Na samom početku, on je svim učesnicima poželeo dobrodošlicu od strane Beograda i u svom obraćanju na temu „Ekonomije Jugoistočne Evrope u svetlu pandemije KOVID-19: ulozi i perspektive“ ukazao da pandemija KOVID-19 utiče na svaku zemlju pojedinačno, ali i da ima i globalni i regionalni kontekst. Zbog toga je, kako je rekao, važno da negujemo principe regionalne i međunarodne saradnje, kao i dobrih odnosa u susedstvu. Podeljeni svet ne može da se bori sa zajedničkim izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava. Međunarodna pitanja moraju se rešavati kroz konsultacije i o budućnosti sveta treba da odlučuju svi uz zajednički rad. Dodao je da, i da svi moraju da se pridržavaju koncepta saradnje koji je zasnovan na uzajamnoj koristi, kako bi zaštitili jednaka prava na razvoj svih zemalja i promovisali konkurentnost zasnovanu na principima pravičnosti i pravde.

On je istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje jasno demonstrirala i tokom pandemije KOVID-19 sa susedima u regionu – slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem njihove vakcinacije u Srbiji.

Iako je pandemija Kovid-19 naša nova realnost, ona i dalje određuje pravac u kome ćemo se kretati i narednih godina. Kao i svuda, pandemija će ostaviti posledice i na Srbiju a celokupni oporavak će zavisiti i od oporavka na regionalnom i globalnom nivou. Do sada je atribut Jugoistočne Evrope, Balkanskog poluostrva u celini, bio partikularizam i podeljenost, ali posle svih ovih godina možemo da vidimo da dobro zapravo leži u povezivanju i izgradnji i negovanju dobrosusedskih odnosa.

Milićević je takođe ukazao da su upravo ovakvi sastanci prilika da se povežemo, razmenimo iskustva i dogovorimo mere zajedničkog delovanja. Kako kaže, postoje brojni pozitivni rezultati regionalne i ekonomske saradnje, kako u Jugoistočnoj Evropi tako i na Zapadnom Balkanu kao što su Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini, Fond za zapadni Balkan, Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Transportna zajednica u jugoistočnoj Evropi itd.

Podvukao je i značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate, doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje.

Đ. Milićević je informisao da je Vlada RS donela Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije KOVID-19, i da je takođe preduzela niz mera podrške privredi koje imaju za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata i njihovu održivost. Naročito je naglasio da Republika Srbije, nakon teških reformi i uprkos pandemiji, beleži rezultate bez presedana u svojoj modernoj istoriji.

Srbija je u vhu u Evropi po stopi rasta, pre svega zahvaljujući merama finansijske podrške koju je država obezbedila građanima i privredi i odličnih prinosa u poljoprivrednom sektoru. Srbija teži ka tome da ojača svoju poziciju u regionu kada je reč o stranim investicijama, razvoju inovacija, veštačke inteligencije, robotike i digitalizacije, što vodi stvaranju boljeg, prosperitetnijeg i zadovoljnijeg društva.

Milićević je pozdravi to što Vlada Srbije i u uslovima pandemije KOVID-19 čini sve kako kako bi se obezbedila finansijska stabilnost. Preko 60% trgovinske aktivnosti vezano je za EU, i najviše stranih direktnih investicija, preko 68%, stiže iz EU. Odluka EU da otvori Klaster 4 u pregovorima sa Srbijom koji se odnosi na transportnu politiku, energetiku, transevropske mreže, kao i na poglavlje o životnoj sredini i klimatskim promenama, govori u prilog tome da je Srbija na dobrom putu u pogledu sprovođenja reformi.

Tokom sastanka svi članovi delegacija Parlamentarne skupštine PSJIE su se obratili na temu „Ekonomije Jugoistočne Evrope u svetlu pandemije KOVID-19: ulozi i perspektive“ Učesnicima sastanka obratio se i državni sekretar u Ministarstvu privrede Zoran Dimitrijević i ekspert Regionalnog saveta za saradnju Pranvera Kastrati.

Na kraju sastanka, usvojen je predlog Rezolucije i preporuka Generalnog odbora za ekonomiju, infrastrukturu i energetiku, koje je pripremilo naše predsedavanje, čime je poslata jasna politička poruka, šta je to što je zaista važno i šta je potrebno nadalje raditi u pogledu suzbijanja ekonomskih posledica pandemije KOVID-19 u regionu Jugoistočne Evrope, odnosno da je partikularizam u borbi protiv globalne pandemije neprimenjiv i da je potrebno da zajednički radimo da ovaj period što brže i lakše prebrodimo.

Na sastanku su učestvovale i delegacije Ankare, Atine, Bukurešta, Sarajeva, Skoplja i Zagreba.