Седници су присуствовали Жељко Радошевић, државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и представници Управе за аграрна плаћања.

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Жељко Радошевић упознао је чланове Одбора са стањем озимих усева, истакавши да је ситуација за сада задовољавајућа, посебно стање озиме пшенице, имајући у виду временске прилике. Тренутно постоји потреба за детаљном контролом површина и третманом земљишта ради спречавања болести и појаве корова, навео је Радошевић. Он је додао да је почела садња сунцокрета, шећерне репе и финална сетва јарих усева, тако да је до сада засађено 63 одсто од планираних површина јари пшенице, 91 одсто јари јечма, 53,28 одсто шећерне репе, 16,52 одсто кромпира и 1,65 одсто од планираних површина сунцокрета. Што се тиче садње у заштићеном простору, засађено је 18,95 одсто од планираних површина парадајза и 11,15 одсто паприке. Радошевић је напоменуо да ће динамика сетвених радова зависити од временских прилика и температуре земљишта, посебно имајући у виду најављену појаву јутарњих мразева током априла ове године, који могу нанети штету, пре свега воћним културама. Такође, државни секретар информисао је Одбор о мерама Управе за аграрна плаћања која је реализовала основну идеју Министарства у вези дистрибуције и потрошње аграрног буџета и то тако што је реализовала 33 одсто буџета за подстицаје, односно исплатила 37,5 милијарди динара. Премије за млеко су исплаћене, подстицаји по хектару су реализовани за 298.195 одобрених захтева суме преко 33 милијиарди динара, чиме је Управа показала велику ефикасност, закључио је Радошевић.

У расправи која је уследила чланови Одбора указали су на утицај сукоба у Украјини и Ирану на тржишта нафтних деривата, па самим тим и на цену хране, потребу да држава не дозволи повећање цене дизела за пољопривредне произвођаче. Поједини чланови Одбора указали су да је ситуација у пољопривреди ургентна и да захтева хитне мере, посебно у области сточарства, указано је да се две године касни са доношењем Стратегије пољопривреде и да је пољопривреда у катастрофалном стању, посебно у оним делатностима у којима смо зависни од увоза. Такође, указали су на повећање цене хране, повећање цене ђубрива, повећање падавина које условљавају поплаве и потребу за регулацијом река. Истакнуто је да је тренутно осетљив период за воћарство, да је стање у пољопривреди годинама тешко и да ће сада бити још теже, јер зависи од цена горива, ђубрива и временских прилика. У даљој расправи, било је речи о томе да се цене производње повећавају, а откупне цене остају ниске, разговарало се о количинама откупљеног млека од домаћих произвођача млека, разлозима зашто Србија увози ђубриво, поздрављено је завршавање пројекта наводнавања пољопривредног земљишта ради предвидиве пољопривредне производње и друго.

Након обављене расправе чланови Одбора донели су релевантан Закључак, већином гласова.

Седници је председавао председник Одбора Маријан Ристичевић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Верољуб Матић, Жика Гојковић, Драган Јовановић, Дејан Булатовић, Миљана Милојевић, Милија Милетић, Јожеф Тобиаш, Слободан Илић, Душан Никезић, Верица Милановић и Дијана Радовић.