32/1АЛ/МО16.15 – 16.25

32/2АЛ/МО

батерије. Мислим да је то на понос свим грађанима Србије. Ми ћемо се борити за још већи животни стандард. Апсолутно ћемо се борити да плате буду веће, да континуитет у том расту буде и у годинама пред нама, уз пуно разумевање и за наше пензионере и за потребе за растом пензија, уз пуно разумевање и мере које је обезбедила држава и председник Вучић, а када су у питању давања пензионерима са најнижим примањима, сходно мерама које су и најављене и које су у реализацији, уз пуну пажњу и надокнаде за онај део и контрибуцију за оне лекове који су са већом ценом, а у којим ће држава директно партиципирати у смислу трошења трошкова. Захваљујем се.

32/3АЛ/МО

33/1 МВ/ЦГ 16.25 – 16.35

У претходном случају је то била Банка поштанска штедионица, где смо кредитирали и за трајна обртна средства, негде препознајући свакако потребу, али и за инвестиције по каматној стопи од свега 2%.

Значи, мој одговор ка вама везано за три милијарди и 600 милиона динара јесте да је толико вредан само последњи пакет мера који је расписан пре неколико дана и да ћемо у континуитету надаље расписивати програме ка малој привреди. То је други сет мера који смо расписали само у 2026. години.

Када је у питању Сремска Митровица, као и цела територија наше земље, ми активно преговарамо са више инвеститора. Посебан фокус и пажња је свакако усмерена на она подручја где је највећа стопа незапослености. Свакако ћемо се у наредном периоду, као што сам рекла, посебно и активирати и усмерити нашу пуну пажњу на довођење инвеститора и изградњу додатно повољног привредног амбијента на југу наше земље.

Сремска Митровица је град са повољним привредним амбијентом. Сремска Митровица не бележи толику, ја немам сада прецизно испред себе, стопу незапослености у Сремској Митровици. Свакако ћу у наредном одговору дати одговор и на то. Али, могу вам рећи да тренутно у овом моменту разговарамо са два инвеститора када је у питању Сремска Митровица. То је свакако приватни капитал који сам инвеститор бира где ће уложити, али свакако ћемо се трудити да у наредном периоду обезбедимо и додатни број радних места и у Сремској Митровици, али и на територијицеле земље.

Када је у питању пакет мера ка малим привредницима, управо и желимо да афирмишемо и младе, пре свега младе до 35 година, тако програм и гласи, да оснују и да реализују неку своју пословну идеју и да оснују своје пословање. Управу су та средства усмерена ка томе, зато идемо са високим процентом давања, чак до 100% бесповратних средстава, и за младе, и за жене, и за стартапове, и за све оне предузетнике и привреднике који желе додатно да развију своје пословање, да улажу у пословни простор, да изграде нека додатна складишта или производна постројења, да уложе у доставна возила, у било шта што је неопходно да би унапредили производни процес и да би просто били конкурентнији на домаћем или на страном тржишту, или им та средства пак олакшавају да запосле додатни број запослених.

Свакако су доступна средства и Националне службе за запошљавање и покушавамо на тај начин афирмишући и подижући малу привреду, која је у континуираном расту. Ја ћу подсетити да је данас скоро 380.000 регистрованих предузетника и да видимо један велики резервоар и потенцијал када је у питању и предузетништво код младих, али и предузетништво код жена који има један континуирани раст на територији целе земље, па и у Сремској Митровици. Покушаћемо да и кроз ту приватну иницијативу, а уз снажну подршку државе, афирмишемо додатни приватни сектор када је у питању њихово пословање. Свакако борба за свако ново радно место, свакако борба за сваку нову инвестицију.

Имали сте прилике да претходних месеци видите колико је само фабрика затворено широм Европе, да не кажем широм света, услед глобалне кризе, усред ратних сукоба, колико је затворених радних места. Мислим да је на понос свим грађанима Србије колико је Србија успела да очува постојећи привредни амбијент, да очува постојећа радна места, да очува све оно што годинама градимо, а непрестано се боримо за нова радна места, за нове инвестиције и верујем да ћемо у скором периоду пред нама имати прилику, пре свега председник Републике да најави нове велике инвестиције за нашу земљу, а опет, понављам, захваљујући искључиво његовом личном односу и са Народном Републиком Кином и са великим светским силама са којима добро сарађујемо и са којима имамо развијена стратешка партнерства и борићемо се за сваки крај наше земље, а тако и за Сремску Митровицу.

33/2 МВ/ЦГ

Када је у питању изградња хотела, то је иницијатива приватног капитала и држава није та која треба да управља хотелијерством и просто то је нешто што представља приватни бизнис. Свакако ћемо иницирати можда кроз неки облик јавно приватног партнерства, уколико Сремска Митровица има одређено земљиште у државној својини које је сходно планском документу погодно, подобно просто за изградњу таквих садржаја, да афирмишемо, да кроз јавно приватно партнерство, где држава може као капитал да унесе рецимо земљиште, а да приватник уложи и инвестира у изградњу хотела и хотелског смештаја, како сте рекли, свакако ћемо покушати да у периоду пред нама кроз једну иницијативу ка приватном сектору, ка великим инвеститорима и ту тему афирмишемо. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч има министар Милица Ђурђевић Стаменковски.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Захваљујем.

Поштовани народни посланиче, хвала на интересовању за положај радника у Србији, нарочито оних који имају минималну зараду. Верујем да је ова тема подједнако важна свима нама, без обзира на политичке полове и као министар задужен за рад и запошљавање имам дужност да нешто допуним колегиницу која је врло добро излагала о привредном расту Србије и о циљевима у области за коју је она надлежна.

Наиме, с обзиром на то да је изостао договор Уније послодаваца и синдиката око повећања минималне цене рада за период од 1. јануара 2027. године, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Влада Републике Србије је донела одлуку да се минимална цена рада од 1. јануара повећа за 9,2%, односно да од 1. јануара она износи 600 евра.

Узевши у обзир континуирана повећања, ваљало би да се подсетимо да је за 24 месеца номинални раст минималне зараде у Србији 49,4%. Када говоримо о номиналном расту, мислим да је још важнији податак реалан раст. Дакле, то је, у преводу, колико више можете да купите, односно колика је већа вредност самог минималца у односу на претходни период. Јер, наравно да један део тог повећања, колоквијално речено, поједе инфлација. Али, реалан раст за 24 месеца је 33,5%.

Наравно, ми смо у потпуности свесни да треба да тежимо ка томе да минимална цена рада буде још виша како бисмо поспешили животни стандард радника, али са друге стране уважавајући и конкурентност на тржишту рада и потребе саме привреде, како не бисмо рапидним повећањем минималца угрозили њихово само радно место, односно водећи рачуна о интересима радника ми морамо водити рачуна и о интересима привреде и послодаваца, и обрнуто, јер су то узрочно-последични односи.

Али, управо из тих околности, Влада Републике Србије најавила је још прошле године да ће до краја 2027. године минималац у Србији износити 650 евра. Судећи према овој постојећој динамици, оног часа када Србија буде постигла тај ниво минималца, ми ћемо претећи већ многе земље у Европи по реалној куповној моћи самог минималца. И већ сада имамо резултате које нико не може да оспори, а то је да минимална зарада у Србији је 2012. године, ако говоримо о куповној моћи самог минималца, покривала једва 50%, а неколико месеци касније једва 60% минималне потрошачке корпе. Дакле, говорим о периоду 2012. године, када је једва више од пола минималац покривао онога што су минималне потребе једног домаћинства.

Овим повећањем, које је најављено од 1. јануара 2027. године и које је одлуком Владе усвојено, минималац ће покривати 117% минималне потрошачке корпе. Дакле, за 17% више у односу на оно што је минимална потрошачка корпа.

33/3 МВ/ЦГ

Обилазећи Србију, кроз разговор с грађанима, наравно да и ми срећемо и Станоја и многе друге људе чија је зарада у том износу који сте навели и сасвим сигурно са њима размењујемо искуства и разговарамо управо о тим изазовима, али људи јако добро знају, вреднују и цене чињеницу да је за 24 месеца номинално минималац у Србији порастао за 50%, а реално за преко 33%.

Паралелно смо водили рачуна и да повећамо тај неопорезовани део дохотка како бисмо растеретили и саме послодавце, како они не би ушли у ризик због повећања минималаца и наравно да ви, као човек који је дуго у привреди, у потпуности разумете колико је изазовно водећи рачуна паралелно о интересима радника и њиховој заради, а са друге стране и о могућностима самих послодаваца.

Што се тиче Сремског округа, из којег долазите, мислим да је јако лепа вест коју грађани Србије треба да знају да је Сремски округ био један од округа у којем је пилотиран програм „Гаранција за младе“, за који је задужено Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и одзив је био врло задовољавајући. Верујемо да може бити, уз промоцију тог програма, још бољи. Али, као што рекох, у питању је пилот пројекат који смо окушали у три округа: Расинском, Нишавском и Сремском округу.

Конкретно, у Сремском округу до јуна месеца пријавило се за програм „Гаранција за младе“ четири и по хиљаде лица и од тога је 500 лица у Сремском округу добило субвенцију за самозапошљавање. Дакле, то је један од подстицаја да се људи запосле, да сами покрену привредне активности, да изађу на тржиште и да покушају да буду конкурентни.

34/1МТ/ВЗ16.35 – 16.45

Најважнија вест је што већина њих успева да преброди ту такозвану прву годину у којој субвенције за самозапошљавање значи и покривање доприноса и неких других почетних трошкова да би касније остали присутни у привредном животу Србије, због чега смо ми веома радосни, јер гаранција за младе је намењена младима до 30 године живота, са циљем да они остану живи и раде у својој земљи.

Важна вест за све младе у Србији јесте да ће од 1. јануара 2027. године оно што је био пилот пројекат у три округа бити примењено на територији читаве Србије, односно гаранција за младе као програм запошљавање и самозапошљавање младих, за њихове обуке, преквалификације, стицање нових знања и вештина, важиће на територији читаве Србије. Верујем да ћемо заједничким снагама промовисати овај врло значајан програм, јер нам је свима циљ да Србија ради.

Србија данас ради. Дакле, 50.000 лица је запослено више него што је то био случај 2012. године. Дакле, преко пола милиона људи у Србији данас више ради. Дакле, не говоримо о процентима, говоримо о апсолутним цифрама да бисмо илустровали колико је данас људи и формално више запослено у Србији у односу на неки претходни период, зато што данас има више шанси.

Свакако, подржавам став да додатно треба да радимо на унапређењу положаја и животног стандарда оних који најмање зарађују. Из тих разлога држава је овим једнократним давањима обратила пажњу на угрожене категорије.

Тако је овим једнократним давањима узела у обзир положај корисника новчане социјалне помоћи, корисника дечијег додатка, обратила је посебну пажњу на наше пензионере, којима дугујемо све оно што имамо и што су нам оставили стичући генерацијама, радећи и борећи се, али и онима који су земљу бранили онда када је она била нападнута и када је на њу вршена агресија. У питању је борачка популација.

Поштована председнице Народне скупштине и уважени народни посланици, немојте ми замерити што ћу искористити ово излагање да се само у неколико реченица осврнем и на коментар и критику коју је јутрос, односно током дана упутила госпођа народни посланик која је имала примедбу. Најпре је констатовала да је реч о Министарству Милице Ђурђевић Стаменковски. Не постоји, ево нека буде то моја мала исправка, Министарство Милице Ђурђевић Стаменковски. Постоји Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјалан питања, која није ничија дедовина и очевина, па ни моја. И то министарство је део Владе Републике Србије и у служби је свих грађана. Ја сам само ресорни министар који ће бити на челу тог министарства, као одговорно лице које је орочено мандатима. Било какво присвајање и приватизација институција апсолутно је не допустиво, и морам на то да реагујем. Дакле, то није моје министарство, али јесте министарство за које јесам данас одговорна.

Примедба је ишла у правцу да у Предлогу закона о једнократној помоћи нису наведени бројеви, бројеви бораца који ће добити једнократну помоћ, корисника новчане социјалне помоћи, корисника дечијег додатка. Ја бих разумела да је тај податак негде тамо написан у 22. члану, па је он био ваљда нека висока квака до које не може да се стигне, до које не може да се дохвати, не, већ у члану 2. Дакле, довољно је било само да је неко погледао члан 2, није далеко, сложићемо се, где стоји да ће сва лица која се налазе у службеној евиденцији до 25. августа остварити право на једнократну помоћ.

Значи, није у питању број планета, чак ни око тога човечанство нема сагласје колико их има, због чињенице да неки оспоравају Плутон, као планету, у питању је жива материја. Сваког тренутка, ево док ми седимо сада овде, ти бројеви се мењају. И потпуно је природно. Неки борци, нажалост, су преминули од тренутка најаве и усвајање предлога закона, а неки су се регистровали. За последњих месец и по дана преко 10 хиљада бораца се регистровало широм Србије.

34/2МТ/ВЗ

Дакле, ми смо имали прошле године, у априлу 2025. године је било регистрованих 82 хиљаде, тачно 82 хиљаде лица у борачкој бази. Данас их има, на данашњи дан, док ми разговарамо, 107 хиљада.

Дакле, то је категорија која се свакодневно региструје како би остваривала своја права. А, зашто се региструје? Зато што препознаје да данас држава различитим програмима уважава положај борачке популације.

Што се тиче корисника новчане социјалне помоћи и корисника права на дечији додатак, такође то није фиксна категорија. Људи остварују или губе та права, у зависности од имовинског цензуса, и потпуно је природно да нико не може стати иза фиксне цифре. Али, став је био уравнотежен, одговоран и зрео, у сагласју са Министарством финансија које је овај закон и предложило, да сва лица која буду била у службеној евиденцији до 25. августа ће остварити ово право.

Мислим да је некада много значајније да од покушаја да од нечега направимо политички случај барем прочитамо оно о чему говоримо, ако ништа друго бар првих неколико чланова. Јер, има она једна чувена, и милим да тога нико не треба да се држи – причајте уста да нисте пуста. А, ја не желим да верујем да је било ко у овом пленуму спреман да се тако понаша и да тако неодговорно говори о неким стварима које се тичу заиста великог броја наших грађана.

То је био мој одговор на питање које је данас било овде у пленуму, а вама, народни посланиче, захваљујем на интересовању и верујем да ћемо у неким наредним месецима и будућим временима заједничким снагама се борити за све раднике у Србији.

Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч поново има министар за заштиту животне средине Сара Павков.

Изволите.

САРА ПАВКОВ: Хвала, председавајућа.

Оно што сам обећала, само да вам кажем везано за Сремску Митровицу. Толико сам се фокусирала да проверим да ли је дошло до неког акцидента или да ли је инспекција имала било каквих активности везано за правно лице. Покрајински и републички органи су ми потврдили да није било никаквих негативних последица по питању правног лица које сте поменули.

Али, оно што је много значајније за Сремску Митровицу да знају грађани Србије, а тиче се инвестиција, само Министарство заштите животне средине у претходном периоду, а тренутно се реализује, је уложило преко 20 милиона евра у Сремску Митровицу.

Поменула сам вам већ, 18,4 милиона евра за регионални центар Срем – Мачва. Конкретно, надоградња две ћелије санитарне депоније и изградња система за сакупљање процедих вода, резервоара за процедне воде, рециркулацијски систем, хидро мрежа са резервоаром и бунари за дегазацију. Поред тога, скоро 1,7 милиона евра завршена канализациона мрежа у селу Лаћарак, 11,7 километара.

Тако да, ја мислим да је то довољан доказ колико држава улаже у Сремску Митровицу само у области животне средине која директно утиче на смањење загађења реке Саве, с обзиром, положај Лаћарка знате боље од мене, и апсолутно утиче на побољшање животне средине.

За ваздух такође сам проверила. У овом моменту сви грађани Србије могу да провере информацију коју ћу сад изнети на званичној адреси, односно сајту Агенције за заштиту животне средине. Ваздух је умереног квалитета у Сремској Митровици, и то показује аутоматска мерна станица. Поред ње имамо још једну станицу коју води Завод за јавно здравље. Гранична вредност је 50 микрограма по кубном метру. Данас је било прекорачење свега 10 микрограма по кубном метру, односно 60.

34/3МТ/ВЗ

Ми смо у међувремену, као министарство, уложили додатне мере да побољшамо квалитет ваздуха. Само у неколико претходних година засадили смо преко 3.500 садница на територији Сремске Митровице. Тренутно мењамо котао, да пређе на еколошки прихватљивији енергент у Основној школи „Добросав Радосављевић“ и у Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Мислим да ово довољно говори колико се улаже у Сремску Митровицу.

Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч има народни посланик Ђорђо Ђорђић. Још два минута.

Изволите.

ЂОРЂО ЂОРЂИЋ: Вероватно сте у праву. Ја стварно не знам колико се уложило инвестиција у депонију, али ја морам да вам кажем – није се десио никакав инцидент, он је константно присутан.

Министарка, ја живим тамо. Ја имам обавезу да причам да нас челичана дави. Нисам ја причао о депонији у контексту негативном, то се дешава свуда у свету, па и у Србији, ја вам само кажем да на најобичнијем мерном инструменту који је потпуно без везе он је нама показивао тих 200 јединица. Сваку ноћ када упалите њега ви имате у 23 часа преко 500. Није инцидент, сваки дан се дешава, где имате људе који су са 70% више обољења, од 2012. године, респираторних, него дан данас. То треба да знате.

Још једну ствар. Када причате о мерним јединицама у Чернобиљу, мерна јединица је била 3,7 рендгена. Знате зашто? Зато што је апарат мерио до 3,7. Када су довели праве било је преко 1.000. Нису вам добри апарати.

35/1ЈЈ/МП16.45 – 16.55

Верујте ми, ја живим и тамо и све је у реду, нека буде „Металфер“, нека ради, нека људи имају послове, али немојте да они имају профит од 500 милиона. Па, дајте нека ставе те филтере или шта год већ потребно је, ја нисам стручњак у томе. Па дајте, молим вас, па нека уложе 100 милиона у раднике који тамо раде као Црнци, а имају најмању плату, а ја гарантујем у челичанама и на Балкану и у овом делу Европе. Нека уложе и њих, а не да имају профит од 500 милиона и још се хвале тим и као купују деци књиге. Можеш мислити, 500 милиона па купујеш као деци књиге. Сјајно.

Министарка Ђурђевић, 9,2% раст плате, да ли сте тако рекли? Тако. Е, јесте али, је раст цена 19,2%. Мој …. ће да прође исто као Партизан сада, то је 100%.

Не знам да ли може неко да ми каже, ево завршавам, дајте ми минут, молим вас.

Не знам да ли је ту Хусеин Мемић, министар? Ја не знам ко је тај човек? Да ли је он ту присутан? Није. Добро. Ја га нисам за две године видео ни једном, нажалост, ја бих волео да га позовем у Сремску Митровицу баш из тог разлога којег сте ви потпредседнице причали да дође да види где треба да нам се налази хотел, да се попне на најлепшу планину Фрушку Гору, да види где је одмаралиште „Летенка“ где је задњи пут уложено 1953. године када је покојни Јосип Броз тамо стављао оне балване и неке брвнаре, тада, тада је задњи пут уложено, на најлепше одмаралиште, јел тако Мирка, на Фрушкој Гори. Ми сада тамо немамо ништа. Значи, очигледно за све што је потребно ми морамо да се обраћамо директно председнику државе. У реду, обраћаћемо се.

И на крају морам да кажем то да замолим министра здравља да нам на неки начин помогнете, да нам кожни лекар дође у Сремску Митровицу. Ми немамо кожног лекара већ три, четири године. Добили смо магнетну резонанцу, али нам је потребан и кожни лекар.

Хвала на томе и да вам се захвалим за ваше ангажовање, девојчица је жива, девојчица је здрава и желим да кажем јавно да сте се ангажовали као прави министар у Влади Србије. Да девојчица која је повређена када је пала на њу капија. Ето, ако могу одговори, па ако будемо могли да се огребем за још неки минут. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вама народни посланиче.

Следећи пријављен, народни посланик Бојан Торбица.

Изволите.

БОЈАН ТОРБИЦА: Захваљујем.

Поштована председнице, уважени председниче Владе, цењени министри, колеге народни посланици, па на крају овог мандата како Скупштине, тако и Републичке Владе, не могу, а да не похвалим оно што је било позитивно и добро. Мислим пре свега на усвајање Закона о родитељу неговатељу, поступање српске полиције током блокада и протеста, као и залагање Сектора за ванредне ситуације, пре свега ватрогасаца спасилаца, током ове надљудске борбе против ватрене стихије. Такође, мислим и на доследност око не увођења санкција братској Русији, на враћање редовног војног рока, на помоћ материјално грађанима Србије.

Покрет социјалиста као одговоран коалициони партнер никада није бежао од политичког дијалога. Увек смо били спремни да разговарамо, али за дијалог и сам дијалог има смисла само ако постоје две стране.

Нажалост, постоје неке ствари које смо током мандата актуелног скупштинског сазива делегирали као део нашег политичког програма који није наишао на подршку ни Владе, ни колега у парламенту, а од ког ми не можемо, а пре свега и не желимо да одустанемо. Па, бих поред жеље да та питања делегирам као предлог новој Влади коју ће Србија ускоро добити. Желео бих да чујем и ваше искрено мишљење о њима и шта је то било препрека за њихово усвајање?

35/2ЈЈ/МП

Под један – већ неколико година предлажемо да се уведе посебна збирна буџетска ставка којом би директно и непосредно била планирана средства која су опредељена као помоћ Републици Српској, њеним институцијама, градовима, општинама и другим субјектима.

Ја сам као потомак тзв. прекодринских Срба, наравно, захвалан за све што Србија током претходних 15 година је чинила, чини и помаже Републици Српској, али сам као и велики број грађана Србије уверен да је више него потребно определити и установити збирну буџетску ставку којом би директно и непосредно била опредељена средства за помоћ Републици Српској.

Ми смо то дужни нашим сународницима, ми смо то дужни свима онима који су оно највредније што су имали, тј. своје животе дали, уградили у темеље слободе српског народа на простору Републике Српске.

Ако постоји буџетска ставка – помоћи старим владама, не видим проблем да се формира посебна збирна буџетска ставка за помоћ Републици Српској и српском народу на том простору. Волео бих премијеру да чујем и ваша мишљење о томе.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Од министара се пријављује за реч?

Министри, ко се пријављује за реч?

Молим вас, народни посланиче имате још три минута.

БОЈАН ТОРБИЦА: Као што вам је, сигуран сам вам познато, Покрет социјалиста је у скупштинску процедуру предао Предлог закона о држављанству који уводи право на држављанство Републике Србије, имао сви припадници српског народа, што значи да држављанство Србије стичу припадници српског народа рођени у другој републици бивше СФРЈ, као и њихови потомци без обзира на место рођења, држављанство и пребивалиште под условом да су се пред државним органима државе у којој живе на несумњив начин изјаснили као припадници српског народа.

Ти докази морају да буду јавне исправе и ово је начин да сви оним припадницима српског народа који воде порекло из бивших република СФРЈ, без обзира где живе пружимо прилику да постану држављани Србије што је велики број њих и очекује од Србије као своје матице.

Надам се да делите наше мишљење и надам се да ћемо чути од вас шта мислите о овом предлогу и зашто није успео да прође.

Оно од чега не можемо побећи, јесте чињеница да се пред нама налази питање правца којим ће Србија кренути у годинама и деценијама које долазе. Наш избор неће бити само економско већ пре свега цивилизацијско питање. То је пре свега избор да ли ћемо бити део света у коме нам већ деценијама константно прете, уцењују нас и бескрајно намећу нове неприхватљиве и понижавајуће услове сарадње или света у коме нас пре свега поштују и уважавају, у коме нас гледају као себи једнаке и равноправне, у коме се сарадња између држава чланица заснива на искрености и добронамерности.

Морамо бити искрени, грађане Србије нико никада није питао да ли желе да буду део те ЕУ, већ је пре непуне две деценије тадашња политичка елита ту одлуку натурила свима нама. Деценијама се у Србији говори да је европски пут једини пут. Ако је тако онда је ред да се грађани о томе изјасне.

Европска унија је набројано пута до сада рекла шта мисли о Србији и шта мисли о Србима и сваки пут је без срама и устезања рекла да не мисли ништа лепо, али грађанима Србије нико никада није дао прилику да кажу шта они мисле о Европској унији и зато хајде да их питамо, па да кажу шта мисле. Па, управо ми да будемо та власт која ће грађанима дозволити да на референдум кажу желели да остану на тзв. европском путу или не. Ето, узмимо на пример грађани Исланда ће у суботу на референдуму одлучити да ли

35/3ЈЈ/МП

желе да отворе разговоре са Европском унијом и ако одлуче да почну 2028. године ће имати још један референдум о Европској унији и резултатима преговора. Шта год да одлуче грађани Исланда, одлука ће бити само њихова. Европска унија Исланђанима у најгорем случају тражи да допусти другим нацијама да лове рибу у њиховим водама и они иду на референдум. Европска унија, да запамтимо од Србије тражи да призна тзв. Косово то јест његову самопрокламовану независност, да уведемо санкције братској и савезничкој Русији и да се одрекнемо партнерских и пријатељских односа са Кином. И ми не идемо на референдум већ без достојанства и плана идемо и даље према Европској унији.

Зато пре свега желим да чујем премијера али и целу Владу и да их питам – зашто Исланђани заслужују да буду питани, а грађани Србије не заслужују? Имамо наде, имамо времена, имамо прилику да до расписивања парламентарних избора распишемо и референдум. На нама и вама је да одлучимо и да то учинимо. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Пре свега дајем реч, министру за европске интеграције, Немања Старовић.

НЕМАЊА СТАРОВИЋ: Поштована председнице Народне скупштине, уважени народни посланици, желео бих да кажем заиста кратко оно што је, верујем свима, веома добро познато а то је да чланство у Европској унији представља стратешко опредељење Републике Србије.

36/1ЈД/ЉЛ16.55 – 17.05

Као што знате, наша држава је кандидат за чланство у ЕУ још од 2012. године. Од 2014. године смо отпочели процес приступних преговора који је веома захтеван, али укупно посматрано, анализирајући последњи годишњи извештај Европске комисије о напретку држава кандидата ка чланству у ЕУ, Србија је данас, одмах иза Црне Горе, међу најспремнијим државама, анализирајући 33 релевантна преговарачка поглавља за пуноправно чланство у ЕУ.

Међутим, као што је такође веома добро познато, постоје одређене политичке перцепције које су преузеле примат управо у том приступном процесу и то је оно што представља реалност.

Наше позиције по питању очувања територијалног интегритета Републике Србије су веома јасне и веома су чврсте и за нас то представља апсолутни императив и са тим, сасвим сигурно, неће бити никакве трговине, погађања или коцкања.

Када говоримо о изјашњавању грађана, ја бих свакако подсетио, када је чланство у ЕУ у питању, да је то наше стратешко опредељење, да је то био и део експозеа односно програма и ове, као и претходних Влада Републике Србије. Но, директно изјашњавање свакако долази на крају приступног процеса и грађани Србије ће, као и грађани свих других држава које су у претходним годинама постале пуноправне чланице ЕУ, једнога дана свакако имати прилику да се о томе директно изјасне на референдуму. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.

Реч има министар културе, Никола Селаковић. Изволите.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Захваљујем.

Поштована председнице, уважене колеге народни посланици, министри у Влади, поштовани грађани Србије, народни посланик је поставио једно питање које, без обзира што ресорно није у надлежности министарства које представљам и на чијем сам челу, али сматрам изузетно важним као неко ко се у Републици Србији бави политиком, и не само у Републици Србији већ могу слободно да кажем да сам присутан на читавом српском етничком простору, а то је питање Закона о држављанству.

Колико се ту суочавамо са једном врстом, могу слободно да кажем, дубоке државе са којом до данас ни један једини министар унутрашњих послова није успео да се избори, даћу вам један конкретан пример.

Дакле, негде мислим да је била у питању 2015. или 2016. година, када ми се обратила једна особа која је иначе студирала на факултету на којем сам својевремено радио као наставник, реч је о особи која је била студент генерације, која се лично национално изјашњавања као српкиња муслиманске вероисповести, родом и пореклом из једне бивше југословенске републике, и која није остварила право на пријем у држављанство Републике Србије зато што јој је из Министарства унутрашњих послова тражен доказ о српској националној припадности. Та особа мислим да до дан данас није остварила то право.

Даћу вам други пример. У Републици Албанији, у околини града Фијера живи заједница Срба, дакле српска мањина у Албанији. Реч је о људима српске националности и исламске вероисповести. Тим људима су службеници нашег Министарства унутрашњих послова као доказ српске националне припадности тражили крштенице. Када су они одговорили и рекли – ми нисмо православни, не можемо да вам поднесемо крштеницу, ми смо Муслимани, онда им је из нашег Министарства тада, у то време, одговорено – не може Муслиман да буде Србин.

Ја сам навео ова два примера која говоре о томе, а ја колико знам, народни посланик који је поставио ово питање долази из странке чији је председник и оснивач својевремено био министар унутрашњих послова и ни он сам није успео да реши овај

36/2ЈД/ЉЛ

проблем наше дубоке државе. Ако имам право да изнесем свој лични и политички став, апсолутно сам сагласан са вама. Република Србија по Уставу је држава српског народа и свих грађана који у њој живе. Српски народ је државотворни фактор ове државе који је и створио, али су сви грађани других националних припадности равноправни по нашем Уставу и нашим законима.

Невероватно је како то да у нашем окружењу свака држава која је матична држава некога народа даје право и могућност својим сународницима који нису рођени на њеној територији већ негде у расејању или у држава где су припадници националних мањина да остваре право на држављанство матичне државе, а Србији се то ускраћује. Даћу вам један конкретан пример.

На делу наше територије, на Косову и Метохији, ми већ годинама уназад имамо дељење држављанства, у овом конкретном случају Републике Бугарске, која је са самозваним властима у Приштини потписала чак и уговор о статусу бугарске националне мањине на КиМ, која никада у историји тамо постојала није. И када се питате ко је то третиран као бугарска мањина, онда ћете прво видети да су то наша браћа Горанци, који се тако никада нису ни изјашњавали, никада нису ни осећали, нити тако поступали. Дакле, реч је о људима који свог српског порекла нису хтели ни под најгорим турским зулумом да се одрекну. А после Горе прешли су у Косовско Поморавље, па сад и у Косовском Поморављу показују и причају о томе да постоји њихова мањина. Наравно, не сме никоме да падне напамет да каже да у Бугарској немамо српску мањину, јер тамо не постоји по њиховом уставном и законском режиму, који је прихватила ЕУ, тамо не постоје националне мањине, нема права те врсте.

А што се вашег питања тиче, то питање је потпуно на месту. Апсолутно сам мишљења као политичар, независно од функције да ли јесам или нисам на њој, да ми морамо да донесемо закон о држављанству. Или, не морамо чак ни да мењамо закон.

Знате, ја сам као дипломирани правник мишљења да закон увек треба покушати применити на исправан начин. Овај наш Закон о држављанству, он познаје могућност да припадници српског народа стекну право на држављанство по основу свог српског етничког порекла али ако погледате шта се дешава са Србима у Црној Гори где право на двојно држављанство имају и Хрвати и Албанци и већина Бошњака, једини кога нема то су Срби.

Знате како је то решено? Они су вас са већином ових држава потписивали међудржавне уговоре који имају јачу правну снагу од закона и онда се испоставило на крају да се на Србе примењује закон, а на све друге се примењује међудржавни уговори.

Наравно, ми се сад ту налазимо у још једној ситуацији, а то је да је неким мозговима који су у стању све живо да изокрену у сопствену супротност пало напамет да уочи избора причају о томе како се изборни инжењеринг вржи кроз пријем у држављанство. Наравно, неће да кажу да када су они били на власти да је у држављанству Србије примљено, ако се не варам и до пет пута више људи него што је у периоду од 2012. године до данас али и то може врло једноставно да се реши.

Право на држављанство не значи аутоматски право гласа, постоје модели у Европи и свету како то може да се уради. Чињеница јесте да ми то питање ефективно, не законски, него ефективно нисмо решили, јер ако имате службеника који особи исламске вероисповести којој се каже осећа као Србин.

Можете замислити какви су то наши сународници који су прошли кроз деценије диктатуре Енвера Хоџе и остали припадници српског народа где су и мењана имена, мењана презимена, где нису имали право да говоре на сопственом језику и они су остали верни своме роду и своме пореклу.

37/1ГД/ЈГ17.05 – 17.15

Било је покушаја мешетарења из Србије да их убеђују да су они нешто друго. Не, они су рекли – ми смо дошли из Србије негде у, мислим да је било речи о осмој или о деветој деценији 19. века, доселили се у околину Фјера док је то била Отоманска империја, сачували свест о свом српском пореклу, то смо и данас и замислите службеника који каже – доставите ми крштеницу. 

И, да завршим причу онако као што сам почео, та особа, тај студент који је био изузетно успешан студент, који се декларисао као припадник српског народа, исламске вероисповести, на крају је доставио и крштеницу, али од нашег министарства није добио право да постане држављанин Србије. Хвала вам на пажњи.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има председник Владе Ђуро Мацут.

Изволите.

ЂУРО МАЦУТ: Поштована председнице Скупштине, уважени народни посланици, поштовани грађани, мислим да питање које је посланик поставио надилази заправо једну општу тему око тога да ли смо само пред референдумским питањем за улазак у Европску унију или смо пред решавањем, да кажем, држављанства и где смо ту.

Мислим да је ово тема која је од ширег значаја и да смо у последњих годину и по дана имали прилику да,  разговарајући са бројним представницима Европске уније који су били у Београду, готово од првог тренутка када смо почели у овом мандату да радимо, постављено је једно основно питање – да ли смо ми за улазак уопште у Европску унију или нисмо. 

Значи, поставља се једно основно темељно питање – да ли је Србија оријентисана ка Европи или није? Из тог разлога мислим, да је ово питање које је поставио народни посланик изузетно битно да се заправо потенцира и да се још једанпут разговара на тему опредељености Србије као државе, модерне државе у срцу Европе и њене позиције у односу на приступне услове и све оно што нас разликује од једног Исланда, ништа не омаловажавам, само покушавам да направим паралелу, заправо земљи која вероватно са много мање услова приступа Европској унији или ће приступити и брзо то завршити кроз референдумско питање – да ли јесу или нису за Европску унију?

Значи, постојање двоструких стандарда, па можда и троструких стандарда је потпуно јасно да постоји и у међународним околностима, међународној комуникацији, када говоримо о глобалној политици приступања појединих земаља и ово је да кажем на страни Србије потпуно било видљиво. Међутим, за ових последњих годину и по дана смо стварно имали пуно тога да урадимо и Реформска агенда која јесте на столу и траје већ две године, ево данас смо имали састанак да кажем Радне групе за спровођење Акционог плана везаног за Реформску агенду, је урадила веома много уз велике напоре и политичке у овом телу где се ви налазите, али и у Влади која је у последњих неколико месеци кренула да заправо одговара на оних 24 корака која постоје до децембра 2026. године. 

Значи, читавих годину дана и више смо посветили покушају да изађемо из некакве врсте политичке блокаде и некаквог неразумевања, несхватања да је неопходно да имате један политички консензус да бисте приступили било чему одговорно, да кажем, на једна реалан начин и да бисте завршили оно што јесте интерес свих грађана и оно што јесте интерес земље која се налази у Европи потпуно интегрисане у смислу постојања , да кажем, на континенту на коме се налазимо и инфраструктурно повезане, комуникационо, у било ком смислу, и образовном, и економском, и саобраћајном, на рекама у континенталном делу. Значи, постоји пуно разлога због чега ми треба да уђемо и јесмо потпуно посвећени томе, али постоје бројне препреке које су се показале као неминовне, односно као неминовне у нашем случају, за разлику од  неких других земаља. Из тог разлога мислим да је разматрање питања других земаља које ће можда бити неке нове

37/2ГД/ЈГ

 земље које ће се наћи испред нас заправо постојање такве врсте дестандардизације у односу на све земље. Из тог разлога хоћу да кажем да је Влада Републике Србије у последњих годину дана најмање, а сигурно је то континуитет који траје већ јако дуго у последње време, веома посвећена томе да приступи ЕУ, а блокада читавог процеса траје већ годинама, обзиром да нисмо отворили тај фамозни Кластер 3. Значи, већ преко неколико година постоји једно политичко неразумевање да се овај процес настави, процес који је успостављен најдаље у односу на све земље које су тренутно у разматрању за приступање у ЕУ. 

Према томе, постоје објективне околности у којима се ми налазимо и које су делом врло под утицајем заправо политике, једне континуиране, рекао бих  можда дневне политике у европском смислу, али које се односе на нас и оно што је неразумевање или непотврђивање заправо наше решености да приступимо ЕУ и да смо на том путу већ преко једне деценије. Значи, већ преко 12-13 година ми смо стално у том процесу. Према томе, некако смо стално у конфронтацији, у покушају да савладамо некакве критеријуме или нешто, али стално сам покушавао да дам паралелу неких земаља које се налазе у ЕУ и које су биле чак у директним конфронтацијама, као што је случај, рецимо, Републике Кипар која јесте ушла у ЕУ као подељено острво. Значи, имамо врло различите приступе који сада после 20 година од приступања тих земаља или више нису више стандард у ЕУ. Ми сада мењамо стално некакве услове  на које се ми односимо. Према томе, политичка питања су очигледно превасходно битна, односно она су пресудна и било који проценат приступни који остваримо и који није мали, који сада већ долази до границе потпуне прихватљивости, и даље је недовољан јер се жели приступање, односно усвајање свих могућих захтева који долазе а који нису  у складу са нашом општом политиком према, да кажем, спољном политиком или према ономе што нуди или што захтева наш Устав. 

Према томе, постоје неке линије око којих се не може расправљати и које јесу врло специфичне за нас, па према томе специфичност сваке земље мора да се ипак узме у обзир. ЕУ то разуме. Европска комисија у поређењу са ЕУ која то као заједница земаља појединих чланица и даље не разуме. Један од примера јесте и пример Шенгенског споразума и тумачења различитог у односу на транспортере, односно возаче који раде у таквим компанијама. Значи, не постоји разумевање да се  једна законска регулатива која би требала да може да се промени на врло једноставан начин промени зарад бољег функционисања земље или групе земаља које се налазе на европском континенту. 

Значи, суочавамо се са бројним проблемима. Бројни су захтеви који се намећу Србији који нису исти као што би била у случају рецимо када је у питању један Исланд који сада разматра да ли да уђе у ЕУ или не, иако је, рецимо, комуникационо далеко у лошијој позицији него Република Србија. 

Према томе, и на овом примеру можемо да покажемо да постоје стварно велике разлике. Колико год Исланд као земља Западне Европе јесте интегрисана, али на почетку свог пута ка ЕУ ће вероватно имати некакве боље компаративне предности у односу на Србију. 

Значи, задњих годину и по дана смо имали велике напоре да ово што је посланик и потенцирао, а то је питање референдума, који је далеко испред нас. Ми се трудимо и надамо да ће то бити краћи период, да ће трајати много краће до таквог тренутка, али  опредељеност Републике Србије јесте дефинитивно да се интегрише у заједницу европских народа јер ми живимо на том континенту, сви смо рођени овде, сви смо заправо са овог простора и врло смо интегрисани и у европску културу и привреду и постојање саобраћајне комуникације, проводимо живот и време овде и мислим да је потпуно логично да будемо и део заједнице европских народа. 

37/3ГД/ЈГ

Надам се да ћемо у наредном периоду имати већу комуникацију, бољу заправо комуникацију са земљама које се налазе у окружењу и у ЕУ, чланице су земаља ЕУ. Опет се враћам на пример транспортера.