Састанак је био тематски подељен у две сесије: „ЕУ проширење - искоришћавање замаха“ и „Улога парламената у процесу приступања ЕУ“.

У оквиру прве сесије Б. Јосифовић је истакао да је Србија испунила све техничке услове потребне за отварање Кластера 3 - Економија и конкурентност. У последњих пет годишњих извештаја о напретку Србије, Европска комисија је позвала државе чланице ЕУ да одобре отварање овог кластера за Србију. У настојању да настави своје напоре ка интеграцији у ЕУ, Србија је спровела додатне реформе, како би доказала своју посвећеност приступању ЕУ, и то у домену измене сета медијских закона и процеса формирања новог Савета Регулаторног тела за електронске медије, нагласио је Б. Јосифовић. Најсложенија препорука ОДИХР-а која се тиче изборног законодавства је успешно спроведена, а измене Закона о јединственом бирачком списку су усвојене почетком новембра 2025. године. Закон предвиђа оснивање сталне и инклузивне Комисије за ревизију ЈБС-а, коју чине стручњаци које је номиновала владајућа већина, парламентарна опозиција и цивилно друштво. Народна скупштина је усвојила Закон о гасу крајем прошле године који је у великој мери допринео усклађивању домаћег законодавства са регулаторним оквиром ЕУ. Када је реч о усклађености са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, Србија је достигла рекордно висок ниво усклађености у јесен 2025. године, који наставља да расте. Б. Јосифовић је рекао да Србија чврсто подржава територијални интегритет Украјине и гласала је у складу са тим у Генералној скупштини УН и другим институцијама. Србија пружа хуманитарну помоћ Украјини, што чини 93% укупне хуманитарне помоћи која долази из региона Западног Балкана. Б. Јосифовић је информисао да је Министарство за европске интеграције основало Комитет за праћење Плана раста ЕУ, са цивилним друштвом као окосницом. Према оцени Венецијанске комисије, нови пакет правосудних закона који је тренутно на дневном реду Народне скупштине у потпуности задовољава препоруке садржане у њеном априлском мишљењу, закључио је своје излагање Б. Јосифовић.

Проф. др С. Цвејић је рекао да проевропске опозиционе странке не верују да српска Влада има истинску намеру да постигне напредак, и да сет правосудних закона који је на дневном реду Парламента није исти онај који је прегледала Венецијанска комисија и да разлике нису само у завршним и прелазним одредбама. Тиме што нису решене последице претходно оспореног закона, одредбе овог закона ометају враћање привремено распоређених тужилаца на посао, рекао је проф. др С. Цвејић.

У оквиру друге сесије З. Алексић је истакла да је пуно чланство Србије у ЕУ главни циљ и да Народна скупштина годинама напорно ради како би допринела његовом испуњењу. Кроз рад Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка испуњене су препоруке ОДИХР-а и измењен је Закон о бирачком списку. З. Алексић је истакла да су измењени и медијски закони и закони у домену енергетског сектора. Пратећи препоруке Венецијанске комисије, у току је седница са сетом правосудних закона за које смо добили позитивно мишљење. З. Алексић је истакла да је Србија заиста део Европе са којом дели европску историју, културу и вредности. Наша повезаност са Европом је дубока и стална и достигнуће пун потенцијал једног дана када будемо део ЕУ. З. Алексић је закључила да је Србија учинила све потребно да отвори Кластер 3 још 2021. године. Као члан Парламента изразила је наду да ће напоран рад бити препознат и да Србија остаје отворена за дијалог, партнерство и узајамно поштовање на европском путу.

Б. Јосифовић је присуствовао ручку који је за шефове делегација приредио председавајући АФЕТ-а Дејвид Мекалистер.

Састанак је окупио чланове АФЕТ-а и делегације одбора за европске интеграције/европске послове парламената држава кандидата за чланство из Босне и Херцеговине, Молдавије, Црне Горе и Украјине.