Парламентарци су дискутовали на тему: „Мањинске хришћанске заједнице у кризним временима: Односи између друштва, државе и цркве. Проблеми и невоље“.

Генерални секретар ИСП-a Максимос Харакопулос, у свом уводном обраћању истакао је да "човечанство данас пролази кроз озбиљне и вишеструке кризе, ратове, избегличке таласе, смањење угледа међународних институција и неизвесну будућност". Нагласио је да се, "према подацима Савета за људска права Уједињених нација, 388 милиона хришћана у свету прогони због своје вере", додајући да су "хришћани често на мети напада и у областима Европе". Због тога је позвао на промоцију вредности мира, толеранције и суживота.

Шеф сталне делегације Народне скупштине Републике Србије Александар Чотрић је у свом обаћању указао на тежак положај Српске православне цркве и православних верника на Косову и Метохији. Он је подсетио да је "после 1999. године више од 200.000 Срба било приморано да напусти своје домове, док је оштећено, оскрнављено или уништено више од 150 православних храмова и црквених објеката". Посебно је указао на мартовски погром 2004. године и нагласио да "поједине српске светиње и данас обезбеђују припадници КФОР-а". Чотрић је истакао значај очувања манастира Високи Дечани, Пећке патријаршије, Грачанице и Цркве Богородице Љевишке, који се налазе на листи светске баштине УНЕСКО-а, као и потребу заштите имовинских права Српске православне цркве. Говорећи о положају православних верника у региону, указао је на проблеме с којима се Српска православна црква суочава у Федерацији БиХ, Црној Гори и Хрватској. Истовремено је нагласио да "Република Србија обезбеђује пуне верске слободе свим традиционалним верским заједницама и доследно штити њихова права". Осврћући се на положај хришћанских заједница широм света, Чотрић је изразио забринутост "због страдања хришћана на Блиском истоку, угрожавања православног наслеђа на Кипру и у Нагорно-Карабаху, као и напада на Копте у Египту и хришћане у Нигерији". Он је поручио да је "заштита мањинских хришћанских заједница питање очувања темељних вредности савремене цивилизације и позвао на већу солидарност, јединство и сарадњу у одбрани верских слобода, људског достојанства и културно-духовног наслеђа".

На 33. Генералној скупштини ИСП учествовале су парламентарне делегације из: Албаније, Јерменије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Кипра, Египта, Естоније, Грузије, Грчке, Ирана, Јордана, Либана, Румуније и Северне Македоније.

На маргинама Генералне скупштине Александар Чотрић се састао с председником Парламента Финске Јусијем Кристијаном Хала-Ахом, с којим је разговарао о могућностима унапређења парламентарне сарадње између две земље. Разговору је присуствовао и амбасадор Републике Србије у Хелсинкију Александар Јанковић.

У оквиру 33. Генералне скупштине ИСП усвојена је Декларација у којој су учесници недвосмислено осудили сваки облик прогона којим су изложене мањинске хришћанске популације, усмерен на њихово смањење, или чак истребљење. У усвојеном документу истакнут је значај заштите хришћанских мањина, очувања културног наслеђа мањинских хришћанских популација широм света, те дијалога и сарадње парламената кроз деловање ИСП-а и других мултилатералних парламентарних организација.

Учесници су усвојили и извештаје о раду ИСП-а између две генералне скупштине, финансијске извештаје, те план рада организације за текућу годину.