Трибину су организовали Удружење избеглих, расељених и досељених лица „Завичај“ и Удружење „Српска Крајина 1990“.

Догађај је отворила потпредседница Народне скупштине Републике Србије Марина Рагуш, која је истакла значај очувања сећања на страдале и неговања истине о последицама ратних дешавања на простору бивше Југославије.

Она је подсетила на податке из публикације „РСК – државна документа – књига 11 – Погинули и нестали 1990–2001“, према којима укупан број погинулих и несталих лица износи 11.186, од чега се највећи број односи на подручје Републике Српске Крајине и Хрватске. Према доступним подацима, током ратних сукоба и након њих са ових простора прогнано је око 681.000 људи.

„Сада улазимо можда у најопаснију фазу, када ће свака наша и најситнија подела да буде огроман понор, када ће свако наше другачије мишљење да значи скретање главе од онога што се дешава Србима било где да живе. Најважнији заједнички именитељ је да смо Срби, без обзира одакле долазимо и да они који су нам спремили добру „кашу“ пре више од 31 године данас добро размисле како даље. Данас, као никада до сада, морамо да будемо паметни и мудри, да користимо сва ваша искуства како би се ваша и наша заједничка невоља чула тамо где треба. Да убедимо, на најпаметнији могући начин, оне који одлучују у свету да овај пут Србима поделе мало боље карте“, рекла је потпредседница Народне скупштине.

Она је нагласила да је неопходно да се заједничким снагама прикупи свака пресуђена чињеница, макар пресуда била само у првом степену, јер су се околности на међународној сцени промениле, посебно тамо где се доносе најважније одлуке.

„Сад имамо прилику да сви као један говоримо о ономе што би требало да буде наша будућност, јер на прошлост не можемо да утичемо. Србија је данас економски јака, опоравила је своју војску, за разлику од периода до 2012. године, када је, по налозима, наша војска сведена на статистичку грешку. Једино таква Србија препозната је као сила у региону са којом се данас другачије разговара. Зато можемо да кажемо да немамо ниједан велики суштински проблем ни са једном од најјачих светских сила. Захваљујући политици председника Александра Вучића успели смо да, у веома тешким околностима, сачувамо традиционална пријатељства, пре свега са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином. То су две земље које штите наш суверенитет и територијални интегритет сваки пут када се о томе расправља у Уједињеним нацијама.

Молим Вас послушајте шта је о свему овоме говорио председник Републике у Мањачи. Посебно Вас позивам да испратите његово обраћање на сутрашњем централном скупу у Мркоњић граду. То ће бити наша мапа пута за наредне деценије“, рекла је Рагуш.

Учесницима трибине обратио се председник Удружења „Завичај“ Ненад Абрамовић, који је истакао да је чињеница да се трибина одржава у Народној скупштини доказ да ће српски народ увек имати подршку Републике Србије.

Члан Удружења „Завичај“ Ратко Личина представио је предлог допуне Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и њихових породица, којом се уводи могућност признавања статуса борца и припадницима локалних оружаних снага у зонама под заштитом Уједињених нација који су учествовали у оружаним акцијама од 27. априла 1992. до 12. новембра 1997. године.

Истакнуто је да је циљ ове измене отклањање неједнаког положаја ове категорије учесника оружаних дејстава и омогућавање остваривања права која им припадају у складу са законом.

Личина је указао и на значај стамбеног збрињавања избеглица и интерно расељених лица. Република Србија је кроз различите програме до сада стамбено збринула више од 50.000 породица, док око 7.500 породица избеглица још увек нема трајно решено стамбено питање.

Програми Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије обухватају куповину сеоских кућа са окућницом, доделу грађевинског материјала и обезбеђивање стамбених јединица кроз закуп и откуп. Посебан изазов представљају и потребе за изградњом социјалних станова, међу којима су и потребе града Београда за око 1.900 стамбених јединица.

На трибини су говорили и председник Координације удружења избеглих и расељених у Србији Милан Жунић, који је говорио о положају Срба у Хрватској данас, као и представник ветерана „Црвених беретки“ Жика Ивановић, који је говорио о питањима од значаја за борачку популацију.

Трибина је још једном указала на значај очувања сећања на страдале, решавања отворених питања избеглих и расељених лица и наставка подршке њиховој пуној интеграцији у друштво.

У оквиру скупа одржана је дискусија учесника и гостију, након чега је усвојена Декларација о истребљењу српског народа на подручју данашње Републике Хрватске у 20. вијеку, а потом су представљени закључци трибине.

Фото галерија: Народна скупштина © Милош Мишков