Predsednik Odbora Meho Omerović poželeo je dobrodošlicu delegaciji Kazahstana i istakao da je ovakav sastanak od izuzetne važnosti, da bi se razmenila iskustva u uspostavljanju i inplementaciji državnog mehanizma za postupanje sa žrtvama trgovine ljudima. Predsednik Odbora je istakao da Odbor posvećuje posebnu pažnja sproveđenju Konvecije Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja. Nasilje nad ženama i decom je problem koji opterećuje Srbiju, naveo je Meho Omerović. Izneo je podatak da su 43 žene u protekloj 2014. godini, bile žrtve nasilja u porodici. Istakao je da je nadležnost ovog Odbora zaštita nacionalnih manjina, čija su pitanja uređena posebnim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Kad je u pitanju trgovina ljudima, izneo je da su najvažniji međunarodni akti u ovoj oblasti: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima je u Srbiji stupila na snagu 1. avgusta 2009. godine. Posebno je značajno što Konvencija prepoznaje aspekt ljudskih prava u zaštiti žrtava trgovine ljudima i jasno definišu trgovinu ljudima kao kršenje ljudskih prava i povredu dostojanstva i integriteta čoveka.
Istakao je da polazeći od preduzetih međunarodnih obaveza i principa na kojima se zasnivaju ovi međunarodni instrumenti, Srbija je preuzela brojne aktivnosti na polju jačanja borbe protiv trgovine ljudima. To je konstatovano u prvom izveštaju Grupe eksperata za suzbijanje trgovine ljudima Saveta Evrope (GRETA) o primeni Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Izeo je da je Srbija pre svega zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, a u manjoj meri i zemlja odredišta i tranzita.
Meho Omerović je posebno ukazao na to da je izmenama Krivičnog zakonika iz 2006. fodine, odvojeno krivično delo Trgovina ljudima od krivičnog dela Nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenje ljudi, došlo je do povećanja kazni za trgovinu ljudima i proširivanje spiska oblika eksploatacije, Zasnivanja ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu.
Za borbu protiv trgovine ljudima relevantno je i nekoliko drugih zakona a posebno:
Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o strancima, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o polociji i Zakon o azilu.
Predsednik odbora naveo je da je Vlada formirala Savet za borbu protiv trgovine ljudima i Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima. Takođe je imenovan Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i osnovan Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Visoki državni predstavnici Kazakstana i delegacija Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, razmenili su iskustva po pitanju sprovođenja krivičnih zakona i zaključili da se obe države suočavaju sa istim problemom, a to je je nedovoljno sprovođenje zakona u praksi.