Четвртак, 24. фебруар 2011.

Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом

Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић одредила је четвртак, 24. фебруар 2011. године, са почетком у 10,00 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелним темама: “Дефинисање политике Републике Србије према АП Косово и Метохија у контексту Извештаја Дика Мартија, известиоца Савета Европе ”, коју је поднела Посланичка група Српска радикална странка и ''Пословање – проблеми у управљању и трансформација јавних предузећа'', коју је предложила Посланичка група Либерално демократска партија.



Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић одредила је четвртак, 24. фебруар 2011. године, са почетком у 10,00 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелним темама: “Дефинисање политике Републике Србије према АП Косово и Метохија у контексту Извештаја Дика Мартија, известиоца Савета Европе ”, коју је поднела Посланичка група Српска радикална странка и ''Пословање – проблеми у управљању и трансформација јавних предузећа'', коју је предложила Посланичка група Либерално демократска партија.

На почетку рада, председници, односно овлашћени представници посланичких група Ненад Поповић, Иван Андрић, Томислав Николић и Александар Мартиновић затражили су, у складу са чланом 286. Пословника Народне скупштине, обавештења и објашњења.

На постављена питања одговарали су председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић, министар рада и социјалне политике и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љаљић, министар правде Снежана Маловић, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић и министар за Косово и Метохију Горан Богдановић.

Посланичка питања поставили су народни посланици Александар Мартиновић, Иван Андрић, Есад Џуџевић, Ненад Поповић, Бојан Ђурић, Томислав Николић, Борис Алексић, Љиљана Здравковић, Риза Халими, Злата Ђерић, Весна Пешић, Зоран Николић, Љубомир Краговић, Велимир Илић, Милан Лапчевић, Милан Аврамовић, Нада Колунџија и Зоран Красић.

Народни посланик Александар Мартиновић поставио је питање, да ли Влада Републике Србије има јасну платформу који државни органи и које институције треба да спроведу истрагу о трговини љидским органима на Косову и Метохији и да ли ће Влада разговарати са Хашимом Тачијем о било чему, имајући у виду Извештај Дика Мартија.

Министар Расим Љаљић је истакао да у наредном периоду предстоје две фазе које би требало урадити, једна на пољу дипломатије, а друга у домену чистог права. Под ''дипломатијом'', министар је објаснио да подразумева да би требало да се покуша да се обезбеди подршка Уједињених нација за формирање ад хок механизама који ће омогућити да читава ствар добије и судску завршницу. Друга фаза, у домену права, јесте да се случај пренесе управо на то поље, и да још једном покажемо да читава ситуација није за Србију изговор да се не отпочну што пре преговори Београда и Приштине и да Србија има највећи интерес да се расветли судбина за 524 нестала лица на Косову. Он је додао, да постоји и трећа могућност која би за Србију такође могла да буде прихватљива, а то је тзв. Еулекс плус. То би заправо значило, да Еулекс са својим капацитетима на терену преузме процес даљег процесуирања, али да истовремено истрагу води један независни међународни тужилац.

Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић је још једном потврдио да се сусрећемо са криминалном активношћу која не сме да се искористи за политизацији, већ да сви морају да се боре да се заштите сви које су били жртве у том криминалном акту. Он је истакао да ће Влада и у будућности чинити све у борби управо за успостављање једног система у којем ће сви они који су криви морати да одговарају. Цветковић је оценио да је општеприхваћен став да је потребно да се изврши детаљна и непристрасна истрага. Влада Републике Србије ће устрајати на томе да се добије одговарајући механизам који ће бити прихватљив и који ће гарантовати да истрага буде изведена компетентно, непристрасно и до краја.

Народни посланик Иван Андрић је питао да ли ће у најављеној реконструкцији Владе мандатар или премијер предложити својим коалиционим партнерима да се ''феудално'' управљање јавним предузећима заустави, како се не би понављала Колубара и злоупотребе у сваком другом јавном предузећу, као и да ли ће се променити коалициони уговори међу странкама на власти. Андрића је интересовало и да ли ће се укинути право странкама на власти да именују управне одборе и директоре јавних предузећа.

Председник Владе Мирко Цветковић указао је на чињеницу да је Влада на чијем је он челу, извршила крупан и кључан напредак у правцу увођења конкуренције у секторима јавних предузећа на републичком нивоу, и то у смеру повлачења из управљачких структура тих предузећа. Цветковић је прокоментарисао и питање да се делегирају представници државе у управне одборе предузећа чији је власник држава. Он је оценио да би било чудно, почев од власничког становишта, да држава као власник, одустане да у управе делегира своје представнике.

Народни посланик Есад Џуџевић је изнео став Бошњачке листе, којим снажно подржава истрагу поводом Извештаја Дика Мартија, као и расветљавање и процесуирање свих одговорних за злочине на простору Балкана. Он је поставио питање министарки Маловић, шта је до сада урађено на расветљавању и процесуирању одговорних за ратне злочине почињене у Санџаку над бошњачким становништвом, у периоду од 1992. до 1995. године.

Министарка Маловић је потврдила народном посланику да је добила његово питање и да га је проследила Тужилаштву за ратне злочине, та да ће Џуџевић, након добијања одговора од Тужилаштва, добити одговор и од Министарства правде.

Народни посланик Ненад Поповић је изнео став Демократске партије Србије по коме се ова партија оштро противи најављеној продаји ''Телекома''. Он је питао премијера да ли је истина да је ''Телеком'' повећао плате запосленима у децембру за 10 одсто, а у јануару за 15 одсто.

Премијер Цветковић је изнео став Владе да би требало ''Телеком'' продати, али не багателно. Одговарајући на питање о повишицама плата у ''Телекому'' Цветковић је одговорио да није упознат са том чињеницом, али да ће се распитати о томе и да ће му писмено одговорити.

Народни посланик Бојан Ђурић је питао како се зову и које стране су предложиле директоре у предузећима ЈАТ ервејз, Железницама Србије, ''Србијагаса'', Колубаре и Електропривреде Србије. Ђурић је поставио питање и министру рударства и енергетике Петару Шкундрићу, колики су били добици у 2010. години у јавним предузећима која су у његовом сектору.

Министар Милутин Мркоњић је навео да је генерални директор ЈАТ-а, сада у ВД статусу, особа која је читав радни век провела у ЈАТ и да је потпуно стручан за обављање те функције. Он је напоменуо да у Путевима Србије није запослен ни један члан социјалиста, а да је у Железницама Србије директор инжењер са 30 година радног стажа, као и да је слично стање у осталим јавним предузећима.

Министар Петар Шкундрић је навео да што се тиче пословања ''Србијагаса'' у прошлој години, та фирма није пословала са губитком. Он је констатовао да је после дужег времена НИС имао добро пословање, са значајном добити, од преко 10 милијарди динара, односно 100 милиона евра за 2010. годину.

Народни посланик Томислав Николић поставио је питање да ли ће Влада да предложи Народној скупштини Републике Србије да се изјасни поводом Резолуције која је усвојена у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Премијер Цветковић је још једном истакао да се Влада залаже за један механизам који би имао међународну проходност за истраживање на свим нивоима. Он је потврдио да Влада није против активне улоге Еулекса, али је изразио бојазан да Еулекс нема мандат да истражује на територијама других земаља. Он је објаснио да је у том контексту покренута иницијатива у Уједињеним нацијама. Министар Љајић је додао, да су сви наши посланици, који су чланови Европског парламента, имали прилику да изнесу становиште, које преовладава, а то је да подрже Извештај Дика Мартија.

Народни посланик Борис Алексић је питао због чега власти у Србији прикривају доказе о трговини људским органима.

Министарка Маловић је изразила мишљење да није тачна констатација да државни органи Републике Србије крију такве доказе. Она је објаснила да управо активностима Тужилаштва за ратне злочине је дошло до покретања питања трговине људским органима пред Парламентарном скупштином Савета Европе, као и да Извештај Дика Мартија у великој мери представља резултат рада баш тог Тужилаштва. Министар Љајић је додао, да је након 2001. године, тадашњи координациони центар за КиМ предао обилну документацију свим релевантним међународним институцијама, од Савета Европе преко Стејт департмента, па до свих организација за заштиту људских права, у којима се налазе докази о злочинима који су почињени на Косову, између осталих и индиције о трговини људским органима.

Народна посланица Љиљана Здравковић апеловала је у име свих поштених радника ''Колубаре'' код надлежних органа да истраже и доведу случај ''Колубара'' до краја. Министарку Маловић је питала докле је стигла истрага, као и да ли грађани Србије могу да очекују да неће бити заштићених појединаца.

Министарка Маловић је обавестила присутне да се предмет тренутно налази у Тужилаштву за организовани криминал и да ако се утврди да постоји надлежност тог Тужилаштва, онда ће се предмет процесуирати пред Тужилаштвом за организовани криминал и одељењем суда које се бави таквим предметима.

Народног посланика Ризу Халимија је интересовало, ако су представници Владе против политизације Извештаја Дика Мартија, зашто је прихваћена тема са политизованим контекстом и како се може дефинисати политика према Косову у контексту Извештаја, када се Марти залаже за процесуирање свих ратних злочинаца, тако што ће свако одговарати за учињене злочине.

Министар Богдановић је истакао да се Влада залаже да се сви злочини, на само на Косову и Метохији, него и сви злочини у бившој СФРЈ, процесуирају. То свакако важи и за простор КиМ, као и за дешавања која су била на југу Србије, Бујановцу, Прешеву и Медвеђи.

Народна посланица Злата Ђерић је питала зашто постоји различит третман по питању дуговања ЕПС-у, као и зашто ЕПС незаконито наплаћује накнадно укључење прикључка. Она је поставила и питање да ли се приликом наплате ТВ претплате крше два закона, Закон о тајности података и Закон о облигационим односима.

Министар Шкундрић је објаснио да је сугестија била Електропривреди Србије да се где год је то могуће направи репрограм дуговања и у односу на домаћинства и у односу на привредне субјекте. Он је изнео податак, да у овом тренутку, дуговања према Електропривреди Србије износе око 700 милиона евра. Шкундрић је објаснио да ЕПС није имао жељу да врши наплату ТВ претплате, али да им је то наметнуто одлуком Владе. Он је истакао да је сагласан да би требало наћи неки други начин наплате ТВ таксе.

Народна посланица Весна Пешић изнела је мишљење да јавна предузећа, било на државном или локалном нивоу, не функционишу по принципима корупције, него пре свега као политичка предузећа, као и да се за руководећи кадар тих предузећа искључиво бирају нестручна лица.

Народни посланик Зоран Николић поставио је питању премијеру Цветковићу, на који ће начин бити потрошене паре ако се прода ''Телеком''.

Премијер Цветковић је одговорио да неће бити никаквог трошења пара нетранспарентно, нејасно или за неке намене које се не виде, него ће Народна скупштина да се определи како ће се утрошити средтва.

Народни посланик Љубомир Краговић апеловао је на представнике Владе, да се што више заложе да Извештај Дика Мартија најзад добије праву слику, односно да се сви они који су радили највеће злочине процесуирају и приведу правди.

Министар Богдановић је поновио став Владе да је решење читавог случаја оснивање ад хок истражног механизма, који би био установљен од стране Савета безбедности.

Народни посланик Велимир Илић је поставио питање премијеру Цветковићу, да ли му је познато да има корупције у јавном предузећу ПТТ и зашто премијер није покренуо истражни поступак против Кришта на Аеродрому Београд.

Премијер Цветковић је нагласио да у пуној мери подржава сваку борбу против криминала, као и да ће одговарајуће службе, уколико има материјалних доказа предузети адекватне активности.

Народни посланик Милан Лапчевић је, позивајући се на изјаву премијера Цветковића да би након продаје ''Телекома'' нови власник требало да постави нови менаџмент који ће бити стручан и лишен политичког утицаја, упитао премијера Цветковића на који је директно менаџмент мислио када је то изјавио.

Премијер Цветковић је указао народном посланику да је у постављању питања изоставио главну компоненту, а то је да предузеће не може да послује у конкурентским условима у тренутном систему. Докле год је у државном власништву, предузеће мора да поштује одређене пословне прописе који су ограничавајући за предузећа у државном власништву у односу на предузећа која то нису.

Народни посланик Милан Аврамовић указао је на примере корупције у неким јавним предузећима, изневши став да би преко Министарства финансија требало послати финансијске инспекторе у та предузећа.

Премијер Цветковић је одговорио да буџетска инспекција, која је у оквиру Министарства финансија, има своје планове и у складу са тим плановима обилази локалне самоуправе.

Народна посланица Нада Колунџија поставила је питање премијеру Цветковићу, која су стратешка решења за којима Влада трага у управљању и утврђивању одговорности у управљању јавним предузећима.

Премијер Цветковић је образложио да оно на чему Влада ради је и то да се створе такви услови у којима ће бити конкуренције и да самим тим нема потребе да у таквим случајевима држава и даље буде власник. Он је додао да су овакве теме трајне и нису решиве у кратком року, као и да би требало више сагледати каква је разлика неког стања затеченог и оног које се оставља. Премијер је изразио мишљење, да ће после мандата ове Владе бити значајних разлика.

Народни посланик Зоран Красић поставио је питање премијеру Цветковићу, да ли је видео на сајту Владе списак јавних предузећа, агенција и примања директора и чланова упраног одбора.

Премијер Цветковић је објаснио да што се тиче накнада за управни одбор, Влада је донела одређена упутства којима је лимитирала плате својих људи које шаље у управне одборе, и то у случају када се ради о предузећима или другим органима под већинском државном контролом.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6
петак, 7. август
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја