Циљ презентације Приручника био је да се народни посланици информишу о основним принципима међународног права, његовој примени у креирању политике и успостављању националног правног оквира за прихват и заштиту избеглица, као и очување мира и безбедности грађана Републике Србије.

Учешће на јавном слушању узели су, поред Весне Ракоњац, председавајуће и председнице Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва, Ханс Фридрих Шодер, шеф канцеларије УНХЦР у Београду, Мила Ђурђевић, саветник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Иван Гергинов, помоћник комесара у Комесаријату за избеглице и миграције, Jасмина Лалић, главни полицијски инспектор у Министарству унутрашњих послова, Милош Јанковић, заменик заштитника грађана, Љубимка Митровић, правни саветник у канцеларији УНХЦР у Београду и Никола Ковачевић, правни саветник у Београдском центру за људска права.

У свом уводном излагању председавајућа је истакла да је од почетка мигрантске кризе, Република Србија поступала у складу са међународним правним нормама, сагледавајући уједно и хумани аспект лица која су мигрирала на њену територију. Истакла је да је Приручник који се представља адекватан основ за додатно информисање народних посланика о свим социјалним аспектима мигрантске кризе, као и међинародно-правној помоћи која је тим лицима доступна. Нагласила је да, иако похваљена за поступање са избеглицама од стране Европске комисије, Република Србија додатно мора да ради на успостављању националног законодавства у овој области.

Ханс Фридрих Шодер захвалио се надлежном Одбору на могућности да се Приручник представи народним посланицима и додао да је њихова улога кључна у формулисању и усвајању националног законодавства, базираног на поштовању међународног права. Тиме би се формално регулисао начин поступања у случајевима миграторних токова, али и омогућио њихов допринос друштву након интеграције.

Отварајући панел дискусију под називом „Изазови и могућа решења у управљању мешовитим миграцијама и системом азила у Републици Србији“, Мила Ђурђевић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указала је на значај блиске сарадње не само између различитих надлежних органа, већ и сарадње са невладиним сектором, у поступку решавања мигрантске кризе у Србији. Додала је да, упркос томе што постоји око 6000 избеглица на територији Србије, најважније је њихово измештање са државних граница и неформалних места окупљања у привремене или трајне прихватне центре.

Иван Гергинов из Комесаријата за избеглице и миграције нагласио је да се Србија, иако транзитна земља, од почетка кризе хумано и ефикасно опходила према мигрантима. Говорећи о смештајним капацитетима, нагласио је да у Србији постоји 19 прихватних центара, опремљених свим неопходним средствима за боравак миграната.

Представница Министарства унутрашњих послова Јасмина Лалић најавила је да је израђен Нацрт новог закона о азилу и привременој заштити, који је позитивно оцењен од Европске комисије, којим ће се детаљније регулисати статусна питања тражилаца и унапредити целокупан систем азила у Србији. Како је рекла, Закон ће пратити и израда нове Уредбе о толерисаном боравку којом ће се решити статус избеглица који не желе азил у Републици Србији.

Заменик заштитника грађана Милош Јанковић истакао је да је Србија заузела либералан приступ према мигрантима и поступала према стандардима Европске уније, који подразумевају слободу кретања и отвореност државних граница. Нагласио је да је институција Заштитника грађана указала државним органима на негативне аспекте тог приступа, имајући у виду повећање злоупотреба кроз кријумчарење лица и илегалне преласке.

Љубимка Митровић, говорећи о Нацрту закона о азилу и привременој заштити, нагласила да је УНХЦР дао препоруке за решавање питања интеграције лица која су остварила право на азил, као и смернице за поступање органа у случају притвора који једино може бити крајње оправдана мера, заснована на закону. Додала је да је кључно решење питања великог броја деце без родитељске пратње или родитеља кроз интеграцију у виду смештаја у хранитељске породице, школовање и слично.

Закључујући расправу, Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права похвалио је надлежне органе што су увидели важност сарадње са невладиним сектором у изради Нацрта закона о азилу и привременој заштити и Нацрту закона о странцима, чиме ће се системски и темељно решити ситуација мигрантске кризе.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ