Конференцију је отворио председник Парламентарне групе Борислав Антонијевић, који је истакао значај очувања сећања на страдање српског народа на Косову и Метохији,истакавши неопходност да се исрави неправда стара 27. година .

Учесницима и гостима обратио се амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, који је истакао да Русија, као стална чланица Савета безбедности УН, чини све како би спречила, како је навео, етничко чишћење Срба на Косову и Метохији.

„Русија је стална чланица Савета безбедности УН и треба и мора да чини све, у оквиру наших односа са Србијом и подршке Србији, како би живот и судбина српског народа на Косову, колико је могуће, били лакши. Чинимо све да спречимо Приштину да спроведе своје намере о етничком чишћењу Косова. За нас је подршка Србији на међународном плану један од најважнијих праваца спољне политике“, рекао је Боцан-Харченко.

Проф. др Бранимир Несторовић истакао је да је циљ конференције покретање механизама који би питање Косова и Метохије поново вратили у оквире Уједињених нација, уз оцену да Европска унија није била неутралан посредник у досадашњем дијалогу. Нагласио је да Србија не сме да одустане од борбе за Косово и Метохију, које представља духовно и историјско средиште српског народа, изразивши очекивање да ће промене у међународним односима и подршка пријатељских земаља допринети успостављању праведнијег међународног поретка.

Несторовић је, такође, указао на, како је навео, све учесталије притиске на Српску православну цркву и изразио забринутост због могућег њиховог појачавања.

Током уводног обраћања, Наталија Коцев пренела је поздравно писмо проф. др Владимира Алексејева, председника Међународног фонда за јединство православних народа.

На конференцији је говорио Сергеј Бабурин, бивши потпредседник Државне думе Руске Федерације и професор међународног права, који је поручио да су Срби и Руси вековима повезани и да деле исте традиционалне и духовне вредности. Он је оценио да је данас реч о „сукобу добра и зла“, додајући да Запад историјски није имао добре намере према словенским народима.

Присутнима су се обратили и др Штефан Харабин, бивши председник Врховног суда и министар правде Републике Словачке, као и писац и публициста Игор Ивановић.

У оквиру конференције, Игор Ивановић говорио је о теми „Косовски мит у 20. веку“, док је адвокат Момир Радић изложио тему „Косово и Метохија, јуче, данас, сутра – до права и правде“.

У другом делу конференције, др Божидар Митровић, доктор правних наука и адвокат, говорио је о узроцима прогона Срба са Косова и Метохије, док је судија Михајло Макић представио осврт на садржај Резолуције 1244 Савета безбедности УН и указао на питање њеног непоштовања.

Професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Александар Ђикић говорио је о страдању Срба на Косову и Метохији из личне перспективе и искуства.

У завршном делу конференције, проф. др Бранимир Несторовић изнео је закључке скупа, уз поруку да су очување националног сећања на страдање српског народа, као и инсистирање на поштовању међународног права и Резолуције 1244 Савета безбедности УН, од посебног значаја за разумевање садашњег положаја Косова и Метохије.