Petak, 6. septembar 2019.
Predsednik i zamenik predsednika Odbora za spoljne poslove prof. dr Žarko Obradović i Dubravka Filipovski učestvuju na Interparlamentarnoj konferenciji o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj i Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, koja se, u okviru parlamentarne dimenzije predsedavanja Finske Savetu Evropske unije, održava u Helsinkiju, od 4. do 6. septembra 2019. godine.
U okviru debate o političkom razvoju situacije na Zapadnom Balkanu, prof. dr Žarko Obradović postavio je pitanje u vezi sa budućnošću Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, zašto EU ne reaguje u dovoljnoj meri na rešavanje problema unutar Balkana, kada je ona potpisnica i garant potpisanih sporazuma. Naglašavajući da je strateški pravac naše zemlje ulazak u Evropsku uniju, kao i razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Obradović je potvrdio kapacitet Srbije da otvori veći broj poglavlja, čemu se suprotstavlja jedan broj zemalja, vođen svojim posebnim interesima u vezi sa priznanjem Kosova i Metohije. On je konstatovao da EU, kao jedan od potpisnika i garant Briselskog sporazuma, nije adekvatno reagovala prema Prištini koja već šest godina odbija da primeni odredbe o formiranju zajednice srpskih opština. Bez efekta su ostale i izjave EU na jednostrano uvođenje taksi na robu iz Srbije i BiH i to traje već devet meseci. Obradović je govorio i o drugim aspektima negativnih dešavanja na Kosovu i Metohiji i u kojoj to meri situaciju u južnoj srpskoj pokrajini i na jugu Balkana čini nestabilnom i ranjivom, a sve zajedno je prepreka rešavanju problema. Srbija je posvećena dijalogu i mirnom rešavanju problema i zato očekuje od EU da se ponaša u skladu sa svojim vrednostima i obavezama, bez dvostrukih standarda i uzimajući u obzir da pet članica EU nije priznalo nezavisnost tzv. Kosova, kao i da EU treba da bude statusno neutralna prema ovom pitanju.
Delegacija Narodne skupštine je tokom Konferencije imala susret i sa Dejvidom Mekalisterom, predsednikom Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta i tom prilikom vodila razgovore o situaciji na Zapadnom Balkanu.
Na dnevnom redu Konferencije su i teme: jača Evropa za evropsku bezbednost, prioriteti EU u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, Vraćanje transatlantskog jedinstva u globalnim poslovima, Odbrana EU: sila za mir ili vojna sila, klimatske promene i bezbednost, kao i teme radionica: Borba protiv hibridnih pretnji: procena politika i instrumenata EU i Iran: opcije za EU i budućnost nuklearnog sporazuma.
