На састанцима су учествовали чланови делегација из Анкаре, Београда, Букурешта, Кишињева, Сарајева, Скопља, Софије, Тиране и Загреба.

Горан Милић је у свом обраћању на тему „Јачање улоге Бироа/Тројке ради обезбеђивања континуитета у раду председавајућих и праћења спровођења одлука ПС ПСЈИЕ“ истакао да је јачање улоге Бироа од кључног значаја за континуитет и ефикасност рада Парламентарне скупштине, те је навео да Процес сарадње у Југоисточној Европи представља аутентичан регионални оквир који показује да смо способни да сами, у духу партнерства, градимо стабилност и поверење. Истакао је да је неопходно институционално јачање, како би се осигурало доследно спровођење донетих одлука и да је зато важно да унапредимо улогу Бироа као моста између председавања, посебно зато што није постигнут консензус око формирања секретаријата Парламентарне скупштине. Нагласио је да недостатак сталног секретаријата већ дуго представља ограничење ове Парламентарне скупштине јер сваки нови председавајући почиње готово из почетка, без структуре која би чувала институционално памћење и обезбедила техничку подршку. Истакао је да Тројка/Биро, у одсуству секретаријата, треба да преузме ширу одговорност, и омогући ближу сарадњу претходног и наредног председавајућег са актуелним председавајућим у припреми и организацији састанака, да прати спровођење раније усвојених одлука и да обезбеди континуитет рада Парламентарне скупштине. Додао је да остајемо отворени за наставак разговора о успостављању сталног секретаријата, али да се до тог тренутка морамо ослонити на механизме који су нам већ на располагању.

У свом излагању, на састанку Генералног одбора за економију, инфраструктуру и енергетику, на тему „Регионална димензија политике за стартапе, истраживање, развој и иновације у југоисточној Европи” Горан Милић је истакао да почетници у пословању представљају посебан сегмент и једну од кључних покретачких снага сваке економије, па тако и Србије. Нагласио је да у последњих неколико година бележимо раст интересовања за предузетништво, чему су допринели бројни програми подршке, као и развој стартап екосистема. Додао је да се почетници и даље суочавају са изазовима као што су отежан приступ финансијама, бирократија и неизвесно пословно окружење. Објаснио је да је током 2024. године било регистровано више од 300.000 микро, малих и средњих предузећа и предузетника, а основано око 25.000 нових пословних субјеката, што представља раст у односу на претходни период. Истакао је да већину нових предузетника чине особе између 30 и 45 година, али да охрабрује и све већи број младих до 30 година, који доносе иновације и дигитална решења. Додао је да су најзаступљеније области ИТ сектор, услуге, производња и креативне индустрије. Истакао је да је Министарство привреде у сарадњи са Развојним фондом покренуло програм финансијске подршке почетницима, који се успешно спроводи од 2016. године и да је програм временом унапређиван, смањене су каматне стопе, поједностављене процедуре, а посебна пажња посвећена је младима. Истакао је да је 2025. године почетницима било доступно до 40 одсто бесповратних средстава, а младима и до 50 процената, и да је од покретања програма подржано више од 1.900 почетника, уз значајна бесповратна средства и инвестиције. Додао је да су, поред тога, уведени и нови програми подршке младима, као и повољни кредити кроз Развојни фонд. Нагласио је да важну улогу има и нефинансијска подршка и да је кроз бесплатне обуке и стручну помоћ, само током 2024. године више од 2.000 особа стекло знања за покретање сопственог бизниса. Закључио је поруком да је потребно наставити са унапређењем пословног окружења и додатно јачати подршку предузетницима, те да су континуирана сарадња и размена искустава кључни за стварање услова који подстичу иновације и одрживи развој.