Orlić je naveo da je tema energetske bezbednosti veoma aktuelna u svetu, zbog posledica pandemije. „Postoje ozbiljni izazovi, upravo u energetskom sektoru i za nas je suštinski važno što je u ovom trenutku naša država u značajnoj meri obezbeđena, kada je reč o našoj proizvodnji struje i rezervama gasa. To je posledica mudre državne politike, koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i koja ima snažnu podršku naše Narodne skupštine. Upravo u ovo vreme, mudrost te politike se u Srbiji u praksi jasno dokazala, za razliku od mnogih zemalja Evrope koje nisu pažljivo promislile izazove, pa su zbog toga danas u situaciji da nemaju dovoljno energije za svoje stanovništvo i privredu. Zahvaljujući činjenici da smo vodili suverenu politiku, da nismo podlegali ničijim pritiscima, uspeli smo da ovaj trenutak dočekamo ekonomski i energetski stabilni, spremni i rešeni da sami planiramo svoju budućnost po ovim pitanjima. U vezi sa tim, od krucijalne važnosti su razgovori koji su planirani u novembru mesecu između predsednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.“

Orlić je naveo da Srbija ulaže značajna sredstva u razvoj naučnog rada i adekvatnog obrazovanja, što se vidi i po infrastrukturi koja se obezbeđuje u Srbiji danas. „Neretko je reč o projektima koje smo čekali po nekoliko decenija, a danas smo došli u poziciju, upravo zahvaljujući politici koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da gradimo nove naučne institute, centre izvrsnosti i naučno-tehnološke parkove. U više gradova naše zemlje takve parkove je lično otvarao predsednik Republike u poslednjih nekoliko godina.“ Dodao je da će se na tom planu nastaviti intenzivan rad i u narednom periodu i da kada se govori o najvažnijim rezultatima politike koju Srbija danas sprovodi, tu svoje mesto po pravilu ima i važna gasna infrastruktura, poput nedavno izgrađenog Balkanskog toka, koji obezbeđuje dodatnu sigurnost za ekonomiju i stanovništvo Srbije, naš narod koji se uvek nalazi u samom fokusu državne politike.

Potpredsednik Orlić se zahvalio za principijelnu podršku Rusije u izazovima sa kojima se Srbija suočava u vezi sa Kosovom i Metohijom. Orlić je naveo i da je pitanje uloge UN nesporno. „Posebno smo ponosni na to što smo vodeći mudru i strpljivu politiku obezbedili da u ovom trenutku 19 različitih država povuče svoje priznanje tzv. „Kosova“, što se direktno reflektuje i u odnosu snaga u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Sigurno ćemo nastaviti da se ozbiljno borimo za naše državne i nacionalne interese, i kada je reč o UN, i kada je reč o tekućem političkom dijalogu koji se vodi u Briselu, ali i na svakom drugom mestu“, istakao je Orlić.

„Uveren sam da će naši međudržavni odnosi, koji se nalaze na jasnoj uzlaznoj putanji, dostizati još veće visine. To je logična posledica uzajamnog poštovanja koje postoji između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, ali i svih dobrih stvari koje smo realizovali u godinama iza nas“.

Sergej Aleksandrovič Karkov zahvalio se na toplom prijemu i dobrodošlici, u ime narodnih poslanika Ruske Dume i Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta Rusije, kao i organizaciji sastanka, koji će kako je rekao biti koristan za zbližavanje dva naroda i dobrobit zemalja.

Karkov je upoznao potpredsednika sa osnivanjem novih parlamentarnih grupa u Državnoj Dumi i važnosti saradnje sa parlamentima drugih država u oblasti ekološke bezbednosti, kao i saradnje sa Univerzitetom mira UN. Karkov se složio da je Srbija ispravno postupila u svom energetskom planiranju, kako bi obezbedila svoj narod, i naveo da je i u ovom aspektu bitna saradnja Srbije i Rusije, zajedno sa naučnim potencijalima i socijalnim i ekonomskim aspektima, a sve u korist i dobrobit građana obe zemlje. Karkov je naveo da je to bio potez vođenja mudre politike, koja je dovela do stabilnosti i značajnih rezultata u izgradnji infrastrukture jedne zemlje, na dobrobit naroda. On je predložio zajedničku saradnju u okviru Međunarodnog centra za ekološku bezbednost i medijaciju, a sve u okviru narodne diplomatije, koja predstavlja veoma važnu kariku koja dopunjuje rad državnih struktura.