Pored predsednika Stefanovića i ambasadora pri OEBS-u, u razgovorima su učestovali predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa: Veroljub Arsić iz Srpske napredne stranke, Dijana Vukomanović iz Socijalističke partije Srbije, Vladimir Ilić iz Ujedinjenih regiona, Bojan Kostreš iz Liberalnog saveza Vojvodine i Miroslav Markićević iz Nove Srbije.

Predsednik Stefanović obavestio je ambasadore o aktuelnoj situaciji, prioritetima rada rekonstruisane Vlade i njenim ciljevima, o zakonima donetim u Narodnoj skupštini i zakonodavnoj aktivnosti u narednom periodu, posebno o zakonima iz oblasti pravosuđa za koje je naglasio da su značajni zbog oblasti vladavine prava ali i nastupajućih pregovora sa Evropskom unijom i poglavlja 23 i 24, u tim pregovorima.
Stefanović je posebno podvukao značaj borbe protiv korupcije i kriminala, odnosno uvođenje nulte tolerancije prema korupciji, prioriteta u radu Vlade i parlamentarne većine, što smatra značajnim u našim evropskim integracijama, ali i zbog privlačenja značajnijih stranih investicija. Naš psnovni spoljno politički cilj u narednom periodu je priključenje Evropskoj uniji, nastavio je Stefanović i dodao da je uloga parlamenta u tom procesu veoma značajna, potsetivši da u Narodnoj skupštini postoji Odbor za evropske integracije koga vodi predstavnica najveće opozicione stranke Nataša Vučković. Predsednik Narodne skupštine je takođe rekao da u tom procesu vidi ulogu Narodne skupštine pre svega u kontroli procesa i harmonizaciji zakona u skladu sa evropskim tekovinama i standardima, zaključivši da želimo da pokažemo koliki značaj pridajemo integracijama u Evropsku uniju. Pored toga Stefanović je naglasio značaj napretka u pregovorima sa privremenim kosovskim institucijama u Briselu, posebno u oblastima telekomunikacija i energetike, ali je posebnu pažnju posvetio i značaju održavanja loalnih izbora na Kosovu i Metohiji naglasivši da je izuzetno značajno da postoje jednaka prava za Srbe na izborima što se svakako odnosi i na ime liste. Uloga OEBS-a u stvaranju fer i bezbedne atmosfere na tim izborima je od najvećeg značaja imajući u vidu da je položaj Srba veoma osetljiv i da je potrebno obezbediti značajnu izlaznost.

Stefanović je deo svog izlaganja posvetio regionalnoj saradnji, saradnji sa regioalnim organizacijama i inicijativama, naglašavajući ekonomsku ali i političku saradnju. Predsednik Narodne skupštine je izrazio zahvalnost OEBS-u na saradnji u proteklom periodu, ali i na pomoći pruženoj posebno u realizaciji projekata u saradnji sa parlamentom.

Nj.E. ambasador Norveške, Robert Kvile, koordinator grupe ambasador OEBS-a izrazio je zahvalnost zbog prijema i dodao da je cilj posete, imajući u vidu da će 24 ambasadora posetiti još Bujanovac, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu i Skoplje, da se upoznaju sa efektima misije OEBS-a u regionu, ali i da saslušaju regionalne lidere i saznaju njihovo mišljenje o pitanjima od regionalnog interesa.

Anbasadorima OEBS-a se obratila Dijana Vukomanović rečima da ovaj saziv parlamenta ima 14 poslaničkih grupa i da je bitna komunikacija i koordinacija u regionu u kojem postoji još dosta nepoverenja i dodala da je posle punih 30 godina, koliko traje kosovski problem, ova Vlada i ovaj parlament Srbije daju veliki konstruktivni doprinos u pronalaženju rešenja. Ona je dodala da su pomirenje i sardnja ključni u regionu a da tom procesu parlamentarna diplomatima daje veliki doprinos. Vukomanovićeva je takođe skrenula pažnju na činjenicu da je sledeća godina godina obeležavanja početka Prvog svetskog rata i da bi reintepretiranje istorije ugrozilo rezultate pomirenja u regionu, zaključivši da imamo puno poverenje u OEBS povodom uloge ove međunarodne organizacije na izborima na Kosovu i Metohiji.

Vladimir Ilić iz Ujedinjenih regiona je rekao da se njegova stranka zalaže za regionalizaciju Srbije i dodao da sku ključni dometi ove Vlade, istorijski dogovor sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija, organizovanje lokalnih izbora na Kosmetu i veliki napredak u evropskim integracijama, odnosno započinjanje pregovora za pristupanje Evropskoj uniji. Ilić se zahvalio OEBS-u na podršci u reformama i zaključio da Srbija ima jasnu evropsku perpektivu.

Miroslav Markićević iz Nove Srbije je rekao da su u proteklih godinu i po dana Vlada, parlamentarna većina i građani Srbije dokazali da jedmo za Evropsku uniju i založio se za što skoriji početak pregovora sa Evropskom unijom, kao priznanje svih napora koje smo učinili. Markićević je takođe primetio da je prisustvo dvojezičnih ili višejezičnih napisa na svim relevatnim institucijama i obeležjima u Srbiji uobičajeno i založio se da se isti princip primeni i na susednu zemlju, članicu Evropske unije gde tako nešto predstavlja problem.

Bojan Kostreš iz Liberalnog saveza Vojvodine je naglasio da je njegova stranka opozicina ali da mora da pohvali Vladu Srbije koja je energično krenula u evropske integracije i pristupila rešenju kosovskog problema, odnosno krenula u odlučnu borbu protiv korupcije i izrazio žaljenje što to nije učinila prethodna Vlada koju je njegova stranka podržavala. Kostreš je pri tom naglasio činjenicu da u vojvođanskom parlamentu postoji 6 zvaničnih jezika, među kojima je i hrvatski jezik, iako nema bitnijih lingvističkih razlika sa srpskim jezikom, dodajući da smatra da bi upravo Vojvodina trebalo da predstavlja most između Srbije i Evrope.

Veroljub Arsić iz Srpske napredne stranke je rekao da su i ranije Vlade imale volju ali ne i odlučnost da se reše najveći problemi u državi, naglašavajući da se to pre svega odnosi na napredak u razgovorima sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija, što je pokrenulo i proces evropskih integracija. Arsić je ocenio da su pod teretom prošlosti zanemarivani problemi poput korupcije i zanemarivanja vladavine prava. Bila je potrebna hrabrost da se pokrene borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, naglasio je Arsić i dodao da je to problem čitavoig regiona uz konstataciju na dan je na tom polju potrebna još bliža regionalna saradnja. Dodajući da je Zakon o javnim nabavkama, donešen u parlamentu, možda među najboljima u Evropi i svetu, Arsić je zaključio da je time podstaknuto i rešenje problema kontrole javnih finansija.

Dominik Šreder, ambasador Velike Britanije je hteo da sazna više o kontrolnoj ulozi parlamenta, ambasadora Grčke Andreasa Papadakisa je zanimao stav o učešću srpske zajednice na lokalnim izborima na Kosmetu. Konačno, ambasador Austrije je želeo da čuje mišljenje predsednika Stefanovića o međuparlamentarnoj regionalnoj saradnji.

U odgovoru na pitanja ambasadora, predsednik Narodne kupštine je rekao da je od početka svog mandata rad Narodne skupštine posmatrao kroz uspešnost prioriteta koje je postavio: snažnu i u javnosti vidljivu zakonodavnu aktivnost, zaštitu demokratije i svih manjinskih prava, uključujući i politička kao u nadzornu ulogu parlamenta u kontrolu izvršne vlasti. Kada je u pitanju stav lokalnih zajednica sa severa Kosmeta i učešća u predstojećim lokalnim izborima Stefanović je rekao da je činjenica da su lokalne zajednice inicijalno odbijale Briselski sporazum ali da je učinjen ogroman napor da se to prevaziđe kao i da se borimo da izlaznost na izborima bude maksimalna moguća pa je zato najvažnije da se obezbedi materijalna i fizička sigurnost Srba , jer njihova ugroženost ne doprinosi poverenju, pa je zato uloga OEBS-a u čitavom procesu tako važna. Kada je u pitanju međuparlamentarna regionalna saradnja Stefanović je naglasio da je u proteklom periodu napravljen značajan iskorak u saradnji sa parlamentima čitavog regiona i posebno naglasio saradnju sa parlamentima Rumunije, Bugarske, Makedonije i Grčke, naročito u okviru takozvanog tvining, zajedničkog projekta na jačanju stručnog kapaciteta parlamenta. Predsednik Narodne skupštine je takođe pomenuo sastanke sa predsednicima parlamenata Slovenije, Bosne i Hercegovine, ali i nedavnu posetu predsednika parlamenta Crne Gore i novoizabranog predsedavajućeg Parlamentarne skupštine OEBS-a, Ranka Krivokapića. Pored toga zaključio je da regionalne organizacije i građanske inicijative, poput Igmanske inicijative pružaju mogućnost istraživanja različitih mogućnosti saradnje i povezivanja i naveo primer Nordijskog modela, saradnje nordijskih zemalja koji bi u pojedinim segmentima bio prihvatljiv i za naš region.