Mularčik je istakao da je razlog njegove posete, pre svega intenziviranje saradnje dve zemlje u privrednom, energetskom i prosvetnom sektoru, te s tim u vezi istakao da Poljska planira da u Srbiji otvori kancelariju za trgovinsku saradnju i poljski kulturni centar. Pozvao je sagovornike na ekonomsku konferenciju koja će se održati u maju ove godine u Poljskoj, kako bi se ostvarili kontakti, napominjući da geografska udaljenost južnog regiona Poljske i Republike Srbije je zanemariva u odnosu na saradnju koja bi se mogla ostvariti. Državni sekretar je iskoristio priliku da govori i o sukobu između Ukrajine i Rusije i posledicama koje Poljska trpi zbog ove situacije. Naglasio je da je kroz Poljsku prošlo 10 miliona ukrajinskih izbeglica, a da se od tog broja u Poljskoj zadržalo 3,5 miliona izbeglih ukrajinskih građana. Podvukao je da Poljska podržava Srbiju na njenom evropskom putu, kao i dijalog između Beograda i Prištine, koji se vodi pod okriljem Evropske unije. S tim u vezi istakao je da je svestan da proces evrointegracija stagnira, između ostalog zbog neusklađenosti spoljne politike Srbije i Evropske unije. Još jednom je istakao da je cilj njegove posete dijalog Srbije i Poljske i jačanje bilateralne saradnje. Naveo je da je njegovu posetu Beogradu započeo posetom Muzeju žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, ističući da su i srpski i poljski narod pretrpeli istorijsku nepravdu, ali i nepravdu pune ratne odštete, koja je po njegovom mišljenju dovela do ekonomskog disbalansa istočne i zapadne Evrope. Dodao je da se i sam zalaže za osnivanje međunarodne platforme zemalja koje su pretrpele najviše stradanja za vreme ovog perioda, kako bi se ovom pitanju posvetilo više pažnje.

Borko Stefanović, predsednik Odbora za spoljne poslove i potpredsednik Narodne skupštine, zahvalio se Poljskoj na podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu i složio se sa činjenicom da evrointegracije koče pregovori Beograda i Prištine. On je naveo da je očigledno da Aljbin Kurti povlači jednostrane i destruktivne poteze, ali da je Srbiji u interesu da vodi pregovore po svaku cenu i da je krajnji čas da Priština implementira Zajednicu srpskih opština, s obzirom na činjenicu da je prošlo deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Izrazio je sigurnost da će ova tema biti jedna od glavnih pri susretu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu. On je istakao da je za Srbiju apsolutno neprihvatljivo priznavanje tzv. Države Kosovo i bilo koja referenca koja se tiče priznavanja članstva Kosova i Metohije u Ujedinjenim nacijama, te da su političke partije u tome gotovo jednoglasne, te da ova pitanja nadilaze sva stranačka razmimoilaženja. On je naveo da je budućnost Srbije članstvo u Evropskoj uniji i da EU ne treba da pruža Balkanu perspektive, već datum ulaska u EU za ceo region ili ubrzanje ovog procesa. Predsednik Odbora istakao je i nužnost što skorijeg usaglašavanja sa Evropskom unijom po pitanju spoljne politike i restriktivnih mera prema Rusiji, kao i što skorijeg članstva u ovu zajednicu.

Sastanku je prisustvovala i Biljana Pantić Pilja koja je izrazila zadovoljstvo što se susreće sa kolegom koji je kao i ona šef Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i izrazila uverenje da će se saradnja produbiti. Zahvalila se na podršci Poljskoj koju pruža Srbiji u evrointegracijama, ali dodala da su građani umorni od veoma sporog napredovanja Srbije i važenja posebnih pravila i dvostrukih aršina u ovom procesu. Ona je navela i to da građani Srbije nisu zaboravili život pod sankcijama, ali i da geopolitička situacija i istorijska uslovljenost Srbije otežavaju usaglašavanje spoljne politike Srbije sa EU.

Teme razgovora ticale su se i inicijative „Otvoreni Balkan“, regionalne saradnje i ponovnih susreta zarad kontinuirane saradnje dve zemlje.