Na 56. plenarnom sastanku KOSAK učestvovali su predstavnici 28 država članica Evropske unije, Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Evropskog saveta, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zemalja kandidata za članstvo u EU - Srbije i Turske, kao i gosti iz Norveške, Gruzije, Švajcarske, Monaka i Andore. U delegaciji Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije bili su Elvira Kovač, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije i Dušica Stojković i Aleksandar Stevanović, članovi Odbora. Na konferenciji su učestvovali i premijer Slovačke Robert Fico, prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije za Energetsku uniju Maroš Šefčovič i potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Slovačke Robert Kalinak.

Prvog dana raspravljano je o trenutnoj situaciji u slovačkom predsedavanju Savetom Evropske unije, jačanju uloge nacionalnih parlamenata u Evropskoj uniji, kao i o Transatlantskom sporazumu o trgovini i investicijama (TTIP) između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Premijer Slovačke Robert Fico, naveo je da je ovo prvo predsedavanje Slovačke Savetom Evropske unije i da će pravu evaluaciju o predsedavanju moći da da tek nakon što se predsedavanje završi. Uprkos teškoćama koje su imali tokom predsedavanja, Slovačka može da se pohvali opipljivim rezultatima koji su od značaja za sve građane Evropske unije. Već je ostvaren napredak u više oblasti a ostalo je još vremena da se svi zacrtani ciljevi sprovedu do kraja. Bratislavski samit je pokazao da je Slovačka uspešan partner u Evropskoj uniji i da je izabrala prave prioritete, a to su ekonomsko jačanje Unije, novi investicioni impulsi, stvaranje održive migrantske politike, jačanje saradnje na globalnom nivou, i dr. Fico je naglasio da je tokom slovačkog predsedavanja ostvaren napredak u politici proširenja, otvaranjem dva poglavlja u pregovorima sa Srbijom.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Slovačke Ivan Korčok istakao je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika Evropske unije i naveo da treba obezbediti uslove da zemlje kandidati kada postignu određen napredak, što uglavnom nije jednostavan proces, treba da osete rezultate tog napretka. Dodao je da je Srbija u poslednjih nekoliko dana ostvarila napredak u pregovorima sa Prištinom, tako da ima razloga da očekuje da kao rezultat toga budu otvorena naredna poglavlja.

Zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač u svom obraćanju zahvalila je slovačkom predsedavanju i izrazila je zadovoljstvo što su na samom početku slovačkog predsedavanja u julu ove godine otvorena dva važna poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, poglavlja 23 i 24. Navela je da smo svesni da uspešan završetak procesa pregovaranja zavisi od više činilaca tako da smo u proteklom periodu radili na jačanju kapaciteta Republike Srbije i na uključivanju većeg broja društvenih činilaca u proces pregovora. Obavestila je učesnike da je Republika Srbija spremna da se otvore pregovori u poglavljima 5, 25 i 26 i izrazila nadu da će ova poglavlja biti otvorena do kraja slovačkog predsedavanja, tj. do kraja godine.

Istakla je da nema sumnje da se proces integracije balkanskih država suočava sa teškim izazovima, kao što su događaji povezani sa konfliktom u Ukrajini i na Bliskom istoku, sa porastom broja izbeglica koji dolaze u Evropu, koji odvraćaju pažnju od integracije država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali da uprkos tome smatra da je podrška reformama u zemljama Zapadnog Balkana od izuzetne važnosti, a jasna perspektiva članstva u Evropskoj uniji je ključni faktor stabilnosti u regionu. Zahvalila je zvaničnicima koji podstiču zemlje kandidate da ispunjavaju kriterijume za članstvo, ističući da će to biti osnovno merilo u odnosima sa zemljama Zapadnog Balkana na putu pristupanja Evropskoj uniji. Na kraju je izrazila uverenje da integracija ovog dela Evrope doprinosi miru i bezbednosti ali i prosperitetu, a da je princip solidarnosti ključan u razvoju politike proširenja, uz posvećenost država kandidata reformama u svim oblastima.

Drugog dana raspravljano je o Energetskoj uniji i obezbeđivanju spoljnih granica Evropske unije u kontekstu neregularnih migracija.

U svom govoru na temu migracija Dušica Stojković je navela da se Srbija nalazi na glavnoj zapadnobalkanskoj ruti između država članica Evropske unije, iz kojih izbeglice i migranti ulaze na našu teritoriju. Izazovi sa kojima se suočavamo su preveliki za naše kapacitete, ali smo uprkos tome prema izbeglicama i migrantima postupali na human i dostojanstven način, koji je u potpunosti u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Istakla je da je zatvaranje balkanske rute uticalo na smanjenje priliva migranata koji prelaze preko teritorije Srbije, ali je u poslednje vreme uočeno da se naleti migranata opet povećavaju iz meseca u mesec i naglasila da je potrebno da imamo u vidu da, iako je masovni priliv migranata zapadnobalkanskom rutom smanjen, on i dalje postoji. Navela je koliko je migranata prošlo kroz Srbiju u poslednjih godinu i po.

Dodala je da su kapaciteti u Srbiji uglavnom maksimalno popunjeni, tako da smo angažovali urgentni prihvat. Istakla je da je finansijski ovaj priliv migranata ogroman izazov i teret za Srbiju, koja je spremna da učestvuje i u sistemu kvota, u skladu sa raspoloživim kapacitetima i u meri u kojoj to bude dogovoreno sa Evropskom unijom, ukoliko se migranti opredele da trajno ostanu u Srbiji. Međutim navela je da Srbija nije u mogućnosti da primi veliki broj migranata, uključujući tu i migrante kojima bude odbijen zahtev za azil u Evropskoj uniji. Zaključila je da je neophodna koordinacija aktivnosti i pravovremena razmena informacija svih zemalja na ruti o svim merama i aktivnostima koje se sprovode po pitanju kontrole granica.