У свом излагању Марија Јањушевић је нагласила да се положај особа са инвалидитетом треба посматрати као питање заштите људских права и да свака држава мора да се бори против дискриминације ових особа. Када је реч о Србији, истакла је да је питање заштите најрањивијих међу нама изашло из сенке и постигнута је њихова видљивост у нашем друштву, а предузете су и значајне мере на унапређењу законодавног оквира. Поменула је да су најважнији закони које је Народна скупштина усвојила у овој области Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, Закон о употреби знаковног језика, Закон о кретању уз помоћ пса водича, Закон о заштити лица са менталним сметњама, Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. Такође је упознала присутне да је у току припрема нове стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом, која треба да садржи конкретне мере за развој служби подршке особама са инвалидитетом у локалним срединама, обезбеђивање пуног приступа систему здравствене заштите, даље подстицање развоја инклузивног образовања, подршку запошљавању особа са инвалидитетом, као и обезбеђивање социјалне заштите особа са инвалидитетом и њихових породица. Говорила је о активностима Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, као и да је Одбор за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва образовао Радну групу за оснаживање особа са инвалидитетом у политици. Посебно је истакла значај сарадње са удружењима и организацијама које се баве заштитом права особа са инвалидитетом. На крају је још једном нагласила потребу пуноправног укључивања особа са инвалидитетом у наше друштво, тако да не буду само корисници помоћи, већ и да својим знањима, вештинама и креативним идејама допринесу заједници.

Љупка Михајловска је истакла потребу учешћа особа са инвалидитетом у политици и с тим у вези нагласила да политичке партије треба да буду отворене и прилагођене особама са инвалидитетом, како би се оне више активирале у политичком животу. Такође је истакла да особе са инвалидитетом које су политички ангажоване имају знања и у другим областима, те да њихово политичко ангажовање не треба ограничити искључиво на питање положаја особа са инвалидитетом.

Учесници конференције су били у прилици да размене мишљења о улози парламената у региону проширења ЕУ у заштити права особа са инвалидитетом, као и да се ближе упознају са активностима Европског парламента када је реч о примени Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, чији је потписник и Европска унија, а такође и у вези имплементације Европске стратегије за особе са инвалидитетом за период 2010-2020.