У уводном излагању, координаторка Женске парламентарне мреже Марија Обрадовић истакла је да родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктуирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности.

Обрадовић је упознала присутне са закључцима четврте Националне конференције, истакавши да се један од закључака односи на процес имплементације РОБ-а, који је у току, као и важност праћења његове примене.

Други закључак се односи на изградњу капацитета и знања за примену РОБ-а у локалним самоуправама, стварањем предуслова за вођење родне анализе и родне статистике.

Трећи закључак се односи на успостављање сарадње одборница са извршним локалним органима који праве нацрте буџета, а четврти закључак се тиче формирања женских одборничких мрежа и размене информација са Женском парламентарном мрежом.

Александра Владисављевић информисала је присутне шта је Законом о буџетском систему предвиђено и шта је све урађено у овој години, истакавши да процес увођења РОБ-а траје дуго, око 9 година, а кулминирао је доношењем измена и допуна Закона о буџетском систему, када је родно одговорно буџетирање постало саставни део и обавеза за све буџетске кориснике у процесу планирања. Такође, истакла је да је се родно одговорно буџетирање пре свега односи на финансирање оних делатности у којима су више заступљене жене и објаснила да се не ради о посебним буџетима за жене и мушкарце, већ о томе да ли постојећа прерасподела средстава подједнако одговара потребама жена и мушкараца у једној заједници. У наставку излагања, навела је да, у постављању циљева и припреми програма, корисници буџетских средстава треба да користе релевантне националне стратегије и анализе, као што је Национална стратегија за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године са Акционим планом за период од 2016. до 2018. године.

Др Александра Томић, председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава истакла је да је Конференција која је одржана, кроз панеле и конструктивне дискусије, дала велики допринос у сагледавању родно одговорног буџетирања. Навела је да је, на основу предлога Министарства финансија и Координационог тела за родну равноправност, 28 директних корисника буџета Републике Србије било укључено у „Пилот пројекат увођења родно одговорног буџетирања“.

Посебан акценат је стављен на субвенционисање предузетништва које воде жене у пољопривреди, привреди и науци навела је Томић.

Ненад Јефтовић, представник Парламентарне буџетске канцеларије навео је да је канцеларија настала као заједнички пројекат Вестминстерске фондације за демократију и Народне скупштине Републике Србије, која има за циљ да пружа стручну и техничку подршку пре свега Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, народним посланицима и стручној служби. Као један од циљева, истакао је Јефтовић, је и пружање стручне помоћи Женској парламентарној мрежи, кроз анализу буџета са становишта родне равноправности и кроз анализу економских показатеља.

Ела Ки Симић, представница Министарства финансија навела је да је, од 28 директних корисника буџета који су укључени у „Пилот пројекат увођења родне равноправности“, 25 испунило законску обавезу као и да је предвиђено да се до 2020. године заокружи процес постепеног увођења родно одговорног буџетирања за све буџетске кориснике на свим нивоима власти.

У наставку радионице, чланице Мреже и представници невладиног сектора водили су конструктивну дебату и изнели своје предлоге и сугестије, како би родно одговорно буџетирање допринело још бољем позиционирању жена у друштву.