Седница је сазвана на иницијативу председнице Народне скупштине Ане Брнабић, а присуствовали су јој проф. др Дејан Вук Станковић, министар просвете, представници Министарства унутрашњих послова, представници Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Министарства туризма и омладине, као и ректори државних универзитета у Србији, и то: проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, проф. др Мирјана Николић, ректорка Универзитета уметности, бригадни генерал проф. др Богдан Ђоровић, ректор Универзитета одбране у Београду, проф. др Дејан Мадић, ректор Универзитета у Новом Саду, проф. др Јован Степановић, ректор Универзитета у Нишу, проф. др Небојша Арсић, ректор Универзитета у Приштини, проф. др Владимир Ранковић, ректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Тања Солдатовић, ректорка Државног универзитета у Новом Пазару, као и Маргарета Смиљанић, председница Студентске конференције универзитета у Србији.

Председник Одбора проф. др Марко Атлагић навео је да је 26. марта 2026. године, у касним вечерњим часовима, трагично изгубила живот студенткиња Филозофског факултета Универзитета у Београду, што је повод за одржавање ове седнице и разговора о безбедности на високошколским установама.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић истакла је да је на дневном реду седнице Одбора важна и значајна тема, да данас уз дужну пажњу треба да се разговара о стању на нашим државним универзитетима, на факултетима, као и о правима студената и о њиховој безбедности. Она је подсетила на Статут Универзитета у Београду и законе који регулишу област образовања, уз напомену да нико не може бити изнад Устава и закона и изразила очекивање да ће се, уз поштовање Устава и закона Републике Србије, уредити питања безбедности студената, како се овакве трагичне ствари не би поновиле. Брнабић је подсетила да је, такође на њену иницијативу, у јануару 2025. године, одржана седница овог Одбора о блокадама факултета и заштити права студената, на којој се разговарало о одговорности ректора универзитета и декана факултета уз фокус на организацију редовне наставе на факултетима, коришћење простора високошколских установа за образовни процес и бризи о безбедности студената. Она је изразила жаљење што и данас поново мора да се разговара о бризи о студентима, поштовању закона и безбедности факултета и позвала све колеге и госте да се ова ситуација не политизује, додавши да ће се поштовати аутономија универзитета, посебно Универзитета у Београду, који постоји више од 200 година.

Министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић навео је да трагика овог догађаја поставља политички наратив, односно, функционисање правне државе. Смрт недужне девојке тражи утврђивање чињеница и одговорности, јер је ово врх леденог брега онога што се дешавало у току кризе универзитета у Србији, навео је министар просвете. Он је навео и да је универзитет део правног система, по коме је одговорност правно дефинисана и да је на надлежним органима да утврде стварну одговорност. Он је подсетио да се из стања блокада ушло у стање функционалне нормалности што је оценио као позитивно достигнуће универзитета и државе. Министар је истакао да ће Министарство просвете поступити у складу са својом надлежношћу, када надлежни органи заврше свој посао, и наложити ванредни инспекцијски надзор и дати препоруке Филозофском факултету за даље поступање.

У расправи која је уследила и у којој су представници извршне власти и ректори универзитета у Србији одговарали на питања народних посланика изјављено је саучешће поводом смрти девојке на Филозофском факултету у Београду, а која захтева истрагу и правду. Тим поводом ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић рекао је да након трагичног догађаја Филозофски факултет у Београду у потпуности сарађује са надлежним органима, као и да је у интересу свих запослених на овом факултету да се случај расветли на објективан, професионалан и транспарентан начин. Он је оценио да се Универзитет не третира као партнер, већ као проблем, а сада и као противник, да трпи различите врсте притисака што Универзитет не прихвата, јер је један од стубова државе, као и да стоји уз своје студенте, као што студенти своје уз Универзитет. Он је ову прилику искористио да позове надлежне институције да непристрасно раде свој посао ради утврђивања чињеница и достизања правде. Даље у расправи размењена су мишљења о томе да ли се овај трагични догађај политизује, да ли се београдски Универзитет користи у политичке сврхе, да ли је Ректорат реаговао правовремено и на адекватан начин, да ли је ректор обавестио руководства факултета о употреби зграда и безбедности студената, зашто су факултети отворени после радног времена, односно, након 22 часа, ко брине о безбедности студената на факултетима, да ли је ректор београдског Универзитета упознат са инцидентом из децембра 2024. године када је студент Филозофског факултета покушао самоубиство. Такође, постављена су питања у вези са сазнањима о постојању пиротехничких средстава на Филозофском факултету, незаконитом окупљању студената у просторијама на факултету, ко и како регулише улазак и излазак из зграде факултета и друго. Народни посланици позвали су на поштовање чињеница у вези трагичног догађаја, да органи раде посао по слову закона и правовремено извештавају јавност, упитали су како је могуће да су редакције неких медија извештавањем узнемиравале јавност, одакле потичу фотографије преминуле студенткиње у медијима и ко им их је доставио, као и ко борави у згради Ректората и зградама факултета и друго.

Након расправе Одбор је једногласно, са 10 гласова, донео следећи Закључак.

Седници је председавао председник Одбора проф. др Марко Атлагић, а седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: Пеђа Митровић, проф. др Ђорђе Павићевић, Ана Миљанић, Живота Старчевић, Никола Лазић, Здравко Младеновић, Жељко Ребрача, Биљана Илић Стошић, Горан Спасојевић, др Слободан Милисављевић и Весна Ђуришић, као и народни посланици Дуња Симоновић Братић, Ана Јаковљевић, Стефан Јањић, проф. др Слободан Цвејић, Душан Никезић, Милица Јаблановић Марушић и проф. др Зоран Драгишић, који нису чланови Одбора.