Na konferenciji su, pored parlamentaraca iz zemalja članica EU i Evropskog parlamenta, učestvovali i parlamentarci iz zemalja kandidata za članstvo u EU, iz zemalja Istočnog partnerstva i predstavnici drugih institucija iz evropskih zemalja i SAD. U delegaciji Odbora za evropske integracije Narodne skupštine bili su zamenica predsednika Odbora za evropske integracije Elvira Kovač i članica Odbora Dušica Stojković.

Na konferenciji je vođena debata sa predstavnicima evropskih političkih grupa o budućim politikama EU, o građanima i društvima EU u eri četvrte industrijske revolucije, o tome da li su potrebne reforme ekonomskog modela, kao i o pitanjima proširenja, istočnog partnerstva i evroatlantskih odnosa.

Konferenciju je otvorio predsednik senata Rumunije, g. Kalin Popesku Taričeanu koji je naveo da postoji široka saglasnost da je proces evropskih integracija doveo države EU na dosad neviđen nivo ljudskog razvoja, ekonomskog rasta, stabilnosti, blagostanja i pre svega, uzajamnog razumevanja i profitabilne saradnje. Ovo je nepobitno i vredno postignuće koje menja prethodnu istoriju našeg kontinenta.

Popesku-Taričeanu je takođe dodao da smatra da bi nacionalni parlamenti trebali da preuzmu vođstvo i da postave ton rasprava o budućnosti Evropske unije. Kao predstavnici nacionalnih parlamenata, trebalo bi da osiguramo da zajednička vizija budućnosti Unije što je moguće šire i na inkluzivniji način odražava interese i brige svih država članica. Naši osnivači su osmislili Evropsku uniju ne kao puku međunarodnu organizaciju ili udruženje država, već kao zajednicu, zamislili su je bez bilo kakvog oblika diktata politike i nacionalne ili birokratske arogancije, zajednicu bez velikih sila koje je vode i manjih zemalja koje ih slede.

Zamenica predsednika Odbora za evropske integracije E. Kovač je rekla da iz perspektive države kandidata za članstvo, smatramo da je posebno važno održati ekonomsko blagostanje i političku stabilnost Unije i naglasila da uprkos izazovima sa kojima se Unija suočava, nastavak politike proširenja ne sme biti doveden u pitanje i da nas ohrabruju nedavne poruke podrške politici proširenja Evropske unije na region Zapadnog Balkana. Izrazila je nadu da će Evropska unija i dalje biti fokusirana na Zapadni Balkan, i pored izazova sa kojima se EU danas suočava.

Zahvalila je Bugarskoj, Austriji i Rumuniji što su vratili pitanje proširenja na agendu predsedavanja, a posebno je zahvalila Kristijanu Vigeninu, predsedniku Odbora za evropske poslove i kontrolu trošenja evropskih fondova Parlamenta Bugarske, što je naveo 2025. godinu kao godinu proširenja.

Na kraju konferencije usvojena je deklaracija „Ka jačoj, kohezivnijoj, inkluzivnijoj i relevantnijoj Evropskoj uniji na globalnoj sceni“. U deklaraciji je navedeno da je Evropska unija donela trajni mir, prosperitet i blagostanje njenim zemljama članicama, a da su sloboda, demokratija, ljudska prava i vladavina prava njene osnovne vrednosti. I pored svih dostignuća, Evropska unija se trenutno susreće sa velikim izazovima sve veće nejednakosti unutar i između država članica, strukturalnih ograničenja, ekonomskih i društvenih promena nastalih četvrtom industrijskom revolucijom, klimatskih promena, migracija, porasta konkurentskih novih globalnih sila i pokušaja da se oslabi uticaj Ujedinjenih nacija u obrani mira i sprečavanju globalnih konflikata.

Istaknuto je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika Evropske unije i da Unija treba da nastavi podršku zemljama koje su voljne da se pridruže EU, u konsolidaciji njihovih institucija i ekonomskom i društvenom razvoju, kao i da pojača saradnju sa zemljama u regionu na polju nelegalnih migracija i bezbednosti kako bi stvorila bezbednije društvo za sve nas. Kredibilna perspektiva proširenja ostaje ključni faktor u promovisanju procesa pomirenja i stabilnosti na kontinentu.

Na kraju je zaključeno da redefinisanje EU kao zajedničkog projekta za održivu budućnost zahteva odlučnost, političku volju, uključenost i poverenje. Prava snaga EU stoji u njenoj transformativnoj moći, kako interno, tako i na globalnoj sceni. U tom cilju izražena je volja da svi kroz zajedničke napore učestvujemo u definisanju i unapređenju novog programa EU, u korist evropskog projekta i jedinstva, prosperiteta i sigurnosti država članica, kao uslova za novi socijalni ugovor sa evropskim građanima.