У свом обраћању, проф. др Жарко Обрадовић је навео да је Балкан деведесетих година прошлог века био поприште кршења међународног права, и да је основна лекција, која је тада научена, да кршење међународног права, ма којим аргументима се правдало, и ма колико јака сила стајала иза тог кршења, не може да доведе до мира и стабилности, већ до погоршања сукоба и продужења њиховог трајања. Последице таквих сукоба су дуготрајне, често и непоправљиве, навео је он.

У контексту јачања улоге међународног права, међународни кривични судови и трибунали не смеју да буду предмет политичке злоупотребе, већ морају имати јасан мандат који се искључиво тиче установљавања кривичне одговорности за тешка кршења међународног права, оценио је Обрадовић и додао да, уколико међународни кривични трибунали спроводе „селективну правду“, лако се могу оптужити да су инструментализовани и да делују у функцији неке политике која се не може помирити са циљевима међународног права.