Dubravka Filipovski, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, predstavila je primarne ciljeve za koje se Mreža zalaže - veće učešće žena u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, zdravlje i prava porodice, suzbijanje nasilja nad ženama, ekonomsko osnaživanje i obrazovanje žena. Filipovski je naglasila da Ženska parlamentarna mreža sarađuje i sa nevladinim organizacijama, i da je, na inicijativu svih narodnih poslanica, još 2013. godine, izmenjen zakon o krivičnom delu, amandmanom po kojem delikt protivpolne slobode prema maloletnim licima ne zastareva. Poslanica je istakla da su na inicijativu ŽPM održane tri nacionalne konferencije za formiranje ženskih odborničkih lokalnih mreža, i da na teritoriji Republike Srbije danas postoji 53 ženske odborničke lokalne mreže. Takođe je istaknuto i da je na inicijativu Ženske parlamentarne mreže održana regionalna prva konferencija 11 zemalja jugoistočne Evrope i potpisan memorandum o zajedničkoj saradnji o uticaju žena u parlamentarnim političkim partijama i oblastima rodne ravnopravnosti.

Parlamentarke su navele da su zaslužne za rodno odgovorno budžetiranje kroz Zakon o budžetskom sistemu, što je, kako je navedeno, veliki uspeh svih narodnih poslanica Narodne skupštine. Na sastanku je bilo reči i o broju žena koje se nalaze na mestima izvršne i zakonodavne vlasti, i da, iako nije propisano zakonom, 30 odsto svakog odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije čine žene.

Članice Mreže, iskoristile su priliku da poslanicu Bundestaga Iris Eberl, upoznaju i sa inicijativama kojim će pokušati da broj žena u izvršnoj vlasti podignu na 50 odsto i da donesu nov zakon o ravnopravnosti polova. „Imamo preporuku Evropske Komisije koja predlaže da, do 2020. godine, kada bi Republika Srbija trebala da pristupi Evropskoj uniji, u izvršnoj vlasti bude 40 odsto žena na vodećim mestima“, rekla je Filipovski.

Eberl je navela da ona, iako dolazi iz stranke sa konzervativnim uzorom, jeste član Ženske unije. Članica Odbora za pitanja Evropske unije istakla je da su izazovi i zaključci koji se mogu izvesti po pitanju rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, isti za celu Evropu, i da je za njihov položaj ključno obrazovanje. Ona je iznela stav i da se u najneprihvatljivijem položaju nalaze žene koje su primorane na prostituciju, a koje mahom dolaze iz zemalja jugoistočne Evrope. „Najbitnije je da imamo što veći broj ženskih inicijativa, a u vremenu otvorenih granica, samo zajedničkim snagama možemo doprineti poboljšanju položaja žena,“ dodala je Eberl.

Gordana Čomić istakla je da će se u predstojećem periodu zalagati za poboljšanje ne samo položaja žena, već i izbeglica, koji nemaju dodirnih tačaka sa terorizmom koji je zadesio Evropu, i to sa idejom da ljudi mogu biti različiti, ali da je obaveza da se sagledaju i njihove sličnosti.

Eberl je na kraju sastanka poželela uspeh parlamentarkama u ostvarivanju ciljeva i zajedno sa Fondacijom Hanns-Seidel uputila poziv za posetu krajem oktobra u Berlinu.