Чланови Одбора за заштиту животне средине разматрали су на седници одржаној 18. фебруара питања у вези са сечом стабала платана у Улици Булевар краља Александра у Београду.

Седници, којој је председавао Чедомир Јовановић, председник Одбора, присуствовали су Ивица Радовић, државни секретар Министарства животне средине и просторног планирања са сарадницима, Радован Драшкић, директор ЈКП „Зеленило Београд“, Марко Благојевић, директор градске Агенције за инвестиције, професори Шумарског, Грађевинског и Биолошког факултета у Београду, представници Академије архитектуре Србије, директор Завода за заштиту природе Србије, представник Института за заштиту здравља Србије, као и представници Удружења грађана „Сачувајмо београдске платане“.

Председник Одбора Чедомир Јовановић истакао је, отварајући расправу о јединој тачки дневног реда седнице, да је проблем реконструкције Булевара краља Александра наслеђен, као и да је пројекат урбанистичког решавања овог проблема компромитован. Он је навео да је дужност представника надлежних органа да дају одговоре на питање зашто постоје разлике у образложењима за сечу дрвореда, да ли је разлог лоше стање стабала или је разлог реконтрукција Булевара, да ли се дрвеће сече из оба разлога и да ли постоји могућност да се један део дрвореда остави. Он је подсетио да у овом процесу нема јасних процедура, да је јавност изузета из овог процеса, као и да већ донете одлуке нису неопозиве и да будући поступци на градском нивоу треба да буду спроведени на другачији начин.

У расправи, у којој су учествовали сви присутни представници државних органа, невладиног сектора и стручне јавности, наведено је да је стање београдских дрвореда у централним зонама забрињавајуће. Узрок томе је радикално орезивање стабла спроведено девесетих година, али и само лоше стање стабала која никада нису орезивана. За потребе решавања проблема израђене су две студије о стању дрвореда у Београду, 2006. и 2008. године, које су показале да је функционалност дрвореда у Булевару 10 година, као и да га треба заменити. Обе студије су потврдиле лоше здравствено стање стабала и предлог стручњака је био да се изврши сукцесивна замена дрвореда. У студији из 2008. године, која се односила само на дрворед у Булевару, прегледано је 687 стабала са земље и из ваздуха и уочена је велика трулеж на дрвореду, настала услед радикалног орезивања. Предложена мера је била орезивање грана, како би се санирала трулеж и сукцесивна замена стабала у целом дрвореду. Радови на реконструкцији Булевара су прилика да се замене стабла, која би ионако морала да се мењају, истакнуто је у расправи. Реконструкција Булевара односи се на радове на коловозу, тротоарима, топловоду, водоводу и канализацији, електро мрежи и другим комуникационим мрежама, као и на трамвајским шинама. Цео пројекат вреди 1,8 милијарди динара обезбеђених у буџету Града Београда и из зајма Европске инвестиционе банке. У распави су се чули примери добре праксе из земаља ЕУ, као и апел надлежнима да се процес сече платана заустави, да се сагледају све релевантне чињенице у вези са сечом стабала и да се посечено дрвеће замени истом врстом. У расправи је оцењено и да Одбор расправом на ову тему даје свој допринос да се оваква ситуација не понови нигде у Србији.

Сумирајући резултате дуже расправе, председник Одбора је закључио да се затражи хитан састанак са градоначелником Београда и стручним службама које су радиле пројекат реконструкције Булевара, да се изврши увид у сву расположиву документацију, да се заустави сеча платана у Булевару до одржавања састанка чланова Одбора са градоначелником и да се све могуће доступне информације у вези са реконструкцијом и студијама о стању дрвореда учине јавним.