Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2015. годину представио је заменик Заштитника грађана Милош Јанковић истакавши да Извештај садржи оцену и податке о стању поштовања права грађана у 2015. години у Србији, податке о недостацима у раду органа власти, као и препоруке Заштитника грађана упућене за отклањање уочених недостатака. Он је додао да је почетна оцена Извештаја да су стање права грађана у 2015. години обележили мањак правне сигурности и економска несигурност. Започете реформе у земљи нису још дале резултат, а најугроженије групације су и даље сиромашни, деца, млади, стари, избеглице, националне мањине, лица са сметњама, заговорници људских права, и други. Подаци говоре да је најугроженији обичан грађанин, јер у друштву није успостављен систем отклањања неправилности у раду институција, о чему сведочи и податак да су се протекле године грађани обраћали Заштитнику грађана као првој, а не као последњој инстанци у заштити својих права, истакао је Јанковић. Заштитник грађана је 2015. године поднео Народној скупштини и другим институцијама 15 иницијатива и предлога, а поштовање људских права отежавали су различити изазови, међу којима и мигрантска криза, у којој је Србија реаговала хумано. Такође, прошле године је смањен и број тужби против Србије пред Судом за људска права. У Извештају се истиче и да је прошле године Народна скупштина донела 182 закона, од којих је 44 одсто по хитном поступку, као и да већина предлога није прошла јавну расправу, што за последицу има њихову неусклађеност или противречност са другим прописима. У Извештају је оцењена и реформа јавне управе, у којој се помаци виде у смислу доношења стратешких докумената, али иста није дала видљиве резултате, јер су проблеми остали исти, што доводи до повреде права грађана. У Извештају се говори и о оцени рада Комуналне полиције, као и прописима којима је регулисан рад Полиције. Оцењено је да је остварен напредак у сфери превенције тортуре, што је базирано на сарадњи Заштитника грађана и завода за извршење казнених санкција, истакао је заменик Заштитника грађана.

Након дуже расправе, у којој су размотрени поједини делови Извештаја и у којој се говорило о укупном раду Заштитника грађана, чланови Одбора су се сложили да ће се о Предлогу закључка изјаснити на некој од наредних седница.

У наставку рада, размотрен је Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности за 2015. годину , који је представио Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, изневши карактеристичне трендове у овој области.

Он је оценио да је однос јавности и власти данас бољи и да се чак, без потребе интервенције Повереника, информације од јавног значаја достављају јавности. Шабић је истакао да је служба Повереника почела да смањује број жалби грађана, што је последица повећања броја људи који раде на предметима, али и да су проблеми са којима се у раду суочавају остали исти. Главни проблем је одговорност за кршење закона, имајући у виду да се годинама за такав прекршај не одговара, те је потребно донети измене и допуне постојећег закона којима би се овај проблем отклонио. Повереник је подсетио да је 2012. године из скупштинске процедуре повучен Предлог измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и да до данас није враћен у процедуру. Шабић је пажњу посветио и новим видовима овлашћења, односно односом јавности према новим функцијама нотара и извршитеља, што би требало регулисати прописима. Као велики проблем Повереник је навео транспарентност у раду јавних предузећа, за која је истакао да имају посебан проблем у комуникацији са јавношћу. Говорећи о области заштите података о личности, Шабић је изнео проблеме за које сматра да држава треба системски да решава изменом прописа, обезбеђивањем оперативних механизама и логистичких средстава, до едукације. Он је оценио да на свим нивоима имамо брутално кршење заштите података о личности.

Одбор је размотрио и Редовни годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2015. годину.

Са подацима из Извештаја чланове Одбора упознала је Повереница за равноправност Бранкица Јанковић, која је навела да структура Извештаја обухвата информације о институцији Повереника, преглед нормативног оквира за унапређење равноправности, опис стања у остваривању равноправности, поступање Повереника на сузбијању дискриминације, сарадња са органима јавне власти и цивилним друштвом, реализоване пројектне активности, преглед медијског извештавања, извршење финансијског плана, извештавање о поступању по Закону о приступу информацијама од јавног значаја, препоруке за сузбијање дискриминације, којих је 19, унапређење равноправности и статистички приказ рада Повереника.

Повереница Јанковић посебно је истакла да институција бележи пораст видљивости, доступности и препознатљивости у јавности, да је повећан број притужби грађана, али и број грађана који се Поверенику обраћају за савет или помоћ. Она је навела да је 2015. године донет и стратешки план рада институције за период 2016 - 2020. година. Јанковић је изнела да важећи прописи пружају добар правни оквир и инструменте за заштиту од дискриминације и за спречавање и сузбијање дискриминације, али да и поред тога постоји потреба за њиховим усклађивањем са антидискриминационим прописима и стандардима, о чему говори и Извештај Европске комисије. Повереник је поступао 2015. године у 1.040 предмета, по 797 притужби грађана и правних лица, а дао је и 215 препорука и мера за остваривање равноправности. Повереник је покренуо 13 стратешких парница за заштиту, од којих је шест решено у корист Повереника. Анализирајући структуру притужби грађана, Јанковић је навела да је највећи број њих подношен због дискриминације по основу пола, националне припадности, инвалидитета и старости. Она је оценила да је могуће констатовати да су дискриминацији највише изложене жене, особе са инвалидитетом и припадници ромске националне мањине.

Након исцрпне расправе о извештајима, чланови Одбора ће се о предлозима закључака изјаснити на некој од наредних седница.

Седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: Наташа Мићић, Славиша Булатовић, Владан Заграђанин, Ђорђе Комленски, Душан Петровић, Јован Палалић, Срето Перић, Тања Томашевић Дамњановић, Жарко Мићин, Балинт Пастор, Биљана Пантић Пиља, др Александар Мартиновић, Катарина Ракић, Милетић Михајловић, Вјерица Радета и Душан Павловић.

Седници је председавао председник Одбора Петар Петровић.