Jedna od glavnih tema plenarnog sastanka KOSAK bila je budućnost Evropske unije, u okviru koje se razgovaralo o politici proširenja, kandidatima za članstvo i susedstvu Evropske unije, aktuelnim pregovorima sa Ujedinjenim kraljevstvom, ekonomskom rastu Unije i izazovima na jedinstvenom tržištu, mogućnostima intenzivnije saradnje najrazvijenijih država članica, ali i solidarnosti i socijalnoj politici Evropske unije.

U uvodnim izlaganjima i usvojenim zaključcima, članovi odbora za evropske poslove država članica Evropske unije osvrnuli su se na istorijski uspeh politike proširenja koja je obezbedila stabilnost i progres starog kontinenta. Oni su dali snažnu podršku politici daljeg proširenja, pozdravili napredak zemalja zapadnog Balkana u procesu pregovora za članstvo i zaključili da politika proširenja mora zadržati mesto ključne evropske politike, kao investicija u mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnost evropskog kontinenta.

Sa naše strane, zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač istakla je da je veoma važna stalna podrška i podstrek evropskoj perspektivi svih zemalja zapadnog Balkana i izrazila uverenje da će sve države članice EU podržati napore institucija Srbije podrškom otvaranju novih pregovaračkih poglavlja. Kovač je naglasila da je proces proširenja i dalje od presudnog značaja za očuvanje reformskog zamaha i budućnosti zemalja Zapadnog Balkana, blagostanje i stabilnost u regionu i zahvalila se na dosadašnjoj podršci zemalja članica i institucija Evropske unije.

Tokom dvodnevnog sastanka članovi odbora za evropske poslove parlamenata 28 država članica Evropske unije, Evropskog parlamenta, parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Evropske komisije, specijalnih gostiju, Saveta EU i Evropske službe za spoljne odnose razgovarali su o približavanju Evropske unije građanima, digitalizaciji i razvoju elektronskih usluga na jedinstvenom tržištu, izgradnji održive bezbednosne Unije, aktuelnoj izbegličkoj krizi i borbi protiv neregularnih migracija.

Poslanici parlamenata zemalja članica razgovarali su o važnosti jačanja jedinstva i otvorenosti Evropske unije, u kontekstu izazova koje nose pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU i jačanje ksenofobije i populizma. Takođe, u više navrata, istakli su ulogu digitalnih tehnologija u jačanju otvorenosti, efikasnosti i odgovornosti institucija. Zasedanje je nastavljeno diskusijom na temu najboljih praksi nacionalnih parlamenata u približavanju Evrope građanima, kada su govornici predstavili različite modele komunikacije parlamenata sa građanima, te ukazali na potrebu jačanja transparentnosti evropskih institucija, kao osnovnog preduslova kvalitetnog parlamentarnog nadzora.

Na temu jedinstvenog digitalnog tržišta i elektronskih usluga, ukazano je da osnova digitalizacije javnog sektora nije samo u pružanju onlajn usluga, već u sveukupnom pojednostavljivanju procedura za građane, od osnivanja preduzeća i plaćanja poreza, do glasanja na izborima. Poslanici su takođe diskutovali o bezbednosnim aspektima elektronske uprave, te ukazali na potrebu kreiranja evropske digitalne strategije. Član Odbora za evropske integracije Vladimir Đurić rekao je da Srbija, kao zemlja kandidat, nastoji da pokaže visoku posvećenost digitalizaciji uspostavljanjem posebne kancelarije za informacione tehnologije i razvoj elektronskih usluga, i da Narodna skupština ima uspostavljen sistem elektronskog glasanja, sednice bez papira i elektronsko upravljanje dokumentima. Đurić je podvukao da digitalizacija unapređuje demokratske procese i doprinosi efikasnosti rada celokupne javne uprave, ali nosi sa sobom velike izazove, koji traže sveobuhvatna i optimalna rešenja. Informisao je prisutne da domaća IT industrija, sa lokalno obrazovanim stručnjacima, raste više od 25 odsto godišnje, da je izvozno orijentisana i poštovana na mnogim tržištima Evropske unije i izrazio uverenje da neminovno doprinosi stvaranju društva zasnovanog na znanju i veštinama.

U razgovorima o bezbednosti Unije, upravljanju izbegličkom krizom i ilegalnim migracijama, u više navrata ponovljena je važnost očuvanja evropskih vrednosti i ideja, Šengenskog sistema i bezbednosti Evrope i svih njenih građana. Države članice, u najvećem broju, bile su saglasne da je neophodno pokazati solidarnost i obezbediti efikasnu humanitarnu i finansijsku pomoć na najugroženijim tačkama, posebno raditi na rešavanju uzroka krize, ali i pojačati kontrolu spoljnih granica Evropske unije i time sigurnost svih njenih građana. Zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, naglasila je da se Srbija, od početka migrantske krize, suočava sa izazovima koji su preveliki za njene kapacitete, ali da je uložen izuzetan napor da se svim izbeglicama i migrantima na teritoriji Republike obezbede svi uslovi za život i privremeno zadržavanje. Ona je podsetila da su na zatvorenoj zapadnobalkanskoj ruti i dalje veliki izazov ilegalne migracije i da je Srbija preduzela i sve bezbedonosne mere kako bi se efikasno borila protiv ilegalnih migracija. Kovač je istakla da je neophodno intenzivirati koordinaciju i saradnju u borbi protiv ilegalnih migracija, primeni zajedničkih rešenja po pitanju izbegličke krize, kao i da je potrebno opredeliti veću finansijsku pomoć Evropske unije zemljama kandidatima, koje su neophodan i pouzdan partner u svim zajedničkim izazovima sa kojima se suočava na spoljnim granicama.