4. октобар 2016.  Друга посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2016. години

4. октобар 2016. Друга посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2016. години

Уторак, 4. октобар 2016.

Друга посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2016. години

Председница Народне скупштине Маја Гојковић сазвала је Другу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2016. години за уторак, 4. октобар 2016. године, са почетком у 15.30 часова.


Седницу је сазвала поводом обраћања Народној скупштини председника Парламентарне скупштине Савета Европе Педра Аграмунта.

По завршетку обраћања председника Парламентарне скупштине Савета Европе Педра Аграмунта, председница Народне скупштине Маја Гојковић закључила је Другу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2016. години.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

(Седница је почела у 15.35 часова. Седницом председава Маја Гојковић, председник Народне скупштине.)

*
* *


ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо народни посланици, поштоване екселенције, отварам Другу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву.
Као што вам је познато, ову посебну седницу сазвала сам да би се Народној скупштини обратила Његова Екселенција, господин Педро Аграмунт, председник Парламентарне скупштине Савета Европе.
Част ми је да у име народних посланика и у своје име, поздравим Његову Екселенцију господина Педра Аграмунта, а поред њега, поздрављам и остале чланове делегације Парламентарне скупштине Савета Европе који присуствују овој седници: господина Тимоти Џон Картрајт, шеф Мисије Савета Европе у Републици Србији и господина Артеми Карпенко, заменика шефа кабинета председника Парламентарне скупштине Савета Европе.
Такође ми је част да поздравим и чланове Владе Републике Србије, као и представнике дипломатског кора у Републици Србији.
Сада молим Његову Екселенцију господина Педра Аграмунта да узме реч и да нам се обрати. Изволите.
ПЕДРО АГРАМУНТ: Поштована госпођо председнице парламента, поштовани посланици Народне скупштине, даме и господо, част ми је што могу да вам се обратим данас у својству председника Парламентарне скупштине Савета Европе. Желео бих да се захвалим госпођи Маји Гојковић, председници Народне скупштине Републике Србије на љубазном позиву, топлој добродошлици, пријатељском гостопримству које ми је уприличено у Београду. Изузетно сам срећан што сам данас овде.
Сведок сам еволуције у Европи, послератне обнове и помирења, хладног рата и идеолошких сукоба истока и запада, окончања тоталитарних режима и транзиције ка демократији, чак и у својој земљи, у Шпанији. Знам из личног искуства шта је све корисно интеграција Европе донела нашем континенту који је без обзира на тешкоће са којима се суочавамо и даље водећи глобални актер простор релативног просперитета и заједничких прописа у којим појединци уживају највиши степен заштите својих фундаменталних права.
Тежња ка миру који се темељи на правди, међународној сарадњи, вредностима индивидуалних слобода, политичкој слободи, владавини права, идеји уједињене Европе од Атлантика до Пацифика, за мене нису само пуке речи. То је суштина европског пројекта који је почео пре 67 година. Још увек није завршен и ми Европљани главни смо актери у овом процесу.
1/2 ЈЈ/ВК

Стога, када се пред нама нађу тешкоће и изазови, као што је то у Европи данас, морамо се сетити како је наш заједнички пројекат настао и који су догађаји претходили процесу изградње Европе. Други светски рат и ужасни нацистички режим, његова окрутност и мржња, ужасна страдања, злодела и ратни злочини, холокауст.
Морамо упамтити да је Савет Европе основан како би обезбедио мир и стабилност на нашем континенту, како се таква злодела никада више не би поновила. Наша основна мисија је била и биће унапређење, помирење кроз дијалог и сарадњу, то је трајни изазов. Дијалог и сарадња су наши инструменти и они нас воде напред и ми морамо у потпуности искористити ове инструменте и морамо тражити заједничка решења када су пред нама питања која нас деле.

2/1 БД/ДП 15.40 – 15.45

Морамо бити спремни да саслушамо и разговарамо са другима, да трагамо за компромисом како би остварили наше заједничке циљеве.
Након што сам изабран за председника Скупштине, пре шест или девет месеци, одлучио сам да се усмерим на четири кључна изазова са којима се данас суочавамо. Ти изазови су истовремено и основни приоритети наше Скупштине.
Прво, међународни тероризам, који представља фундаменталну и једну вишестрану опасност, друго, избегличка криза, која је покренула и дебату о европском идентитету и вредностима. Треће је талас левичарског и десничарског популизма, све јачег национализма и ерозије демократских принципа и људских права. Четврто су још увек нерешени сукоби и помирење.
Сви ови изазови су толико сложени и крупни да их ниједна земља не може решити сама. Једини начин да заштитимо себе и да напредујемо јесте да освестимо нашу узајамну зависност и да се фокусирамо на оно што нас спаја, дајући предност дијалогу у односу на конфронтацију.
Ми морамо да сарађујемо и да тражимо решења за изазове са којима се суочавамо. Посланици имају посебну улогу у овом процесу, зато што као непосредно изабрани представници грађана, ми морамо да прихватимо нашу одговорност и одговоримо на бриге наших грађана.
Пре две недеље у Стразбуру је одржана Европска конференција председника парламената. Ова конференција, на којој се окупило више од 50 председника парламената интерпарламентарних скупштина, била је одлична платформа за једну ширу политичку дебату о релевантним питањима. Изузетно сам захвалан свим председницима парламената на активном учешћу у дебатама, али посебно се захваљујем председници Гојковић на учешћу на конференцији, као једном од главних говорника.
Дебате су пружиле доста тема за размишљање и деловање националним парламентима и Парламентарној скупштини Савета Европе и стога бих желео да са вама поделим неке од идеја које можемо заједнички реализовати.
Прво се односи на борбу против тероризма. Постало је јасно да не можемо ефикасно сузбити тероризам само пооштравањем безбедносних политика и мера. И поред наших напора, терористи проналазе начине да се инфилтрирају у наша друштва и пропагирају рушилачке идеологије. Они теже стварању подела међу нама и заговарају мржњу. Они теже стварању атмосфере сумње и страха. Ми се морамо одлучно одупрети томе и као политичари који представљају грађане, имамо посебну одговорност да осудимо мржњу и страх који терористи шире.
Из тог разлога је наша Скупштина покренула иницијативу „No hate no fear“ и путем ове иницијативе ми позивамо политичаре да прихвате своју одговорност и дужност и јавно иступе против страха и мржње и да промовишу основне слободе и вредности, толеранције, недискриминације и поштовања људског достојанства.
Захвалан сам председници Народне скупштине госпођи Маји Гојковић на томе што је прихватила да се придружи овој иницијативи. Рачунам на српску делегацију у Парламентарној скупштини и на све вас да ћете даље промовисати нашу иницијативу у Србији, у вашим изборним јединицама и на регионалном нивоу.

3/1 ТЂ/БМ 15.45 – 15.50

Друго питање на које бих се фокусирао је избегличка криза. Пре око годину дана ваш регион је посебно био погођен великим таласом избеглица, азиланата и миграната. Ова криза се могла предвидети, па ипак нисмо успели да пружимо адекватан и заједнички одговор на њу. Питање избеглица и даље дели наше државе чланице и наше грађане. Дебате које смо у Стразбуру водили пре две недеље су свакако то и потврдиле.
Међутим, упркос разликама које нас деле, сви се слажемо по два главна питања. Актуелни прилив избеглица неће стати у догледно време и ниједна земља сама не може се ефикасно носити са овим изазовом. С тога нам је потребан заједнички и реалан приступ који се заснива на солидарности и правичној подели одговорности. Једнострани одговор на питање миграција и азила сигурно ће бити неадекватан и кратког даха. Међународна сарадња посебно на регионалном нивоу је кључна.
Споразуми постигнути на мултилатералном нивоу морају се поштовати и никако доводити у питање и ниподаштавати једностраним поступцима. Приступ избегличкој кризи коју је Србија показала мора се похвалити. Сећам се врло добро прошлогодишњег обраћања премијера ваше земље, господина Александра Вучића у Парламентарној скупштини Савета Европе у октобру 2016. године. То заиста није ништа страшно за једну организовану државу, рекао је, говорећи о 200 хиљада избеглица које су прошле кроз Србију током неколико недеља.
Србија је учинила све што је могла да их збрине и да им омогући да прођу кроз земљу у најбољим могућим условима. Наравно, свесни смо да је Србија углавном транзитна земља. Земље дестинације морају се суочити са много комплекснијим изазовима који између осталог прате интеграцију придошлица у заједнице домаћина. Међутим, у којој год конкретној ситуацији да се нађемо, потребан нам је реалан и практичан приступ како би дошли до заједничког и свеобухватног решења.
Дебате вођене током Европске конференције председника парламената истакле су значајну улогу коју би национални парламенти требало да имају у решавању избегличке кризе и миграција. Користећи ову двоструку функцију, законодавну и представничку, ми се морамо постарати да наши закони и политике поштују људска права и међународне стандарде и да се фокусирају на изналажење дугорочних решења и свеобухватни приступ који укључује интеграцију и сарадњу са неевропским земљама порекла и транзита, како би унапредили развој и поново успоставили мир и стабилност. Ми морамо објаснити своје политичке одлуке грађанима како би се разрешили неспоразуми и разагнали не утемељени страхови.
Тако стижемо и до трећег изазова који морамо решавати. Успон левичарског и десничарског популизма и екстремизма. Услед економске кризе, политичке нестабилности, безбедносних претњи и масивног прилива избеглица и миграната, популистички покрети користе страхове грађана нудећи такозвана једноставна и ефикасна решења. Морамо се одупрети искушењу да грађане стављамо пред лажни избор између безбедности, са једне стране, и достојанства и слободе, са друге. Ми морамо распршити тај мит да ће подизањем препрека и изолацијом од остатка света проблеми нестати.
Да би се супротставили популистичким покретима, водеће партије из свих делова политичког спектра требало би да развију јасан и реалан политички наратив у складу са демократским вредностима и поштујући стандарде људских права. Рачунам на вас да ћете подржати овакав приступ.

4/1 МГСМ 15.50-15.55

Четврти изазов са којим морамо да се суочимо јесу нерешени сукоби и помирења. Савет Европе је од свог оснивања главни покретач и заговорник помирења. Успешно помирење Немачке и Француске након Другог светског рата је било од кључног значаја за изградњу снажне, просперитетне и уједињене Европе. Ипак, као што знамо из историје након пада гвоздене завесе нисмо успели да Европу учинимо отпорном на сукобе. Ви то врло добро знате из искуства своје земље и региона.
На срећу, ратови на Балкану су обустављени и помирење напредује. Наравно још увек има нерешених задатака, укључујући и питање повратка избеглица, питање несталих лица, регионалне сарадње и процесуирање ратних злочина.
Оно што је заиста важно је да су учињени одређени храбри кораци од стране политичара који су показали лидерске способности, визију и одговорност. Преговори Београда и Приштине су добар пример за то, они показују да је уз лидерство и визију дијалог могућ, чак и онда када постоји дубоко неслагање и јаке емоције.
Ови преговори су врло значајни пре свега за грађане чији су свакодневни проблеми и бриге морају решавати. Они су снажан подстицај за помирење и значајан фактор за стабилност региона у целини.
Желим да одам признање премијеру Вучићу на посвећености и унапређењу односа Србије и Албаније, интензивирање билатералне сарадње између ове две земље представља снажан подстицај за регионалну сарадњу у југоистичној Европи. Такође, поздрављам и парламентарну сарадњу између две земље. Председница парламента госпођа Гојковић је посетила Албанију прошле године и било ми је драго да председник албанског парламента посети Србију како би се наставили разговори о конкретним пројектима међупарламентарне сарадње.
Учешће премијера Вучића на комеморацији трагедије у Сребреници прошле године такође је врло снажна порука у прилог помирењу. Потребно је много храбрости за суочавање са прошлошћу и такве симболичне гестове би додатно требало све да охрабрују.
Напори који се улажу у помирење у југоистичној Европи требало би да буду пример свим државама чланицама Савета Европе које нажалост још увек раздиру сукоби. Лекција коју морамо научити из историје Европе је да помирење нема алтернативу. Рат и насиље никада не доносе решење, само разарања и људску патњу. Европа мора бити континент мира, а не бојиште или поприште сукоба.
Ми Европљани морамо решавати сукобе који нас деле у складу са међународним правом и поштујући територијални интегритет свих држава зато што су наши заједнички интереси заштита људских права, демократија и владавина права, како на националном, тако и на међународном нивоу, јаче је од питања које нас деле.
Морамо прихватити нашу дужност да решавамо на искрен, отворен и посвећен начин сва тешка питања и несугласице које постоје међу нама како бисмо заједнички проналазили решења и наставили изградњу Европе без линија поделе. Свих 47 држава чланица наше организације мора предано учествовати у овом процесу, а ја као председник Парламентарне скупштине у потпуности сам спреман да уложим сав могући напор како би то и остварио.
Поштоване колеге, како полако приводим крају своје излагање, желим укратко да поменем још једно питање, а то је напредак који Србија остварује на путу европских интеграција и сарадња Србије и Савета Европе у том контексту.

5/1 АЛ/МЈ 15.55 – 16.00

Чланство у Европској унији је стратешки циљ Србије и фактор широког консензуса међу грађанима и политичким круговима у Србији.
Остварен је значајан напредак на путу ка Европској унији и недавно отварање преговора о поглављима 23. и 24. то и потврђује.
Стога желим да вам на томе и честитам.
Припрема приступања имплицира озбиљне и далекосежне реформе у сектору правосуђа, на пољу сузбијања корупције, поштовања основних и мањинских права, слободе медија и безбедности.
У свим овим областима Савет Европе је спреман да пружи драгоцену стручну помоћ и помогне вам да остварите свој стратешки циљ.
Сарадња Србије и Савета Европе је веома добра и спремни смо да је учинимо још снажнијом. Као што знате, Европска унија и Савет Европе заједнички воде хоризонталну подршку за западни Балкан и Турску како би пружили помоћ корисницима у југоисточној Европи, како би се ускладили са стандардима Савета Европе и правним тековинама Европске уније у областима као што су правосуђе, привредни криминал, антидискриминација и права рањивих група.
Наш механизам за координацију стручне подршке омогућава вам да користите експертизу Савета Европе у свим областима које покрива инструмент хоризонталне подршке, као и у пољу слободе изражавања и медија и уставним питањима.
У разговорима са представницима власти охрабрујем Србију да користи ове инструменте и ви, посланици Народне скупштине требало би то да чините, да подстичете Владу и министре да траже експертске савете, да разматрају стручне препоруке и предлоге како би их употребили у законодавном процесу, као и да Владу и званичнике охрабрујете да стручним телима Савета Европе упућују повратне информације. Заједно напредак можемо остварити брже.
Желим вам успех у спровођењу реформи и остваривању политичких тежњи и рачунам на вашу подршку у Парламентарној скупштини Савета Европе. Заједно можемо учинити Европу јачом и сложнијом када су у питању фундаменталне вредности које делимо како бисмо ефикасно одговорили на изазове који су пред нама.
Хвала вам пуно на пажњи. Још једном желим да вам се захвалим на позиву и гостопримству.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем Његовој Екселенцији, председнику Педру Аграмунту на његовом обраћању нашем парламенту и закључујем Другу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву.
Захваљујем се још једном и посланицима на присуству овој посебној седници.
Са радом наше седнице коју смо почели пре ове почињемо за 15 минута. Хвала вам.

(Седница је завршена у 16.00 часова)


Видео (1)

Уторак, 4. октобар 2016. | Друга посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2016. години 04.10.2016.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1
петак, 22. новембар