Малушић је нагласила да Србија, као земља која претендује на пуноправно чланство у Европској унији, велику пажњу посвећује усклађивању домаћег законодавства са међународним стандардима, те је посебно истакла да се у скупштинској процедури налази предлог за измене и допуне Закона о забрани дискриминације, као и да је спроведена јавна расправа о Закону о родној равноправности.

Љиљана Малушић нагласила је да је Одбор одржао јавно слушање на тему примене Истанбулске конвенције, као и низ седница ван седишта Народне скупштине, чиме је омогућено да се и одборници из локалних самоуправа и представници институција на локалном нивоу директно укључе у рад Одбора.

Флесенкемпер је говорио о досадашњој сарадњи Савета Европе и Народне скупштине, као и пројектима који се се спроводе у Србији, а односе на права националних мањина. Као кључне теме истакао је значај борбе против дискриминације и спречавање говора мржње. У вези ЛГБТ популације, указао је на значај додатне едукације наставног кадра и радника социјалних служби, који остварују директан контакт са том осетљивом групом грађана.

Чланица Одбора Олена Папуга говорила је о значају штампања уџбеника на језицима националних мањина и потребу унапређења посебног бирачког списка, док је Миланка Јевтовић Вукојичић изнела податке који говоре о значајном унапређењу статуса припадника ромске националности захваљујући Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2016-2025, као и изменама Закона о ванпарничном поступку, због којег је 25.000 Рома постало правно видљиво за систем, кроз евидентирање и издавање личних докумената. Састанку је присуствовала и Весна Ивковић која је истакла потребу да Одбор успостави још активнију сарадњу са Саветом Европе, како би сва поменута питања била максимално унапређена, а представници Савета Европе су Одбору указали на могућност стручне експертизе из области рада Одбора.

Испред Канцеларије Савета Европе у Београду, састанку је присуствовао и Ведран Иан Кјелдсен.