Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbor za smanjenje siromaštva zajedno su održali sednicu 5. jula. Predsedavale su Snežana Stojanović - Plavšić i Ivana Kovačević a tema diskusije je bila „Položaj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji, juče – danas – sutra“.

Pozdravljajući skup, predsednik Narodne skupštine Predrag Marković je izrazio podršku ovakvim projektima i podsetio da se prilikom uvođenja standarda mora voditi računa o tehničkim specifičnostima. Marković je naglasio da mi sada gradimo novu državu i da je potrebno da u izgradnji nove zaštitimo potrebe delova društva koji su ugroženi raspadom stare države. Uključivanje ljudi koji su u Srbiju došli kao izbeglice i raseljena lica u reformske procese daje novi kvalitet državi S druge strane, ovoj populaciji moramo omogućiti da se ravnopravno takmiči i zaštititi minimum njihovih ljudskih prava, rekao je predsednik Skupštine.

O problemima izbeglica i interno raseljenih lica govorili su predstavnici Komesarijata za izbeglice, Ministarstva prosvete i sprta, Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Izvršnog veća Vojvodine, UNCHR, OEBS-a, Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju, organizacije za besplatnu pravnu pomoć izbeglim i interno raseljenim licima „PRAXIS“, Udruženja Srba iz Hrvatske, Srpskog saveta za izbeglice, Centra za komunikaciju „Pravda“ i Srpskog demokratskog foruma „Pravi odgovor“.

U diskusiji je rečeno da je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglica u Evropi. Status izbeglica ima 107 000 lica, a interno raseljenih lica je 208 391. U Crnoj Gori živi oko 18 000 lica sa Kosova i Metohije a na samom Kosovu je interno raseljeno između 16 000 i 20 000 lica. Kao poseban problem istaknuto je to što je izvestan broj izbeglica izgubio taj status, kao i položaj raseljenih lica u Crnoj Gori nakon razdruživanja. Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić je istakao da interno rseljena lica nisu samo Srbi, već je zastupljena 31 etnička grupa.

Na sednici je otvoren niz pitanja koja se odnose na mogućnost ostvarivanja prava izbeglih i raseljenih lica, kao što je otežano pribavljanje lične dokumentacije, zapošljavanje, pristup socijalnim servisima, nepostojanje sistema azila i slično. Posebno su pomenuti programi, kako za povratak, tako i za integraciju izbeglica i interno raseljenih lica, prijem u državljanstvo, stambeni i dohodovni projekti, a kao veliki problem nemogućnost nekih lica, naročito izbeglih iz Hrvatske, da ostvare stanarsko prava. Izneta su i različita mišljenja o rešenjima u Predlogu zakona o izbeglicama. Rečeno je i da je za rešenje ovih problema neophodno veće uključivanje medija i šire javnosti.