Понедељак, 30. март 2026.
Члан Делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини Процеса сарадње у југоисточној Европи Горан Милић учествовао је 30. марта 2026. године на састанку Генералног одбора за правосуђе, унутрашње послове и безбедност ПС ПСЈИЕ у Атини, Грчка.
На састанку су учествовали чланови делегација из Атине, Анкаре, Београда, Кишињева, Љубљане, Сарајева, Скопља, Софије и Загреба.
Горан Милић је у свом обраћању на тему „Институционално јачање и оснаживање демократских процеса ради ефикасног суочавања са феноменом „одлива мозгова“ и демографским питањем у Југоисточној Европи“ истакао да су демографски изазови са којима се суочавамо не само статистичке категориje, већ питање наше будућности, економске стабилности и одрживости друштава у Југоисточној Европи. Навео је да низак фертилитет, старење становништва и одлазак младих и високообразованих људи обликују реалност готово целог региона. Додао је да се суочавамо са негативним природним прираштајем и емиграцијом радно способних грађана, али да истовремено бележимо и раст имиграције, посебно у сектору инфорационо-комуникационих технологија, грађевинарству и услугама, те да то показује да миграције нису једносмерне и да њима морамо управљати стратешки и одговорно. Истакао је да је Србија последњих година значајно унапредила подршку породицама и да је само током 2025. године за мере подршке издвојено 55 милијарди динара, од чега 44 милијарде за родитељски додатак који данас користи више од 113.000 породица. Истакао је и да обезбеђујемо и једнократне помоћи за рођење детета, средства за опрему за новорођенчад, као и субвенције мајкама за куповину прве непокретности, захваљујући којима је 1.400 породица добило свој први дом. Додао је да смо приступили изради Стратегије демографског развоја Републике Србије за период 2026–2036, са пројекцијама до 2050. године, као кровног, међусекторског документа који ће обухватити породичну политику, развој људског капитала, здравствену и социјалну заштиту, регионални развој, миграције и политику младих. Нагласио је да ниједна учесница из региона не може сама одговорити на феномен „одлива мозгова“ и да је зато регионална сарадња од пресудног значаја, од међусобног признавања диплома и професионалне мобилности до јачања заједничког тржишта рада и академске сарадње, те да демографски опоравак мора бити повезан са економским развојем и перспективом за младе јер само друштва која нуде сигурност и прилике могу рачунати на њихов останак.
