У делегацији Народне скупштине били су потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач и народни посланик др Александра Томић. Европска недеља парламентаризма окупила је парламентарце из Европске уније, држава кандидата и посматраче, као и посланике Европског парламента како би расправљали о економским, буџетским и друштвеним питањима.`

Током догађаја, учесницима су се обратили Роберта Метсола, председница Европског парламента, Анита Деметриу, председница Представничког дома Кипра и Енрико Лета, некадашњи председник Владе Италије.

Током трајања конференције, потпредседница Народне скупштине Е. Ковач одржала је и састанке са више посланика Европског парламента – Лукасом Фурласом, копредседавајућим Парламентарним одбором за стабилизацију и придруживање ЕУ – Србија, Тонином Пицулом, известиоцем Европског парламента за Србију, Ренхолдом Лопатком, Давором Иво Стиером, известиоцем из сенке за Србију, Лорантом Винцзем и Анамаријом Вичек.

Током првог дана, др Александра Томић је учествовала на састанцима Одбора за буџет. Она је током свог говора на тему “Фокус на следећи Вишегодишњи финансијски оквир: Национални и регионални партнерски планови” истакла да Република Србија са великом пажњом прати развој новог модела интегрисаног планирања инвестиција и реформи. Навела је да партнерски планови представљају важан корак ка стратешки усмеренијем, координисанијем и на резултатима заснованом приступу управљању средствима ЕУ. Посебно је поздравила нагласак на принципима партнерства, територијалној кохезији и већој улози региона у дефинисању развојних приоритета, као и повезаност инвестиција, реформи и мерљивих резултата. Обавестила је присутне да је током прошле недеље одржано Јавно слушање на тему Предлога закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком, као и да се ускоро очекује да Народна скупштина усвоји закон. Навела је да је овакав приступ веома значајан за државе кандидате, као и да је приоритет Владе Србије и председника Александра Вучића рад на усклађивању националних развојних планова са средњерочним буџетским оквиром, јачање регионалне сарадње кроз Берлински процес и даљи развој инфраструктуре кроз фондове ЕУ. Додала је да помоћ из ИПА 3 фондова захтева пажљиво планирање, ефективну координацију и транспарентност. Истакла је да је Србија посвећена јачању институционалних и административних капацитета за будуће учешће у кохезионим политикама ЕУ. Додала је да, истовремено, верујемо да концепт партнерских планова може послужити као инспирација за постепену, и засновану на заслугама, интеграцију земаља Западног Балкана у поједине европске политике и инвестиционе механизме. Нагласила је да Србија жели да буде поуздан и конструктиван партнер Европске уније.

Другог дана догађаја одржана је Пленарна седница Европске недеље парламентаризма. Током свог обраћања на тему “Подстицање пословно повољније Европе у контексту наредног Вишегодишњег финансијског оквира: изгледи и изазови за јединствено тржиште” др Александра Томић је истакла да је јединствено тржиште основа за просперитет у Европи. Навела је да ако желимо да предност јединственог тржишта остане видљива, морамо да обезбедимо стабилно, предвидиво и конкурентно пословно окружење, односно мање бирократије, једнаке услове за све и бољу доступност финансирања, посебно за мала и средња предузећа. Навела је да за земље кандидате попут Србије, јединствено тржиште представља и одговорност и прилику, и да постепена интеграција у европске ланце снабдевања, усклађивање стандарда и регулативе, као и учешће у европским програмима већ данас доприносе модернизацији наше привреде. Додала је да је у 2025. години 58 процената трговинске размене Србије било са ЕУ. Истакла је да Реформска агенда омогућава Србији да побољша регулаторне оквире, промовише иновације и приватне инвестиције, те је самим тим припрема за учешће на јединственом тржишту, кроз стратешке инвестиције у образовање, дигитализацију и зелену енергију. Истакла је да фрагментасана регулатива и глобална конкуренција захтевају координисан и стратешки оријентисан будући ЕУ буџет, те да он не треба да буде само инструмент расподеле средстава, већ и средство позиционирања Европе у глобалној економији. Нагласила је да постепено укључивање земаља Западног Балкана у поједине механизме јединственог тржишта може допринети његовој додатној динамици и стабилности, као и проширити тржишне могућности за све актере. Поручила је да Србија остаје посвећена унапређењу владавине права, пословног амбијента и економском приближавању, као и да је спремна да буде поуздан и конструктиван партнер ЕУ у овом заједничком подухвату.