Delegacija ovih udruženja upoznala je potpredsednika Marinkovića sa iskustvima evropskih zemalja, ali i zemalja regiona, sa posebnim osvrtom na nesvrsishodnost produženja zakonskih rokova za zabranu uzgoja krznašica.

Potpredsednik Marinković ocenio je da je ovo pitanje od velikog značaja za zaštitu životne sredine i zaštitu životinja i predložio da predstavnici udruženja razgovaraju sa odborima za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i za zaštitu životne sredine Narodne skupštine. On je ocenio da se o ovome mora ozbiljno diskutovati na osnovu podataka, iskustava i istraživanja.

Sagovornici su se složili da bi bilo dobro sprovesti istraživanje na osnovu koga bi se videli stavovi građana, nakon čega je potrebno razgovarati sa svim relevantnim činiocima i pronaći najbolje rešenje za Srbiju.

Nikol van Gemert, nekadašnja poslanica holandskog parlamenta, koja je učestvovala u odbrani zakonske regulative uzgoja životinja zarad krzna, predstavila je primere iz Holandije, u kojoj se očekuje potpuna zabrana uzgoja 2024.godine, ali i primere Mađarske i Poljske u kojima zabrane nema. Ona je navela da ima intencija da će farme svoje proizvodnje prebaciti u zemlje u kojima zabrane što sa sobom nosi velike rizike po ugroženost životinja, ugroženost divljih životinja, zagađenje životne sredine i ima negativan uticaj na klimatske promene.

Luka Oman, predsednik Udruženja Prijatelji životinja iz Hrvatske, koji je ujedno i posebni savetnik ministra za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Hrvatske, predstavio je primer svoje zemlje, istakavši da je 73 odsto građana bilo protiv uzgoja životinja zarad krzna, kao i da je Hrvatska svoj zakon o zabrani donela 2006.godine, sa rokom za potpunu zabranu od 10 godina. On je ocenio da se taj prelazni rok za potpunu zabranu pokazao kao predug, jer uvek ima onih koji nepoštujući zakon radi profiterskog interesa deluju na štetu opšteg interesa i izvrgavaju ruglu sam zakon. On je ocenio i da Srbija po ovom pitanju ide u pravom smeru, kao i da treba imati u vidu posledice produžavanja roka zabrane, a pre svega ekološke i etičke razloge.

Majda Šabeta iz Udruženja PETA iz Nemačke predstavila je podatke za zemlje regiona, ali i zemlje EU u kojima je uzgoj dozvoljen i istakla na primeru uzgoja činčila sve negativne posledice po opšti interes, pre svega zagađenje životne sredine, opasnost po biodiverzitet, domaće životinje i ljude. Ona je poručila da iskustva iz Poljske šalju poruku regionu da treba sprečiti dolazak stranih farmi za uzgoj, imajući u vidu da to košta i građane, ali i državu, dok je profit zanemarljiv.

Jelena Stevanović iz Udruženja Sloboda za životinje iz Beograda iznela je podatke sa kojima raspolažu, uz napomenu da je veliki problem postupanje sa animalnim otpadom, kao i sa hemikalijama koje se koriste za pripremu krzna.