Среда, 9. септембар 2026.
Трећa регионалнa конференцијa под називом „Улога ефикасног парламентарног надзора у унапређењу процеса приступања ЕУ“, се одржава од 8. до 11. септембра 2026. године, у Скопљу, Северна Македонија, у склопу пројекта „Регионална сарадња за ЕУ интеграције (RCEI)“, а који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (Немачка организација за међународну сарадњу - GIZ) GmbH у име немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ).
Потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач се присутнима обратила путем интернет везе првог радног дана предметне конференције, док је на конференцији учествовала заменица члана Одбора за европске интеграције Загорка Алексић.
На Регионалној конференцији учествују и делегације парламената Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе. Такође, на конференцији су присутни и представници Европског парламента, Савета за регионалну сарадњу, ГИЗ експерти и дипломатски кор.
Након прве регионалне конференције у Валони 2024. године, као и друге регионалне конференције у Подгорици 2025. године, спроведени су процеси самопроцене, на основу чега су израђени и годишњи „Извештаји о напретку парламентарних принципа“ са подацима о кључним догађајима и новинама у одборима за европске интеграције парламената Западног Балкана током 2024. године, односно, 2025. године.
Као већ устаљена пракса са континуитетом у раду, и Трећа регионална конференција представља наставак регионалне размене искустава и добрих пракси. Првог радног дана конференције су представљени, а потом и размотрени налази „Извештаја о напретку парламентарних принципа за 2025. годину“, а потом су размењена искуства која се тичу актуелних новина и развоја на путу евроинтеграција.
Учесницима Конференције су се у уводном делу обратили Антонијо Милошоски, потпредседник Скупштине Северне Македоније и председник Одбора за европске послове, Марина Димовска, генерални секретар Скупштине Северне Македоније, Беким Сали, министар европских послова Северне Македоније и Њ.Е. Jan-Axel Voss, отправник послова Амбасаде Немачке у Северној Македонији.
Експерти GIZ организације су учесницима Конференције представили документ „Извештај о напретку парламентарних принципа“ са периодом извештавања за 2025. годину. Нагласак је на законодавној и надзорној улози парламената, парламентарној дипломатији, административним капацитетима, комуникацији и видљивости парламената у процесу европских интеграција.
Председница Одбора за европске интеграције, Елвира Ковач је представила рад Одбора у последњих годину дана, те истакла најважније догађаје и новине. У погледу надзорне улоге, истакла је развијену сарадњу са министром за европске интеграције који скоро на месечном нивоу присуствује седницама Одбора за европске интеграције и представља одређене кварталне извештаје, попут Извештаја о преговорима, те искоришћености ИПА фондова и Извештаја о спровођењу Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ. Указала је и на добру праксу да на седницама Одбора шеф делегације ЕУ за Србију представља Годишњи извештај Европске комисије. У погледу законодавне улоге Одбора, дефинисане обавезом хармонизације националног законодавства са прописима ЕУ, указала је на одржану заједничку седницу са другим скупштинским одбором, као и јавно слушање на коме је размотрен Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком, који је касније Народна скупштина и усвојила. Истакла је и бројне друге активности Одбора, као и видове парламентарне сарадње попут учешћа на КОСАК и КОСАП састанцима, на састанцима Берлинског процеса и на Европској недељи парламентаризма. Навела је билатералне сусрете које је Одбор одржао у последњих годину дана. Посебно је истакла већ устаљену праксу да на седницама Одбора присуствују амбасадори држава чланица ЕУ и представљају приоритете председавања те државе Саветом ЕУ, као што су то учинили и амбасадори Кипра и Ирске. Указала је и на измене у административним капацитетима које су за последицу имали већу и бољу ефикасност у раду.
Заменица члана Одбора за европске интеграције, Загорка Алексић, је истакла да тај Одбор, интензивним радом на реформама, пружа кључне механизме за усмеравање целокупног реформског процеса, па је, као и сам парламент, проактивни партнер процеса на путу евроинтеграција Србије. У том духу, Одбор је установио и праксу одржавања седница са амбасадорима држава чланица које преузимају шестомесечно председавање Саветом ЕУ, као што је то био случај и са амбасадорима Кипра и Ирске у последњих годину дана, а што омогућавама народним посланицима да сагледају стратешке приоритете и са тим ускладе реформске активности. Укратко је изложила и основне ставове амбасадора Кипра и Ирске у погледу евроинтеграција Србије. Указала је да је Одбор за европске интеграције пионир и у другим видовима добре праксе, попут представљања Годишњег извештаја о напретку Србије од стране амбасадора ЕУ, као и сарадње са цивилним друштвом (Национални конвент о ЕУ).