Питања која су се данас на Комисији заједнички разматрала су била српско-руска међупарламентарна сарадња у оквиру билатералних и мултилатералних формата о којем су говорили проф. др Жарко Обрадовић, председник Одбора за спољне послове, Сергеј Жигарев, председник Одбора Државне думе за економску политику, индустрију, иновациони развој и предузетништво и Валериј Иванов, заменик председника Одбора Државне думе за интерну контролу и Пословник.

Друго заједничко питање на које су своје мишљење дали мр Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију и председник ПГП са Русијом Народне скупштине и Павел Дорохин, члан Одбора Државне думе за одбрану, било је на тему супротстављања савременим изазовима и претњама, проналажење путева стварања новог безбедносног система, борба за темељне принципе међународног права укључујући и решавање косовског питања.

На трећем панелу било је речи о сарадњи Србије и Русије у области енергетике укључујући сарадњу у области коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе на основу испитаних и иновационих технологија као фактор јачања веза између две земље, а своје мишљење на тему су дали проф. др Владимир Маринковић, потпредседник Народне скупштине и Павел Заваљниј, председник Одбора Државне думе за енергетику.

Као последњу тачку дневног реда саговорници су размотрили сарадњу у области културе, научних и омладинских размена, а главну реч имали су Мирко Крлић, председник Одбора за културу и информисање и Јелена Јампољскаја, председник Одбора Државне думе за културу.

Након дискусије, копредседавајући Ђорђе Милићевић направио је кратак осврт на заједничка питања о којим се говорило на седници Комисије. Милићевић је истакао да међупарламентарни односи, као непосредни облик сарадње представника два народа, имају посебан значај за унапређење свеукупних односа две земље. Навео је да је билатерална и мултилатерална парламентарна сарадња интензивна и веома успешна и додао да је препорука да се настави са унапређењем парламентарних односа, поготово када је реч о сталним делегацијама два парламента у међународним парламентарним институцијама које треба да наставе са консултацијама, подршком и координацијом деловања.

„У погледу сарадње у супротстављању савременим изазовима и претњама, указано је на важност поштовања норми и принципа међународног права, принципијелну подршку Руске Федерације Републици Србији по питању Косова и Метохије чиме се потврђује улога и место Русије као чувара и градитеља праведнијег међународног поретка. Указали смо на напоре Републике Србије да постигне одрживо решење и изразили забринутост због одлуке Приштине да радикализује односе са Београдом на штету дијалога, за који се Београд упорно залаже“, истакао је копредседавајући.

Милићевић је додао да је Србија захвална на подршци Руске Федерације на билатералном и међународном плану, као и на разумевању које показује за ставове Србије, поштовањем међународног права непризнавањем једнострано проглашене независности Косова и Метохије.

Милићевић је навео да у погледу сарадње у области енергетике и коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе на основу испитаних и иновационих технологија обострано подвучени велики капацитети сарадње. Наглашена је важност пројекта Турски ток, обновљене сарадње две земље у области атомске енергије, као и велике могућности и области њене примене у мирнодопском циљу. У области културне размене, усаглашено је да треба наставити добру и разноврсну сарадњу у области културе и културног приближавања два народа, као и оснивања српског културног центра у Русији.

Мељников је истакао да је Четвртим заседањем Комисије још једном потврђен највиши облик сарадње Народне скупштине и Државне думе. У оквиру заседања усаглашена су мишљења о највишим светским политичким, економским и културним питањима и још једном потврђен развој стратешког партнерства двеју држава.