Predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović je izrazio zahvalnost GIZ-u, ali i svima koji su se uključili u projekte saradnje sa Narodnom skupštinom na putu evropskih integracija Srbije. Jasno definišući izazove, predsednik Stefanović je naglasio da će Narodna skupština započeti procese priprema za pregovore, kao da ćemo već sutra biti pred vratima Evropske unije. Posebno naglasivši da su skupštinske službe na čelu sa generalnim sekretarom Janom Ljubičić i njenim zamenikom Mladenom Mladenovićem, preuzele inicijativu u projektima saradnje koji se odnose na proces pregovaranja sa Evropskom unijom, Stefanović je dodao da nam predstoji usaglašavanje metodologije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Među prioritetima Stefanović je posebno pomenuo osposobljavanje poslanika, aktivniju ulogu odbora ali i osposobljavanje skupštinskih službi za predstojeći proces pregovora na način i uz mehanizme koji nam ne bi uzeli previše vremena i pospešili bržu harmonizaciju i time smanjili vremenski okvir za zaključenje pregovora do konačnog cilja, punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
Stefanović je takođe istakao dosadašnju praksu transparentnosti u radu parlamenta i dodao da će ta dimenzija u radu biti posebno značajna u narednom periodu jer građani treba da budu upoznati sa stvarnim razlozima usvajanja standarda Evropske unije ali je dodao da i dalje treba raditi na jačanju insitucionalnih kapaciteta i kontrolne uloge jer će u procesu pregovaranja parlament imati posebnu ulogu u kontroli i nadziranju sprovođenja zakona. Predsednik Narodne skupštine je primetio da treba raditi i na medijskom predstavljanju aktivnost parlamenta jer građani najčešće nisu upoznati šta sve podrazumeva rad poslanika van plenarne sale.
Na kraju svog izlaganja predsednik Stefanović je još jednom izrazio zadovoljstvo podrškom GIZ-a za učešće narodnih poslanika na Konferenciji o podunavskoj saradnji.
Direktor Kancelarije za evropske kancelarije Milan Pajević je izrazio zadovoljstvom zbog podrške i razumevanja za projekte kancelarije ali o one u kojima postoji saradnja sa GIZ-om. Pajević je istakao da će se modeli pristupnih pregovora Slovenije i Hrvatske, uz pomoć eksperata i diretnih učesnika u procesu pregovaranja te dve zemlje proučiti i da će se Srbija ubrzo odlučiti za modalitete koji joj najviše odgovaraju.
Vođa projekta GIZ-a, Andrej Horvat je istakao da je projekat aktivan do 2015. Godine, sa mogućnošću da bude produžen do 2018. ali je izrazio očekivanje da produženja neće biti, jer bi to značilo bržu harmonizaciju Srbije na putu ka Evropskoj uniji.
Drugi predstavniuk GIZ-a, Andrej Engleman koji je direktno bio uključen u kreiranje slovenačkog modela pregovaranja sa Evropskom unijom i koji je autor izmene Poslovnika slovenačke skupštine kojim su rešena pitanja procesa pregovaranja i usaglašavanja zakonodavstva u parlamentu Slovenije, ocenio je da do sredine leta treba završiti proces koordinacije i formiranja timova za pregovarački proces. Prema njegovim rečima, najvažnije je da se u ovoj fazi radi na obrazovanju svih relevatnih struktura za početak pregovora i informisanju kako stučne tako i šire javnosti o procesu i njegovim efektima. Prema njegovim očekivanjima, po dobijanju datuma za pregovore, stvarni proces bi trebalo da počne u oktobru i to prvo kroz proces snimanja stanja dok bi faktički pregovori započeli početkom naredne godine i zaključio da je Srbija već sada spremna da operativno započne proces pregovaranja.