Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Detalji aktivnosti
25.jun 2013. Predsednik Narodne skupštine na konferenciji „Milanski edikt: Proslavljanje verskih sloboda u Evropi i u celom svetu“
Utorak, 25. jun 2013.
Predsednik Narodne skupštine na konferenciji „Milanski edikt: Proslavljanje verskih sloboda u Evropi i u celom svetu“
Predsednik Narodne skupštine mr Nebojša Stefanović obratio se danas u Evropskom parlamentu na konferenciji pod nazivom „Milanski edikt: Proslavljanje verskih sloboda u Evropi i u celom svetu“.
Poštovani članovi Evropskog parlamenta,
Vaše ekselencije, predstavnici verskih zajednica,
Poštovani potpredsedniče Šurjan,
Dozvolite da najpre izrazim zadovoljstvo što učestvujem u radu Konferencije posvećene jubileju koji je od važnosti ne samo za zemlju iz koje dolazim, već i za veliki deo današnjeg sveta.
Posebno želim da uputim izraze poštovanja i zahvalnosti potpredsedniku Evropskog parlamenta gospodinu Šurjanu, na inicijativi i organizaciji ove konferencije.
Čast je i zadovoljstvo biti danas u Evropskom parlamentu i učestvovati u radu Konferencije koja se bavi verskim slobodama, koje predstavljaju osnov svakog demokratskog društva. Ovaj događaj je jedan u nizu kojim se obeležava 1700 godina od kada je car Konstantin Veliki 313. godine potpisao Milanski edikt, dokument kojim je uvedena verska tolerancija na tlu tadašnjeg Rimskog carstva.
Rođen na teritoriji današnje Srbije, u Gradu Nišu, car Konstantin je rodonačelnik jednog novog vremena, vremena uspostavljanja verskih sloboda, koje su sastavni deo osnovnih ljudskih prava. Njegov rodni grad i u drugi gradovi i mesta u Srbiji, tokom 2013. godine, obeležavaju godišnjicu od potpisivanja Milanskog edikta nizom manifestacija.
Želim da podsetim na činjenicu da je na tlu Srbije rođeno 16 rimskih careva. Više imperatora rođeno je samo u Starom Rimu i nigde više u Evropi. Ponosni smo zbog toga, a posebno zbog činjenice što je potpisnik velikog evropskog dokumenta rođen na tlu na kome i mi Srbi vekovima živimo. Ponosni smo na to što ove godine zajedno sa vama obeležavamo važan jubilej. On nas povezuje sa dalekim vremenima zalaska rimske imperije i početka nove civilizacije, kojoj danas, zahvaljujući vizionarstvu Konstantina Velikog, svi pripadamo.
Stari Rimljani nazivali su istoriju učiteljicom života. Nema sumnje da je evropski čovek na početku novog milenijuma shvatio važnu civilizacijsku lekciju: prelomna i odsudna istorijska dešavanja imaju cikličnu strukturu. Ne ponavljaju se istorijski događaji, ali se iznova postavljaju stara pitanja, pojavljuju drevni izazovi i kroz vreme rađaju heroji dorasli tim izazovima. Vreme Konstantina Velikog, rođenog na tlu današnje Srbije, nije bilo naklonjeno ni vladarima a još manje narodu. Vlast se gubila preko noći, a narod je ostajao nezaštićen, na udaru različih vojski, ekonomskih kriza i prirodnih pošasti.
U vrtlogu vremena u kome je živeo, Kostantin Veliki je ostao na vlasti duže od bilo kod svog prethodnika, koristeći vreme vladavine za ostvarivanje onih dela, koja će ga zauvek svrstati u besmrtnike. Edikt o toleranciji, koji je 313. godine potpisao nadomak današnjeg Milana, samo je poslednji u nizu sličnih dokumenata toga vremena. Međutim, edikti do Konstantina nisu imali ni snagu ni viziju da tako korenito menjaju društvo i svet u celini i omoguće da se čovek, u vekovima koji dolaze, razvija na temelju jedne od generičkih odrednica savremenog društva – slobodne volje i mogućnosti slobodnog izbora.
Konstantin nije samo potpisao jedan dokument. On je snagom svoje volje i beskompromisne vladarske odlučnosti primorao svoje savremenike da to što je potpisano poštuju i sprovode. Njegov epohalni zavet, koji je utkan u Milanski edikt - „da svako veruje kako mu srce hoće“, nalazi se u osnovi svih verskih ali i građanskih sloboda sve do danas. Čini se da je ova slobodoumna poruka, civilizacijski pomirljiva, ali i duboko genijalna, ugrađena u same temelje savremene evropske kulture i humanosti.
Drage kolege,
Veliko mi je zadovoljstvo da danas ovde u Evropskom parlamentu imam priliku da pred vama istaknem činjenicu da današnja Srbija baštini i sledi ideje Konstantina Velikog. Ustav Srbije je garant osnovnih ljudskih prava i sloboda, garant prava svakog građanina na lični izbor i verske slobode, na upražnjavanje svoje vere bez diskriminacije.
Današnja Srbija opredeljena je za članstvo u Evropskoj uniji i to je jedan od prioriteta njene spoljne politike. Velika većina parlamentarnih stranaka ima iste interese. Narodna skupština je zainteresovana za još intenzivniju razmenu iskustva i najboljih praksi kako sa Evropskim parlamentom, tako i sa parlamentima zemalja članica EU. Ova saradnja je sve intenzivnija i na taj način unapređujemo kvalitet života svih ljudi u Srbiji. Želimo da svojom posvećenošću i radom ubrzamo proces evropskih integracija, da učvrstimo temelje demokratije i mira u i da se fokusiramo na ekonomski razvoj i prosperitet, te dalje unapređenje ljudskih prava.
Radeći zajedno sa svojim prijateljima iz Evropske unije, u velikom broju oblasti značajnih za život naših građana šaljemo jasan signal našim partnerima u EU da Srbija gradi atraktivno, stabilno i predvidivo okruženje, koje je spremno da odgovori zahtevima razvijenih zemalja. Kao parlamentarci opredeljeni smo za unapređenje parlamentarne saradnje, i u tom smislu sarađujemo sa parlamentima zemalja u regionu na usklađivanju zakonodavstva, zauzimanja zajedničkih stavova, pozicija i zajedničkih istupanja pred evropskim institucijama, posebno u onim sferama koje će građanima obezbediti bolji kvalitet života i stabilnost u regionu kome pripadamo. Radujemo se uspehu Hrvatske koja postaje članica EU 1. jula 2013. godine, jer je to od važnosti ne samo za ovog našeg suseda, već za ceo region Jugoistočne Evrope.
Poštovane kolege, želim ovom prilikom da istaknem da je Srbija posvećena svom evropskom putu, a na tom putu uloga parlamenta je veoma značajna. U očekivanju da otvorimo pregovore za članstvo, u nastojanju da obezbedimo bolji život za naše građane, od važnosti je da ostanemo dosledni na putu reformi, uvereni da je put demokratije, prosperiteta, socijalnog razvoja, zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, čije je osnove, mogu slobodno da kažem, postavio još Konstantin Veliki, put koji nema alternativu.
I na kraju, dozvolite da se obratim ovom uvaženom skupu rečima samog Konstantina velikog: „Nikoga ne treba prisiljavati da veruje... Neka svako bude sledbenik vere koju hoće... Može slobodno da veruje onako kako mu srce želi... Onaj koji je ubeđen da je na pravom putu vere, ne treba da čini zlo drugome. Treba u krajnjem slučaju samo da pomaže drugima. Ako to ne želi neka ih bar pusti na miru. Treba svako od nas da uloži napor za spasenje svoje duše po slobodnoj volji, a ne da mu to bude nametnuto na silu... Ja želim da moj narod živi u miru i da bude spokojan što je za opšte dobro svih ljudi i čitavog carstva“.
Ove reči nas podsećaju na načela poštovanja drugih vera i konfesija, koje obično vezujemo za nastanak modernog sveta. Dovoljno je, da ponekad iznova, čujemo ove Konstantinove reči, pa da se u nama nešto probudi, podstakne na razmišljanje, ali i delanje.
Da shvatimo da smo jedinstvo različitosti i da svi pripadamo jednoj porodici. Moj narod ima jako osećanje pripadnosti porodici evropskih naroda i nadu da će se san o toj pripadnosti uskoro ostvariti.
Hvala vam!
Vaše ekselencije, predstavnici verskih zajednica,
Poštovani potpredsedniče Šurjan,
Dozvolite da najpre izrazim zadovoljstvo što učestvujem u radu Konferencije posvećene jubileju koji je od važnosti ne samo za zemlju iz koje dolazim, već i za veliki deo današnjeg sveta.
Posebno želim da uputim izraze poštovanja i zahvalnosti potpredsedniku Evropskog parlamenta gospodinu Šurjanu, na inicijativi i organizaciji ove konferencije.
Čast je i zadovoljstvo biti danas u Evropskom parlamentu i učestvovati u radu Konferencije koja se bavi verskim slobodama, koje predstavljaju osnov svakog demokratskog društva. Ovaj događaj je jedan u nizu kojim se obeležava 1700 godina od kada je car Konstantin Veliki 313. godine potpisao Milanski edikt, dokument kojim je uvedena verska tolerancija na tlu tadašnjeg Rimskog carstva.
Rođen na teritoriji današnje Srbije, u Gradu Nišu, car Konstantin je rodonačelnik jednog novog vremena, vremena uspostavljanja verskih sloboda, koje su sastavni deo osnovnih ljudskih prava. Njegov rodni grad i u drugi gradovi i mesta u Srbiji, tokom 2013. godine, obeležavaju godišnjicu od potpisivanja Milanskog edikta nizom manifestacija.
Želim da podsetim na činjenicu da je na tlu Srbije rođeno 16 rimskih careva. Više imperatora rođeno je samo u Starom Rimu i nigde više u Evropi. Ponosni smo zbog toga, a posebno zbog činjenice što je potpisnik velikog evropskog dokumenta rođen na tlu na kome i mi Srbi vekovima živimo. Ponosni smo na to što ove godine zajedno sa vama obeležavamo važan jubilej. On nas povezuje sa dalekim vremenima zalaska rimske imperije i početka nove civilizacije, kojoj danas, zahvaljujući vizionarstvu Konstantina Velikog, svi pripadamo.
Stari Rimljani nazivali su istoriju učiteljicom života. Nema sumnje da je evropski čovek na početku novog milenijuma shvatio važnu civilizacijsku lekciju: prelomna i odsudna istorijska dešavanja imaju cikličnu strukturu. Ne ponavljaju se istorijski događaji, ali se iznova postavljaju stara pitanja, pojavljuju drevni izazovi i kroz vreme rađaju heroji dorasli tim izazovima. Vreme Konstantina Velikog, rođenog na tlu današnje Srbije, nije bilo naklonjeno ni vladarima a još manje narodu. Vlast se gubila preko noći, a narod je ostajao nezaštićen, na udaru različih vojski, ekonomskih kriza i prirodnih pošasti.
U vrtlogu vremena u kome je živeo, Kostantin Veliki je ostao na vlasti duže od bilo kod svog prethodnika, koristeći vreme vladavine za ostvarivanje onih dela, koja će ga zauvek svrstati u besmrtnike. Edikt o toleranciji, koji je 313. godine potpisao nadomak današnjeg Milana, samo je poslednji u nizu sličnih dokumenata toga vremena. Međutim, edikti do Konstantina nisu imali ni snagu ni viziju da tako korenito menjaju društvo i svet u celini i omoguće da se čovek, u vekovima koji dolaze, razvija na temelju jedne od generičkih odrednica savremenog društva – slobodne volje i mogućnosti slobodnog izbora.
Konstantin nije samo potpisao jedan dokument. On je snagom svoje volje i beskompromisne vladarske odlučnosti primorao svoje savremenike da to što je potpisano poštuju i sprovode. Njegov epohalni zavet, koji je utkan u Milanski edikt - „da svako veruje kako mu srce hoće“, nalazi se u osnovi svih verskih ali i građanskih sloboda sve do danas. Čini se da je ova slobodoumna poruka, civilizacijski pomirljiva, ali i duboko genijalna, ugrađena u same temelje savremene evropske kulture i humanosti.
Drage kolege,
Veliko mi je zadovoljstvo da danas ovde u Evropskom parlamentu imam priliku da pred vama istaknem činjenicu da današnja Srbija baštini i sledi ideje Konstantina Velikog. Ustav Srbije je garant osnovnih ljudskih prava i sloboda, garant prava svakog građanina na lični izbor i verske slobode, na upražnjavanje svoje vere bez diskriminacije.
Današnja Srbija opredeljena je za članstvo u Evropskoj uniji i to je jedan od prioriteta njene spoljne politike. Velika većina parlamentarnih stranaka ima iste interese. Narodna skupština je zainteresovana za još intenzivniju razmenu iskustva i najboljih praksi kako sa Evropskim parlamentom, tako i sa parlamentima zemalja članica EU. Ova saradnja je sve intenzivnija i na taj način unapređujemo kvalitet života svih ljudi u Srbiji. Želimo da svojom posvećenošću i radom ubrzamo proces evropskih integracija, da učvrstimo temelje demokratije i mira u i da se fokusiramo na ekonomski razvoj i prosperitet, te dalje unapređenje ljudskih prava.
Radeći zajedno sa svojim prijateljima iz Evropske unije, u velikom broju oblasti značajnih za život naših građana šaljemo jasan signal našim partnerima u EU da Srbija gradi atraktivno, stabilno i predvidivo okruženje, koje je spremno da odgovori zahtevima razvijenih zemalja. Kao parlamentarci opredeljeni smo za unapređenje parlamentarne saradnje, i u tom smislu sarađujemo sa parlamentima zemalja u regionu na usklađivanju zakonodavstva, zauzimanja zajedničkih stavova, pozicija i zajedničkih istupanja pred evropskim institucijama, posebno u onim sferama koje će građanima obezbediti bolji kvalitet života i stabilnost u regionu kome pripadamo. Radujemo se uspehu Hrvatske koja postaje članica EU 1. jula 2013. godine, jer je to od važnosti ne samo za ovog našeg suseda, već za ceo region Jugoistočne Evrope.
Poštovane kolege, želim ovom prilikom da istaknem da je Srbija posvećena svom evropskom putu, a na tom putu uloga parlamenta je veoma značajna. U očekivanju da otvorimo pregovore za članstvo, u nastojanju da obezbedimo bolji život za naše građane, od važnosti je da ostanemo dosledni na putu reformi, uvereni da je put demokratije, prosperiteta, socijalnog razvoja, zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, čije je osnove, mogu slobodno da kažem, postavio još Konstantin Veliki, put koji nema alternativu.
I na kraju, dozvolite da se obratim ovom uvaženom skupu rečima samog Konstantina velikog: „Nikoga ne treba prisiljavati da veruje... Neka svako bude sledbenik vere koju hoće... Može slobodno da veruje onako kako mu srce želi... Onaj koji je ubeđen da je na pravom putu vere, ne treba da čini zlo drugome. Treba u krajnjem slučaju samo da pomaže drugima. Ako to ne želi neka ih bar pusti na miru. Treba svako od nas da uloži napor za spasenje svoje duše po slobodnoj volji, a ne da mu to bude nametnuto na silu... Ja želim da moj narod živi u miru i da bude spokojan što je za opšte dobro svih ljudi i čitavog carstva“.
Ove reči nas podsećaju na načela poštovanja drugih vera i konfesija, koje obično vezujemo za nastanak modernog sveta. Dovoljno je, da ponekad iznova, čujemo ove Konstantinove reči, pa da se u nama nešto probudi, podstakne na razmišljanje, ali i delanje.
Da shvatimo da smo jedinstvo različitosti i da svi pripadamo jednoj porodici. Moj narod ima jako osećanje pripadnosti porodici evropskih naroda i nadu da će se san o toj pripadnosti uskoro ostvariti.
Hvala vam!