Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Dragan Jovanović, Vladimir Đurić, Aleksandra Čabraja, Miroslav Aleksić i Marijan Rističević.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predstavnici Vlade Republike Srbije, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, ministar finansija Siniša Mali, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

27/1 MZ/MJ 16.05 – 16.15

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika. U skladu sa tim, molim poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi prijavljeni poslanik je Dragan Jovanović. Izvolite.
DRAGAN JOVANOVIĆ: Uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje biće upućeno potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću, a tiče se različitih dezinformacija koje su se pojavile u javnosti ovih dana vezano za lokalne izbore u Lučanima koji će se održati 16. decembra, a tiče se broja ljudi upisanih u birački spisak Lučana u zadnjih šest meseci. Znači, moje pitanje za ministra Stefanovića je – koliko je u zadnjih šest meseci ljudi u Lučanima dobilo prebivalište i dobilo mogućnost da glasa na lokalnim izborima 16. decembra?
Moje drugo pitanje je upućeno potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, ali pošto ona nije trenutno u sali, na to pitanje bi možda mogao da odgovori ministar finansija gospodin Siniša Mali. Kada je ova Vlada konstituisana 2016. godine i kada je bio predsednik Aleksandar Vučić, jedan od glavnih akcenata rada ove Vlade stavljen je na završetak kapitalnih investicija vezanih za infrastrukturu, znači, završetak Koridora 10 i završetak punog profila autoputa na Koridoru 11 od Beograda do Čačka. Upitao bih ministra – da li ćemo imati mogućnost da do kraja 2018. godine punim profilom autoputa se vozimo istočnim krakom ka bugarskoj granici, koji je rok za završetak Koridora 10 ka makedonskoj granici.
Zatim, čuli smo u prepodnevnoj raspravi ovde u parlamentu da su značajna sredstva i u budžetu za 2019. godinu izdvojena za završetak dela Koridora 11 od Obrenovca do Surčina, a samim tim bih upitao – šta se dešava sa deonicom Ub-Lajkovac i da li će oštećenje na toj deonici biti sanirano i popravljeno do kraja ove kalendarske godine?


27/2 MZ/MJ

Upitao bih ministarku Mihajlović, a mogu dobiti i pisani odgovor – da li će u sledećoj godini biti završena kompletno deonica magistralnog puta Topola-Kragujevac? Mi smo još 2014. godine izglasali ovde u Narodnoj skupštini da će od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj ta deonica biti rađena u 2018. i 2019. godini. Kako se tamo završava industrijska zona u Sobovici, koja će biti jedna od najvećih u Srbiji, postoji preka potreba da se taj put završi.
Još jedno pitanje vezano za infrastrukturu. Brza šumadijska magistrala Bućin grob-Mali Požarevac, koje je idejno rešenje CIP uradio još 2004. godine, da li će u godinama koje dolaze takođe doći do prioriteta u programima Vlade Republike Srbije? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima potpredsednik Stefanović. Izvolite.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pojavljuju se, nažalost, već godinama razne lažne, zlonamerne, netačne spekulacije kako se navodno u pojedinim opštinama, pa je takav bio slučaj i sa gradom Beogradom kada su bili prethodni izbori, pojavljuje neki broj, ogroman broj ljudi koji se odnekuda doseljavaju kako bi promenili strukturu, kako bi bili novo glasačko biračko telo, kako bi ti ljudi promenili, pogotovo male opštine, odnose snaga i kako se sve to radi zakulisno, organizovano, kako je to neko orkestrirao i kako je to apsolutno precizna stvar, naravno, ne iznoseći nijednu informaciju, nijedan podatak, nijedan broj, upravo zato što se radi o potpunoj laži. To hoću da kažem zbog građana Srbije. Radi se, dakle, o potpunoj laži, laži koju su izricali ljudi i u izborima 2016. i 2017. godine, da kažem i 2018. godine, uvek oni koji su očekivali da će jako loše proći na izborima i onda se pravio alibi, pravila se čitava predstava koja treba da kaže – nismo mi izgubili što nas narod neće, nego smo mi izgubili jer se neko tamo naselio, pa su nas oni preglasali.
Ja ću vam pročitati u broj prvo za Lučane kako situacija stoji. Naime, i to ću da počnem od 2013. godine, da bi ljudi videli da se ne radi o incidentu, o jednoj godini, o jednom mesecu, i da vide kako to ide do ove godine i da vide kako se čak trend smanjenja broja ljudi u Lučanima, ja bih voleo da se broj stanovnika u Lučanima povećava, nažalost, broj stanovnika u Lučanima se iz godine u godinu smanjuje, a videćete i kako ide isti trend u smislu prijavljivanja građana.
Naime, 2013. godine se u Lučane doselilo 165 ljudi i to je 2013. godine bio apsolutno najveći broj ljudi koji se u jednoj godini doselio u Lučane u ovih šest godina – 165. Iste godine se iz Lučana iselilo 216 ljudi, po različitim osnovama. Godine 2014. u Lučane se doselilo 146 ljudi, a odselilo 259 ljudi i ovo je bio najveći broj ljudi koji se odselio iz Lučana u ovih šest godina. Godine 2015. doselilo se 111 ljudi, odselilo 245, godine 2016. se doselilo 140 ljudi, odselilo se 226, godine 2017. se doselilo 140 ljudi, iselilo 233 i dolazimo do 2018. godine, u 2018. godini se u Lučane do današnjeg dana, zaključno sa današnjim danom, doselilo 119 ljudi, a odselilo, mi imamo podatke do 3. novembra, možda se još neko odselio, 186 ljudi. Dakle, hoću da vam kažem po mesecima. U januaru 11, u februaru sedam, u martu 14, u aprilu 11, u maju 14, u junu šest, u julu 14, u avgustu šest, u septembru sedam, u oktobru 15 i u novembru 14 ljudi. toliko se ljudi doselilo u Lučane i značajno veći broj iz Lučana odselio.
Tako da, te priče o stotinama i stotinama doseljenih, i to u jednom ili dva meseca, sa nekih lažnih prebivališta podatak, služe kao fiktivne priče koje treba da skrenu pažnju sa ključnih pitanja koja građani Lučana treba da postave, šta im ti koji im to govore nude, šta je njihova politika i šta je ono što nude za njihovu
27/3 MZ/MJ

budućnost, osim čiste izmišljotine i fabrikovanja stvari. To je ono što se kaže sada u svetu popularno – lažne vesti. Neko krene sa tim, to postane mejnstrim tema i onda se svi kao pitaju, nisu oni to utvrdili, nego iznesu u svojoj izjavi, 15 minuta govore o tome kako je to užasno strašno, a onda na kraju kažu – e, mi sad pitamo da li je to tačno. Znate, ja sam čuo da ste vi narko-diler i na kraju toga pitam, samo mi recite da li je to tačno. To je otprilike to, bez ijednog konkretnog podatka.
Sada sam naveo konkretne podatke. Ovo sam rekao zato što smo imali u Beogradu, i ta priča je trajala taman koliko su trajali izbori i čim su završeni izbori, bez obzira koliko god puta je mi demantovali, to su bili oni izmišljeni brojevi da se u jednoj opštini doseljavalo po 10, 15 hiljada stanovnika po celom Beogradu. Ja ću vam dati podatke. Najviše se stanovnika doselilo 2007. i 2008. godine, po godinama, 2007. godine 24.264 i 2008. godine 22.023. Tada se najveći broj stanovnika doselio. Da sam zlonameran, mogao sam da kažem da je to bilo zbog izbora 2008. godine, da su tada ti neki ljudi doseljavali ljude u Beograd da bi pobedili na izborima 2008. godine. Ja u to ne verujem.

28/1 JJ/CG 16.15-16.25
Dakle, Beograd je veliki grad koji se gradio, povećavao, povećavao broj stambenih jedinica, koji gradi sada stanove i u Beogradu se taj trend vidi iz godine u godinu. Godine 2017. je bio 17.455, jedino je bilo u periodu, da kažem, od 2000. do 2005. godine. Posle 2005. godine svi brojevi doseljavanja po godini su veći. Dakle, u tim godinama su bili izbori, od 2012. godine pa nadalje broj stanovnika koji se doseljava u Beograd je statistički potpuno isti kao u prethodnim godinama samo što je nešto manji, a značajno je manji nego 2007. i 2008. godine kada su neki drugi vladali Beogradom, a ja opet ne mislim da su oni to radili sa namerom da se glasa, ne mogu da pomislim da bi imali takve nečasne namere da tako nešto urade u izborima u Beogradu.
Hoću zbog istine i zbog građana Srbije, da ljudi znaju, da nema nikakvih neovlašćenih promena prebivališta, nečega što se u nekom statističkom smislu povećava. Na žalost i broj prijavljenih se smanjuje a broj odjavljenih povećava, dakle, smanjuje se broj stanovnika u celoj našoj zemlji pa i u ovoj opštini koja je bila pomenuta, opština Lučani. Nikako ne može da se kaže da ima bilo čega nečasnog, zakulisnog ili prevarenog u tome. Na žalost, da malo više radimo na natalitetu možda bismo mogli da se pohvalimo da imamo više rođenih i više stanovnika, da se radujemo većem broju stanovnika u svakoj opštini, ali jedina stvar koja je potpuno istinita i potpuno jasna da su svi oni koji tvrde da se neke stotine ljudi naseljavaju u Lučane, da su to potpuno izmislili, da su to podaci koji služe da lažu građane Srbije, a građani Srbije će, uveren sam, i kad dođe dan izbora i dođe dan glasanja umeti da nagradi i da kazni one koji su im se na takav način obraćali. Hvala.
PREDSEDNIK: Umesto potpredsednice Zorane Mihajlović, odgovoriće vam Siniša Mali.
SINIŠA MALI: Hvala lepo.
Postavili ste pitanje oko rokova završetka Koridora 10 i Koridora 11. Po pitanju Koridora 10, južni krak Koridora 10 znači do makedonske granice biće gotov i kolima će moći da se prođe već krajem ove godine, a po pitanju tzv. istočnog kraka, znači, ka granici sa Bugarskom u prvom kvartalu naredne godine u potpunosti će taj pravac biti završen i biće automobilom moguće proći do granice sa Bugarskom. Ne moram da vam govorim koliko je važno da se završe koridori, odnosno Koridor 10 oba kraka kako bi konačno sa punim profilom auto-puta imali priliku da prođemo kroz celu našu zemlju.
Po pitanju Koridora 11, deonica Obrenovac-Ub biće otvorena do kraja godine, deonica Ub-Lajkovac na žalost zbog grešaka iz prethodne vlasti, prethodnog perioda ponovo mora da se popravlja ta deonica i biće gotova tokom naredne godine, a Lajkovac-Ljig, takođe biće gotov do kraja ove godine.
Ono što je meni posebno važno, ako mogu samo da dodam na ovo što ste pitali, dakle, u budžetu za 2019. godinu imate dalji nastavak radova i na Koridoru 11 i na nekim drugim putnim pravcima koji su nama važni. Dakle, izgradnja auto-puta E-763, deonica Surčin do Obrenovca, osam milijardi dinara je opredeljeno u budžetu za 2019. godinu. Izgradnja beogradske obilaznice na auto-putu E-70/E-75, deonica most preko reke Save kod Ostružnice pa do Bubanj Potoka, sektori 4, 5. i 6, imate 7,2 milijarde koje su opredeljene upravo za ovu namenu. Izgradnja auto-puta E-763 deonica Preljina-Požega, tri milijarde i 250 miliona dinara. Izgradnja auto-puta E-761 deonica Pojate-Preljina, 1,9 milijardi dinara. Dakle, naš plan i naša vizija pogotovo iz 2018. godine u 2019. godinu jeste da nastavimo intenzivno da gradimo nove kilometre auto-puta, nove mostove, nove tunele kako bi poboljšali našu infrastrukturu i kako bi time i kvalitet života građana Srbije bio još veći. Hvala lepo.
28/2 JJ/CG

PREDSEDNIK: Hvala vama.
Dopunsko pitanje. Izvolite.
DRAGAN JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se gospodi ministrima.
Ono što sam hteo da kažem i što bih ponovo napomenuo kao veoma važnu stvar, za centralnu Srbiju i za Šumadiju od strateškog značaja i sada ste spomenuli taj pravac i novac koji je predviđen u budžetu za 2019. godinu, za pravac Preljine-Pojate. To je jedan ključni moravski koridor koji će napraviti tu jednu kičmu u centralnoj Srbiji za povezivanje dva koridora 10 i 11. Ono što je za nas u centralnoj Šumadiji, a govorim za opštine Mladenovac, Topola, Aranđelovac i Gornji Milanovac od izuzetnog značaja, u trenutku kada se u narednoj godini radi i završava projekat priključka Gornjeg Milanovca na nov auto-put na Koridoru 11, smatram da bi aktiviranje saobraćajnice Mali Požarevac-vrh Rudnika-Bućin grob tzv. brza šumadijska magistrala koju ću još jednom da pomenem, da je idejni projekat uradio Saobraćajni institut CIP tamo negde 2004. godine, bilo od strateškog značaja ne samo za ove četiri opštine u centralnoj Šumadiji već i za gradove Smederevo, Požarevac, koji bi imali najkraći put i napravili bi jednu kičmu od Malog Požarevca ka vrhu Rudnika, odnosno ka Koridoru 11.
Takođe pomenuo sam i mogu predsednice Narodne skupštine dobiti i pisani odgovor vezano za magistralni put Topola-Kragujevac, najstariji magistralni put u Srbiji južno od Save i Dunava koji je zaslužio da se napokon krene sa ozbiljnim radovima na kompletnoj rekonstrukciji svih nekih 35 kilometara ove trase. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su u ovoj godini krenuli sa radovima ali bih voleo da dobijem obećanje Vlade i resorne ministarke da će taj posao biti završen u 2019. godini.
Još jedno pitanje za ministra finansija, da li je u programu Kancelarije za javno ulaganje, a to ste nešto jutros govorili o ostvarenju, odnosno o planovima budžeta za 2019. godinu predviđena sredstva za obnovu objekata u opštinama koje su oštećene elementarnim nepogodama u 2018. godini? Znači, usled elementarnih nepogoda došlo je do oštećenja velikog broja objekata kako za stanovanje tako i tzv. ekonomskih objekata u gazdinstvima. Postoji velika potreba da se ti objekti krenu sa obnovom i rekonstrukcijom. Sama predsednica Vlade je obilazila neke od tih objekata sa predsednicima opština i bilo bi dobro da se sa tim poslom krene već s proleća 2019. godine. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.
SINIŠA MALI: Hvala lepo.
Biću dovoljno slobodan samo da vam kažem da smo samo u rehabilitaciju lokalnih puteva i za tu svrhu izdvojili tri milijarde dinara u budžetu za 2019. godinu, a dozvolićete mi da ne znam napamet sve puteve tako da bi vam napismeno dao odgovor oko toga.
Po pitanju Kancelarije za javna ulaganja, poslaću vam, ako se slažete sve investicije koje su planirane, koje su trenutno u toku i koje su planirane za 2019. godinu. Ukoliko imate bilo kakvih sugestija, molim vas da mi se javite pa da vidimo kako da i te vaše sugestije uključimo u plan za 2019. godinu. Ono što je posebno važno jeste da je Kancelarija za javna ulaganja, dakle, Kancelarija koja se bavi rekonstrukcijom i izgradnjom velikog broja i bolnica i domova zdravlja i škola i vrtića u budžetu za 2019. godinu dobila skoro 10 milijardi dinara. Dakle, nikada više novca, što je dobro i garantuje da će se upravo na lokalu najveće promene i videti, što građani Srbije i te kako očekuju i treba da osete. Hvala.
28/3 JJ/CG

PREDSEDNIK: Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.
VLADIMIR ĐURIĆ: Zahvaljujem predsedavajuća.
Evo, ja imam jednu sugestiju za Kancelariju za javna ulaganja u ovom budžetu mada ćemo o tome i na tekućoj sednici pričati da Kancelarija budžetira 800 miliona dinara za naknadu štete od elementarnih nepogoda na javnim objektima, objektima javne namene. Možda treba razmisliti da se proveri jesu li ti objekti osigurani. Nema potrebe da država glumi osiguravajuću kuću i da plaća štete.
Nadovezaću se i na raspravu prethodnog govornika vezano za projekte infrastrukture. Pored deonice kod Grdelice koja je javnosti privukla pažnju zbog rušenja potpornog zida ima još jedna deonica Koridora 10 koja je bila tema jučerašnje vesti portala „Insajder“, reč je o deonici Srpska kuća-Levosoje, gde je konstatovano da je pre projektovanja ove deonice vršeno čak 30 puta i da izmene nisu pokrivene građevinskim dozvolama i da ta deonica u suštini pokazuje sve nedostatke našeg upravljanja infrastrukturnim projektima u svim njihovim fazama.

29/1 VS/MĆ 16.25 – 16.35

Dakle, sredstva se obezbeđuju za projekte koji su zastareli, koji ne uvažavaju aktuelno stanje na terenu, pa predviđaju, recimo, potrebu eksproprijacije tuđom imovinom koja se na području izvođenja projekta u međuvremenu pojavljuje.
I recimo, konkretno za onu deonicu projekat radovi su počeli 2015. godine, a projekat je „CIP“ iz 2008. godine. Dakle, to prouzrokuje izmene u projektima, to prouzrokuje probijanje rokova, to prouzrokuje promene izvođača, uvođenje novih podizvođača i sve to naravno prouzrokuje i dodatne nove troškove.
Pa recimo, tako za ovu deonicu, na primer, raspisan tender bio gde su opet isti izvođači koji su već probijali rokovi dobili da izvršavaju i ove dodatne radove po ovim dodatnim izmenama projekata bez građevinske dozvole za dodatnih 1,2 milijarde.
Ministarka je u januaru ove godine izjavila, ministarka Mihajlović koja nažalost nije danas tu, da je za nju Koridor 10 završen, ali nažalost evo vidimo da nije. Inače rokovi za ovih milijardu i 200 miliona dodatnih radova su bili novembar mesec i, evo možemo da vidimo, da to još nije završeno. Dakle, pitanje je kada će konačno biti gotov Koridor 10, koliko će ukupno koštati?
Drugo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede vidimo da je u budžetu ove godine, ovaj razdeo dobio 7,6 milijardi dodatnih para, međutim poljoprivrednici se javljaju da im kasni uplata sredstava za nabavljenu mehanizaciju koja je po programima podsticaja države kupljena, a rate su već dospele na plaćanje, međutim novac kasni pa je pretpostavka koja treba da se razjasni da je ovih dodatnih sedam milijardi zapravo dug iz tekuće godine koji se prenosi u budžet za narednu godinu.
I treće pitanje koje bi da otvorim, je danas usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojoj se od nas traži i vladavina prava, ubistvo Olivera Ivanovića da se razreši do kraja i konstatuje se, da etnički čiste države, nisu rešenje za region.
Pa, pitam kako to se tiče politike razgraničenja koja je promovisana kao politika u pogledu Kosova? Hvala.
PREDSEDNIK: Kome ste postavili pitanje, izvinjavam se?
(Vladimir Đurić: Postavio sam pitanje za ministarku saobraćaja, ona nije tu, ministru za evropske integracije, ministru za spoljne poslove, ministru za poljoprivredu i dalje, svako ko može da mi odgovori.)
PREDSEDNIK: Da, sve je u redu.
Ko će prvi?
Hoćete vi ministre? (Ne.)
Da, i vama je postavio pitanje i ministarki Joksimović.
Ministar Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Pa koliko sam razumeo pitanje se tiče kako ste vi rekli ideje o razgraničenju odnosno, opasnost od stvaranja etnički čistih država.
Sve bih ja to verovao kad se čuje iz Brisela, samo želim da podsetim sledeću stvar – a šta su do sada ove stvorene države koje su priznale? A šta je Kosovo nego etnički očišćena država, kako oni sebe nazivaju. Šta je bilo sa Hrvatskom koja od 560 hiljada Srba, je došla na 180 hiljada? Šta je sa Sarajevom gde je živelo 150 hiljada Srba, a sada ih ima nekoliko hiljada? O kakvoj politici etničkog čišćenja sada neko govori. Prvo su razbili granice Srbije, pa sada govore o tome da su nepovredive granice.



29/2 VS/MĆ

To je licemerno i cinično. Prema tome, ako mislite da to nešto ima veze sa nekim predlogom koji bi mogao ili ne da bude razmatran, mislim da u ovoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, daleko smo od toga da se uopšte razgovara o nekim predlozima za trajno rešenje.
O kakvim predlozima može da se razgovara kada vi imate situaciju da oni uvode takse od 100%, to nije zabeleženo u novijoj političkoj istoriji.
Sa druge strane čujete, i Haradinaj je o tome napisao, hajde da kažem, napisao, olovka mu nije baš najbolje oruđe za rad.
Znate šta je njegovo najbolje oruđe za rad i za rat, i shodno tome ne treba da nas čudi šta je objavio.
Objavio je da Srbija ne poštuje Briselski sporazum, jer nije pustila Kosovo u Interpol. Od kada to piše u Briselskom sporazumu? Prvo, da se razumemo, briselski dogovori su počeli pre 2011. godine. Sam taj dogovor o regionalnom predstavljanju je postigao Borko Stefanović i tačno su predviđene regionalne organizacije u kojima je predviđeno da Kosovo može da bude učesnik, ali takođe na poseban način obeleženo. Ali ta zvezdica se pretvorila izgleda u pahuljicu, odnosno, istopila se za neke. Čujem da neki kod nas ovde u Srbiji smatraju da Kosovo treba dati da bude član međunarodnih organizacija.
Znate šta, Srbija ne može da prizna, Srbija ne može da dozvoli da unilateralni akt postane međunarodno priznat. Kao što znate, kao što sam rekao, deset zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, na glasanju. Pre tri godine, 2015. godine kada je bio UNESKO, 90 zemalja je glasalo za prijem Kosova, 92 zemlje, a 50 zemalja je bilo protiv.
Ove godine u Interpolu je 76 zemalja glasalo za prijem Kosova, a 56 je bilo protiv i 22 uzdržane.
Pre tri godine, Kosovu je bilo potrebno osam zemalja da bi dobilo dvotrećinsku većinu, a danas im je bilo potrebno 36 zemalja.
Prema tome, to što oni govore da je situacija rešena, daleko je od toga da je situacija rešena, a takođe ako neko govori o tome da ne može da izvrši pritisak na Prištinu, znate šta, ako neko zaista nije toliko moćan da izvrši pritisak na Prištinu, ne znam o kakvim to svetskim silama se radi.
Već sam rekao da su te sile porodile političkog monstruma u Prištini.
(Čedomir Jovanović: O bože!)
Gospodine Jovanoviću, nisu monstrumi oni koji su izašli iz šume, koji su na slobodi zato što su pobili sve svedoke, nisu monstrumi oni koji su lično silovali i ubijali Srbe na KiM. O čemu vi pričate?
(Čedomir Jovanović: Poenta je kako pričaš.)
I nemojte vi da podižete glas na mene.
Ko ste vi da podižete glas na mene?
(Čedomir Jovanović: Ko si ti?)
Gospodine Jovanoviću, ja ne znam da li je vas neko obavestio, pa vi ste u ovom parlamentu samo zato što nisu bili još izbori.
(Čedomir Jovanović: Pa, dobro i? Ili što me niste ubili još?)
PREDSEDNIK: Molim da dozvolite ministru da odgovori na pitanje poslanika Vladimira Đurića.
IVICA DAČIĆ: Ja zaista ne razumem gospodina Jovanovića, jer on ovde predstavnik Prištine ili predstavnik našeg naroda koji ovde živi?
(Čedomir Jovanović: Ma ti ništa ovde ne razumeš. Ja sam ovde ušao pod svojim imenom, a ne pod suknjom Aleksandra Vučića.)
29/3 VS/MĆ

I ja sam. Vi ste gospodine Jovanoviću nešto debelo pobrkali. Ja sam ušao pod svojim imenom, a vi ste se sakrili pod imenom drugih političkih stranaka, jer ne smete sami da nastupite na izborima, pod kojim ste se imenom to vi …
Nemojte da dobacujete. Prošlo je vaše vreme, shvatite to.
Ko vas se plaši, jel vas se neko plaši ovde? Ja pričam normalno. Ko vas uopšte ovde ovlašćuje da vi govorite dok ja govorim?
(Čedomir Jovanović: Pa što pričaš sa mnom?)
U pravu ste, ne treba ni da se obazirem na vas.
(Čedomir Jovanović: Hajde malo o Kurcu da pričamo, pa da vidimo ko se zadnji smeje.)
Ja ne razumem ovu agresivnost, gospodine Jovanoviću.
(Čedomir Jovanović: Zato što neko strada.)
Vaša zabrinutost za Srbe na Kosovu je veoma poznata. Vi ste sami rekli da se zalažete za priznanje KiM, sami ste rekli da je Republika Srpska genocidna tvorevina. I šta sada, treba ja da se slažem sa vama?
Uostalom, šta imam da komentarišem, vi ste me lepo pitali, ja sam lepo rekao da su stvorene etnički čiste tvorevine i da sada, ako neko želi da ovu ideju vrati na situaciju da će to podstaći nove podele, etničke, to je licemerno i da treba razgovarati o predlozima za trajno rešenje.

30/1 DJ/MT 16.35 – 16.45

Srbija je za kompromis, Srbija je za dogovor, a ovi potezi koji dolaze iz Prištine nisu za dogovor. To su potezi koji su potezi posle čega nema dogovora i lepo ste čuli gospodina Vučića koji je rekao da neće biti nastavka dijaloga dok se ne ukinu ove takse.
Što se tiče gospodina Jovanovića, ja zaista ne znam čime sam to isprovocirao ovo što je on govorio, što je dobacivao. Prvo, naučite se redu.
(Čedomir Jovanović: Biraj reči.)
Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Imajte poštovanja prema onim biračima koji su glasali za Ivicu Dačića, jer sam bio na čelu liste SPS. A na čijoj ste listi vi bili? Stavite, što se mene tiče, stavite svoje ime gde hoćete i takmičite se sa mnom.
Druga stvar, to kakve mi napore ulažemo da vratimo, ja razumem vašu ljutnju, možda mi radimo nešto što je suprotno vašim očekivanjima, možda mi radimo to da ubeđujemo zemlje da povlače priznanja. Jel vi mislite da je to lako? Pa, što niste to radili u vaše vreme.
(Čedomir Jovanović: Ti si bio vlast tada, nisam ja bio, prvi potpredsednik Vlade. Dokle više sa takvim ponašanjem?)
Slušajte, gospodine Jovanoviću, ti si …
(Čedomir Jovanović: To sa Đilasom tako razgovaraj.)
O čemu vi pričate, gospodine Jovanoviću?
(Dragan Marković: Čedo, šta se dereš? Šta se dereš bre ovde? Predsednice Skupštine!)
Zamolio bih da prekinete sednicu zato što neću da slušam više ovakva dobacivanja. Ja sam ovde došao da odgovaram na pitanja. Ako vam se ne sviđa, javite se za reč i repliku.
O čemu se radi?
(Boško Obradović: Da se ukine Briselski sporazum onda.)
Ja sa gospodinom Jovanovićem gospodine Obradoviću dogovora nemam, kao što znate.
Molim vas.
PREDSEDNIK: Molim poslanike koji, izvinjavam se ministru, prvo, što ga prekidam, molim vas…
IVICA DAČIĆ: Slušajte, ja sam očekivao da vi danas kažete, gospodine…
PREDSEDNIK: Ministre, molim vas.
IVICA DAČIĆ: Očekivao sam da kažete – bravo što ste uspeli da deset zemalja povuče priznanja Kosova.
Jel to nešto što nije za aplauz?
Ali, očigledno to vama ne ide u račun. Radite kako hoćete, ali nemojte da bilo kome pretite, da vičete, jer ja vama nisam se ni obraćao. I, mislim da sam dovoljno jasan.
Nikad se vas nismo ni plašili, ni ranije, ni sada, a i nemam razloga da se s vama sukobljavam. Uostalom, vi ste bili ti koji ste podstakli celu ovu priču, vi ste bili ti koji ste bili na vlasti i posle 2000. godine. Govorili ste da je pitanje Kosova demokratsko pitanje. Što ga niste rešili? Hvala vam.
PREDSEDNIK: Postavili ste pitanje ministarki Jadranki Joksimović, nadam se da ćete je saslušati. Molim vas.
(Ivica Dačić: Šta je Čedo sa tobom? Šta je bilo? Nisi prodao fabriku, jel to? U čemu je problem?)
30/2 DJ/MT

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Pošto je poslanik…
(Ivica Dačić: kakvo je to ponašanje da ti dobacuješ dok ja pričam? Završio sam govor i svašta ću da ti kažem. Šta hoćeš ti bre? Dokle ti ovde glumiš, dobacuješ, izađi bre na izbore brate pa se kandiduj.)
(Čedomir Jovanović: Pa raspiši izbore.)
(Ivica Dačić: Šta je bre tu, pričaš gluposti.)
Evo, ja ću da sačekam, nije problem.
(Ivica Dačić: Čija si ti opozicija bre, moja? Čija? Vučićeva ili njihova, šta? Šta glumiš tu bre? Šta misliš, tebe se neko plaši? Koji si ti faktor bre? Pa tvoje vreme je prošlo, mani me se tim.)
PREDSEDNIK: Molim vas, samo da dozvolimo ministarski da započne odgovaranje, molim vas.
(Ivica Dačić: Šta je, Čeda Jovanović veliki faktor? Za tri meseca si završio fakultet i sad tu pričaš. )
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Neću ovako da pričam dok se ne završi.
(Ivica Dačić: Sram te bilo. Čime sam ja zaslužio da se ti meni tako obraćaš? Čime sam ja to zaslužio? Sram te bilo bre, molio si me da ti dam obezbeđenje bre kada sam bio ministar unutrašnjih poslova. Kako te nije sramota?)
Ako mogu sada da odgovorim.
Dakle, pošto je poslanik Đurić, ako se ne varam, postavio pitanje vezano za sadržinu Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji koja je danas u Evropskom parlamentu usvojena, prosto zbog javnosti i zbog građana. Rezolucija Evropskog parlamenta ima jedan širok kontekst, učestvuju sve poslaničke grupe Evropskog parlamenta. Kao što vidite, i u našem parlamentu imamo najrazličitija mišljenja, tako i u Evropskom parlamentu imate od ekstremne levice do ekstremne desnice, potpuno različite percepcije, predlozi. Neki od njih, videćemo da li će biti u sazivu novog Evropskog parlamenta posle evropskih izbora, ali to je, mislim, procedura, to je demokratija, dakle u onome što čine evropske institucije.
Dakle, vi ste izneli zapravo jednu neistinu, odnosno povezali ste činjenicu da u tekstu jeste Rezolucije u članu 26. naglašeno da ne bi trebalo da budu rešenja etnički čiste države u regionu, ali istovremeno ste ispustili da kažete da poslednja rečenica tog 26. člana kaže da svaki dogovor koji bi mogao biti prihvatljiv i dogovoren uzajamno u nekoj dobroj veri, može da imajući u vidu naravno ukupnu stabilnost i međunarodno pravo, može biti prihvatljiv. Znači, zarad istine i zbog građana, uvek trebalo bi da citirate dokumenta onako kako su napisana.
Međutim, nešto drugo sam ja želela da kažem, a to je da mi je jako žao što je ova Rezolucija nekako, čini mi se, pala u trenutku da nisu obuhvaćene stvari koje bi zaista trebalo da budu obuhvaćene Rezolucijom Evropskog parlamenta, a to je upravo namera da se granice, kako god ih ko doživljavao, menjaju i to od strane jedne suverene države u regionu, a to je Albanija.
To je ono što je Tirana nedavno, dakle sa Prištinom, videli ste vrlo dobro na jednoj zastavi, albanskoj zastavi, potpisala sporazume koji se tiču, verovali ili ne, čak i pitanja zajedničke dijaspore. Znate, kada imate dijasporu, znači imate jednu maticu, što nesumnjivo ukazuje na činjenicu da se radi o pokušaju i početku procesa prisajedinjenja, koji se suprotan temeljima evropskim vrednostima, koji je suprotan temeljnim vrednostima evropskog poretka koje je Organizacija za evropsku bezbednost u saradnji sa svojim državama učesnicima postavila, a čiji je Albanija punopravni član, između ostalog imate zajednički fond za spoljnopolitičke aktivnosti u cilju pristupanja EU zajedničkog 2025. i podržanu Strategiju albanskog nacionalnog ujedinjenja do 2025. godine.
30/3 DJ/MT

Prema tome, naravno, to ne treba da bude u Rezoluciji o Srbiji, ali kada već pričamo o tome kave se vrednosti i kakvi se principi poštuju, onda bi trebalo da skrenemo pažnju i svi mi i vi kao poslanici u parlamentu Republike Srbije, vašim kolegama poslanicima u evropskom parlamentu, da uzmu u obzir i da reaguju na ovakve stvari.
Da li je bilo dovoljno vremena ili ne? Mislim da je bilo dovoljno vremena jer su neki usmeni amandmani koji nisu povoljni po Srbiju izgleda stigli do njih. Znači, mene živo interesuje da li su ti amandmani koji tretiraju na loš način Srbiju stigli od naših poslanika na vreme, ali nisu stigle ove informacije koje su od suštinskog značaja ne samo za našu zemlju nego za region, a u širom kontekstu i za EU? Posebno to očekujem od tzv. „proevropskih stranaka“ u ovom parlamentu i mislim da je to nešto za šta bi svi trebali da značajnije obratite pažnju.
Druga stvar, što se tiče samog teksta rezolucije i vezano za ulogu Srbije u procesu i pomirenja u regionu i dijaloga Beograda i Prištine, ni jednog trenutka ne postoji u ovoj, ni u jednom paragrafu ove Rezolucije ne postoji negativna odrednica ili negativna konotacija Srbije, kao aktivnog regionalnog učesnika, partnera EU i nekoga ko je mnogo doprineo regionalnoj stabilnosti.
Kažem, posebno me zabrinjava što nije stiglo do poslanika EU, ja jesam i odmah da kažem, svoj posao radila i obaveštavala i zvala, ali mislim da je to ipak posao i za parlamentarce u Nacionalnom parlamentu Srbije. Mislim daj e to pitanje koje bi trebalo sve nas mnogo više da brine, jer u ovakvim okolnostima onda je zaista pitanje do kakvih rešenja uopšte može da se dođe, bilo da se tiču promena granica, delijenacije, razgraničenja, demarkacije, čega god hoćete da nazovete.
Prema tome, trenutak nije baš najpogodniji, čini mi se da postavite na legitiman način to pitanje. Mogli ste mnogo drugih, ja bih rekla kredibilnijih pitanja da postavite u pogledu ove Rezolucije. Hvala,

31/1 BD/LŽ 16.45 – 16.55

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Par rečenica samo, vezano za pitanje koje dodiruje i temu ubistva Olivera Ivanovića.
Dakle, Republika Srbija ubistvo Olivera Ivanovića tretira kao teroristički akt i zločin i očekujemo, naravno, i radimo svim silama sve što možemo da uradimo da se ubice i organizatori ovog krivičnog dela, ovog zločina pronađu.
Ono što jeste, nažalost, problem je što u tome nemamo saradnju. Ubistvo se dogodilo na teritoriji naše južne pokrajine, gde mi nemamo mogućnost da operativno delujemo, ni naše Tužilaštvo ni policija, i postoji ozbiljan problem u nedostatku komunikacija, kada smo mi više puta pokušavali da probamo da pribavimo bilo koji materijalni dokaz koji bi mogli da veštačimo i da zajedno učestvujemo u istrazi, da pomognemo u istrazi, da budemo deo istrage, da vodimo istragu. Svi modeli su nam bili potpuno prihvatljivi, pogotovo da sarađujemo sa Kancelarijom Euleks.
Vi znate da do 2008. godine, 2009, 2010. godine, kada je UNMIK imao isključivo nadležnost na KiM, posle toga EU preuzima i preko svoje, da kažem, Misije Euleksa obezbeđuje vođenje krivičnih istraga. Negde su čak vodili istrage, Euleks je vodio istrage vezano za kradene pasoše. Hoću da vam kažem nivo krivičnih dela koje je Euleks obrađivao smatrajući to važnim. I sada se događa ovako teško ubistvo.
Ja pitam – gde je Euleks, jer to je pitanje za EU, gde je Euleks u istrazi ubistva Olivera Ivanovića? Gde su ljudi iz EU? Gde su specijalizovane policije? Nama ne dozvoljavaju, neće da nam daju čaure oružja koje je pronađeno na licu mesta. Dakle, oni su već mogli da izvrše milion veštačenja, mogli su to da imaju. Dakle, nije uopšte pitanje da li su oni to već uradili ili nisu.
Postavlja se pitanje, mi imamo određene sumnje, imamo i određene indicije, ali je to veoma teško raditi bez dokaza. Veoma je teško voditi kriminalističku istragu na način gde vi ne možete da proverite ni svedoke, ni video snimke, ni čaure, ni mesto, ni bilo šta. Oni su neke od tih ljudi saslušavali početkom ove godine. Pozivali ih, saslušavali, sasvim legitimno, sasvim u redu, postavljali im pitanja, a onda sada to isto rade na spektakularan način sa istim ljudima koji su sve vreme sedeli sa njihovim najvišim rukovodicima prištinskih institucija, družili se, imali različite, da kažem, političke odnose, i sve je to bilo u redu. Ali, to je njihova stvar.
Mene tu ne interesuju prištinske institucije, od njih zaista ne očekujem previše. Ali, ono što očekujem od Euleksa, odnosno od EU, da ne tretira ovaj slučaj sa nipodaštavanjem, jer zbog lošeg tretmana EU mi nemamo rešenje ovog slučaja.
Hoću da vam kažem još jedno licemerje. Videli ste da oni od Srbije danas traže, meni je to ohrabrujuće, oni danas od Srbije traže rešenje ubistva Olivera Ivanovića. Dakle, od Srbije to traže.
Dakle, oni priznaju da je KiM deo Srbije, što je ohrabrujuće. Ja tu prepoznajem, naravno, licemerje, jer kada treba da govorimo o položaju srpskog naroda, kada treba da govorimo o taksama na robu, kada treba da govorimo o svemu onome što se dešava na KiM, onda je to gotova priča, Kosovo je nezavisno, nemojte ništa ni da pitate, nemate pravo ni da se mešate, tamo se vas ne tiče, to je nezavisna država. A, kada govorimo o krivičnom delu ubistva, e, onda Srbija da to reši.
Nema problema, dajte nam mogućnost da odemo da uzmemo sve dokaze, dajte nam mogućnost da vodimo istragu, dajte nam mogućnost da to radimo zajedno sa KPS-om i Euleks-om, evo, da gledaju da mi nešto ne uradimo naopako, pogrešno, ili namerno,

31/2 BD/LŽ

ili bilo šta. Evo, Euleks neka radi sa nama, neka idu zajednički istražni timovi. To neće.
Ali, ja još jednom pitam – gde je Euleks? I tu vidim veliko licemerje pojedinih parlamentaraca koji na ovakav način, pokušavajući, jasno je nama šta oni rade, pokušavaju da sve vreme vodu navode na vodenicu da je Srbija za nešto kriva, iako Srbija jedina ima sve motive i razloge da otkrije ko su ubice. I uopšte nas ne interesuje kako se zovu i šta su, i ako su Albanci i ako su Srbi i ako su nešto treće, da otkrijemo ko je ubio Olivera Ivanovića.
Ali, to ne može da se uradi tako što sa Srbijom niko neće da sarađuje, a od nas očekujete neki rezultat. Ubiše se naši ljudi radeći, pokušavaju na volšebne načine, zamislite, ne možete da pristupite licu mesta, ne možete da priđete materijalnim dokazima, ključnim materijalnim dokazima, nemate pristup bilo čemu od toga, a neko od vas očekuje, kaže – gde je vaš rezultat u istrazi? Pa, kako to da radite? I, koliko je meseci prošlo, da to sve tapka u mestu, da tu nikakvog krucijalnog napretka nema, da oni i dalje ne žele da uključe naše istražne organe.
Ali, ono što je najveći problem, još jednom kažem – gde je ovde Evropa? Ja pitam gde je Euleks u ovoj istrazi? Gde su rezultati rada Euleksa? Zašto ti ljudi postoje, da rade na svim tim slučajevima? Da li je to samo razlog da ih polako ugase, da svedu na dva čoveka koji će da imaju jedan automobil i da se povuku na kraju i da kažu – evo, to su sad sve nezavisne institucije prištinske, kosovske, kako god žele da nazovu, i oni to sve treba da rade? Pa, što onda tražite da to radi Srbija, vi koji ste priznali takozvanu nezavisnost KiM? Što to očekujete od Srbije? Što ne kažete prištinskim institucijama – očekujemo da rešite ubistvo i da predate one koji su ubili Olivera Ivanovića? Zato što i oni znaju da je to nemoguće, da oni tamo ne da neće da to urade, ne pada im na pamet, niti imaju kapacitete, niti imaju sposobnost.
Hoću još jedno da kažem, jedna stvar, zbog Interpola. Vama, da biste se borili protiv kriminala, nije neophodan Interpol, koristan je, pomaže u umrežavanju i povezivanju zbog prekograničnog kriminala. Ali, u vašoj zemlji ne treba vam Interpol da biste se borili protiv kriminala. U vašoj zemlji vam treba vaša rešenost i obučenost i spremnost vaših tužilaštava, sudova i policije. To je potrebno za borbu protiv kriminala. Ako to nemate, kao što to ne postoji, nažalost, u našoj južnoj pokrajini, od tih prištinskih institucija, e, onda je jako teško da možemo da dođemo do bilo kakve pravde i za Albance i za Srbe koji žive na KiM. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vulin.
ALEKSANDAR VULIN: Zahvaljujem.
Da dodam i jedan deo informacija kada je u pitanju istraga o kojoj je govorio ministar Stefanović. Našim organima se apsolutno onemogućuje da na bilo koji način dođemo do dokaza, da na bilo koji način iskoristimo i svoje kapacitete. Mi smo tražili od strane KFOR-a da se uključe. Njihov odgovor je, naravno, mi nismo nadležni, mi nismo policijska jedinica, ali imaju moćnu obaveštajnu komponentu. I ovo nije nešto što će se razrešiti samo policijskim metodama. To može da se razreši isključivo uz upotrebu i obaveštajnih kapaciteta i policijskih kapaciteta.
Ali, jednostavno, kada mi to zatražimo, prosto nam se ne odgovori, ili se kaže – mi nismo nadležni za to, ali će, naravno, uvek biti tu da ako može da se prebaci krivica na Srbiju i da Srbija bude na bilo koji način odgovorna. Iako jeste stav naše države od prvog momenta da je to na prvom mestu tragedija za srpski narod i da mi smatramo da je taj ko je to uradio neprijatelj srpskog naroda, na prvom mestu. I zato mora da bude pronađen.
31/3 BD/LŽ

Ovde se pominjalo i rukovodstvo u Prištini. Da li su monstrumi? Jesu. Da li su u pitanju osuđeni i neosuđeni ratni zločinci? Jesu. Daću vam samo primer Rustema Beriše, koji je ministar za kosovske bezbednosne snage, ovo što pokušavaju da naprave da je vojska. On je od našeg suda, suda u Nišu, nadležnog suda, osuđen za ratni zločin da li 2012, da li 2015. godine, za ubistvo naših vojnika iz zaseda. Da li je to za mene monstrum? Jeste. Da li je teško razgovarati sa takvim ljudima? Jeste.
Znamo mi sa kim razgovaramo, kada razgovaramo. Govorim iz svog ličnog iskustva, jer sam učestvovao u pregovorima sa njima. I to je jedna od težih stvari koju možete da doživite u životu. Vi razgovarate sa ljudima za koje znate da su ratni zločinci ili neosuđeni ratni zločinci, zato što su pobili sve svedoke. Ali, oni su predstavnici Prištine, predstavnici tog naroda koji tamo živi i vi zbog srpskog naroda morate da razgovarate sa njima, hteli ili ne hteli.

32/1 TĐ/VK 16.55 – 17.05

Ne možete da birate sa kim ćete razgovarati. Možemo mi da okrenemo glavu i da se pravimo da smo jako ponosni i strašno moćni, nepotrebno je sa njima razgovarati, ali šta ćemo sa Srbima koji žive na prostoru KiM. Zbog njih se sve ovo radi i zbog se razgovara i kada je teško.
Ono što na kraju želim da dodam, znate, u parlamentu u Prištini, kada se govori loše o Srbiji, osim Srpske liste nemate ni jedan jedini glas koji će usprotiviti. Jako mi je žao što u srpskom parlamentu ima tako puno glasova koji, kada se ovde nešto kaže o Prištini, tu su da ih zaštite. Hvala.
PREDSEDNIK: Da li imate pitanje?
VLADIMIR ĐURIĆ: Nažalost, ja sam postavio još neka pitanja koja se ne tiču ni Kosova ni rezolucije Evropskog parlamenta u onom delu u kom se ta rezolucija bavi Kosovom. To su pitanja koja se tiču preko milijardu evra infrastrukturnih projekata u ovoj zemlji. Na ta pitanja mi nije odgovoreno uopšte, što samo pokazuje da privreda, njen rast i razvoj ovoj Vladi uopšte nisu u fokusu. To je najbolji odgovor građanima na pitanje zašto loše žive.
Ja sam 30 sekundi u prva tri minuta posvetio problematici koja je vezana sa Kosovom, dva i po minuta sam obrazlagao pitanje vezano za projekat u Grdeličkoj klisuri, gde je slupano milijardu i dvesta miliona dinara na loše vođene projekte, gde imamo zatvoreni krug prebacivanja odgovornosti: izvođač, projektant, nadzorni organ, ministarstvo, Vlada, država i niko nikome nije kriv.
Ne znam na koje je poslanike ovog parlamenta ministarka Joksimović mislila, kada je spominjala neke amandmane nepovoljne po Srbiju koji su u Evropski parlament slati. Naša poslanička grupa nije afilirana ni sa kim u Evropskom parlamentu apsolutno, niti ima kontakt sa bilo kim od poslanika Evropskog parlamenta, tako da bih voleo da čujem to. Nemam ništa protiv vašeg tumačenja rezolucije. Nemam ništa protiv toga. Voleo bih da ste u pravu i o tome nemam potrebu da polemišem, kako bih rekao.
Dakle, ako mislite da je ta politika na dobrom putu, vi je sprovedite. Ja bih voleo da dobijem ove odgovore na ova važna ekonomska pitanja koja se tiču milijardu evra infrastrukturnih projekata za famozni Koridor 10, koji gradimo kao Skadar na Bojani decenijama, za olimpijske igri u Atini je trebalo da bude gotov 2000. i koje godine je to bilo. Decenije su prošle od toga, decenije. To izgleda nikoga ne zanima. Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar finansija.
SINIŠA MALI: Hvala puno.
Želim da se osvrnem na konstataciju da privreda nije u fokusu rada Vlade Republike Srbije. Ja mislim da nikada više privreda i privrednici nisu bili u fokusu rada bilo koje vlade nego ove i zato imam konkretne primere i evo već dva dana sedimo zajedno ovde, prolazimo i kroz Zakon o budžetu za 2019. godinu, prolazimo kroz čitav set reformskih zakona, koji su upravo usmereni ka tome da našu privredu učine atraktivnijom, konkurentnijom i da održimo i premašimo visoke stope rasta naše ekonomije, naše privrede, našeg BDP-a koji smo ostvarili u prvih devet meseci ove godine.
Da podsetim građane Srbije i vas poštovani poslanici, u prvih devet meseci ove godine privreda Srbije rasla je po stopi od 4,5%. To nas svrstava u jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi u ovom trenutku i budžet za 2019. godinu je koncipiran upravo tako da taj rast podrži i u godinama koje dolaze.


32/2 TĐ/VK

Posebno je važno pomenuti da smo mere koje smo planirali za budžet za 2019. godinu i najveći deo mera upravo doneli u saradnji slušajući i konsultujući se sa privrednicima u našoj zemlji. Po prvi put Vlada Republike Srbije od 1. januara planira ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca. Po prvi put idemo ka tome da se smanjuje opterećenje na zarade. To se nikada u istoriji nije desilo, i to pokazuje koliko je privreda, zahtev privrednika u fokusu rada ove Vlade.
Broj dva, imate po prvi put Zakon o naknadama gde smo jasno rekli, ispunjavamo obećanje koje smo dali da ćemo da ukinemo namete na našu privredu. Ti nameti se oslikavaju u tome da smo četiri naknade u zakonu koji je pred vama, Zakon o naknadama, ukinuli, veliki broj osnovica za druge naknade umanjili. To je ušteda po proceni Ministarstva finansija negde oko dve milijarde dinara.
Ovo prethodno rasterećenje troška zarada, odnosno ukidanje doprinosa za nezaposlenost iznosi 12 milijardi dinara na godišnjem nivou. Samo ove dve mere ukupno 14 milijardi dinara, rasterećenje privrede, odnosno više novca koji privredi ostaje za investiranje, za novo zapošljavanje, za dalji razvoj.
Dodatno na to, pred poslanicima ove Skupštine je i set više od desetak poreskih zakona, koji daju dodatni podsticaj, poreski podsticaj za sve i inovativne, i ostale delatnosti, ubrzava se amortizacija osnovnih sredstava, izjednačava se poreski i računovodstveni bilans. Jedna od najvažnijih stvari koju je privreda tražila. Malo je to tehnički, složićete se, ali sami ti poreski podsticaji čine još oko sedam milijardi dinara olakšica za privredu. Dakle, samo za privredu direktno imate preko 20 milijardi olakšica za 2019. godinu.
Nama je želja da srpska privreda radi sve bolje. Nama je želja i naš je cilj da imamo sve veći broj zaposlenih, sve manji broj nezaposlenih. Pogledajte danas fabriku koju je predsednik Vučić otvorio. Dakle, prosečna plata za 160 novozaposlenih u fabrici u Zrenjaninu, neto plata 90 hiljada dinara. Dakle, to je Srbija za koju se borimo. Želimo još više takvih fabrika i zato i poboljšavamo privredni ambijent, ali da budem iskren, osim ovih direktnih olakšica i direktna podrška privredi, najvažnije je što je naša fiskalna situacija stabilna, što imamo suficit u budžetu već tri godine, što država nije teret privrednicima, nego čak, naprotiv, podrška.
Takođe sam vam čitao i upoznao sam vas i sa iznosima kamatnih stopa. To mogu ponovo da uradim. Kamatne stope na državne obveznice, a samim tim i na sve izvore finansiranja, kako je bilo 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, a kako je sada. Kamatne stope su nekoliko puta manje, nego što je tada bilo, i to je možda najznačajniji doprinos države u tome da se obezbedi konkurentno i atraktivno okruženje kako bi naša preduzeća i privatna i javna poslovala što uspešnije. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Da li imate komentar? (Da.)
VLADIMIR ĐURIĆ: Hvala, predsedavajuća.
U mom završnom komentaru zaključujem da uvaženi ministar apsolutno nije odgovorio na moje pitanje. Čuli smo sada promociju ekonomske politike Vlade koja je tema rasprave na redovnoj sednici na kojoj pričamo o Zakonu o budžetu. Nisam pitao za poreske podsticaje. Ja sam pitao konkretno – ko je odgovoran za dodatnih milijardu i po slupanih para na jednoj deonici Koridora 10 na kojoj su probijeni rokovi, na kojoj su preprojektovani radovi, na kojoj se ti radovi izvode bez građevinskih dozvola? Odgovor, koji sam očekivao da ću dobiti, nažalost, biću prinuđen sam da dam u svom ovom nekom, da kažem, završnom komentaru, tako što ću vam dati informacije iz osnivačkog akta Koridora Srbije, društva sa ograničenom odgovornošću koje je osnovala država, i koji vrši nadzor nad tim projektom.
32/3 TĐ/VK

Pošto stalno imamo prebacivanje odgovornosti za loše vođenje infrastrukturnih projekata u krugu izvođač, nadzorni organ, projektant, investitor, ministarstvo, Vlada, država itd, evo, osnivačkog akta nadzornog organa u kom može da se nađe odgovor na pitanje koje sam postavio, a koje od ministra nisam dobio.
Dakle, kaže ovako, Skupština Javnog preduzeća Koridori Srbije, između ostalog, nadležna je da usvaja izveštaj o izgradnji putne deonice i donosi odluku o predaji putne deonice nadležnom organu. Skupština tog društva nadležna je isto tako i da nadzire rad direktora i usvaja izveštaje tog direktora. Ta skupština nadzire tog direktora nadzornog organa nad izvršenjem projekta.
Znate li ko imenuje članove te skupštine? Petoro njih. Nadležno ministarstvo. Očekivao sam da ću dobiti odgovor da je za slupanih milijardu i po para građana Srbije odgovoran onaj koji imenuje članove skupštine firme koja nadzire sprovođenje projekta. Nažalost, taj odgovor nisam dobio. Nadam se da su me građani razumeli i da su ovo doživeli kao odgovor koji sam im ja, umesto ministra, dao. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja.

33/1 AL/VZ 17.05-17.15

ALEKSANDRA ČABRAJA: Zahvaljujem, predsedavajuća, poštovani gosti, poštovani ministri, ja sam imala prvo veliku želju da pohvalim pre svega dolazak evo u poslednje vreme, barem, prilično redovan dolazak Vlade na ovo postavljanje pitanja. Međutim, jako mi je žao što Vlada nije u kompletnom sastavu i posebno mi je žao što tu nije premijerka i što nema još nekoliko, ja bih rekla, ministara ključnih resora. Dakle, Vlada nije u kompletnom sastavu. Želela sam da se obratim, pre svega premijerki, kao i glavnom predstavniku Vlade, a i glavnom predstavniku, koliko ja znam, naše države, barem tako kažu i Ustav i zakoni.
Drago mi je što je ovo postavljanje pitanja postalo malo redovnije, jer smo mi zaista prosto zatrpani pitanjima građana, a veoma je malo prilika da se ona postave. Pa, kada već govorimo o Skupštini, o radu Skupštine, želela bih da pitam, želela sam da pitam premijerku, ali može da mi odgovori bilo ko od ministara na moja pitanja, ko se bude smatrao prozvanim i ko ima pitanje - da li je pre svega uredu da na ovakav način radi Skupština Srbije?
Govorili smo malo pre, recimo o budžetu i Vlada tvrdi da je taj budžet izvanredan. Ako je to tako da je fokus čak na budžetu, pa kako je onda moguće da mi ovih dana sedimo na sednici koja ima 62 tačke dnevnog reda, a da je samo jedna od tih tačka budžet, i to naglašavam ne prva tačka dnevnoga reda, i to znači da očigledno ove godine, kao ni prethodne, nažalost, prave rasprave diskusija o budžetu zapravo neće ni biti. Ako je taj budžet toliko dobra, zbog čega bi bilo tako?
Kada smo već spomenuli Kosovo, nisam imala nameru da o tome pričam, ali kada govorimo i o radu naše Skupštine, pa taj parlament u Prištini koji smo malo pre spominjali, on raspravlja o pregovorima Beograda i Prištine, dok naš parlament o tome ne raspravlja. Da li mislite da je to u redu? Da li to znači da Vlada nema poverenja u ovaj parlament u kojem ima ogromnu većinu? To mi uopšte nije jasno.
Međutim, druga pitanja koja sam želela da postavim tiču se pre svega situacije u Srbiji i o tome šta nameravate da preduzmete u vezi sa uništavanjem pre svega prirodnih resursa Srbije. Govorim naravno o rekama Srbije. Mislim da svi znaju u kakva je situacija u vezi sa rekama Srbije, a građani su u takvoj situaciji da čak i kada dobiju recimo presudu koja je u njihovu korist ne mogu tu presudu da sprovedu. To je naravno u vezi sa stanjem o našem pravosuđu. Naravno da i ne sprovođenje presude krivično delo, ali pravosuđe ja bih rekla najbolnija tačka Srbije i jedna od onih koji su uvek sporne, čak kada je reč i o tim pristupnim pregovorima, međutim, meni se čini da se u vezi sa tim ne preduzima ništa.
Ništa nije bolje stanje ni u zdravstvu, jer smo došli u situaciju da građane bukvalno nema ko da leči, da mnogih struka i specijalizacija lekara nemamo dovoljno. Nažalost, imala sam prilike da se uverim u poslednje vreme da je tako, a mogla bih o tome veoma opširno da pričam i da je to jedan od razloga zbog čega građani toliko odlaze iz ove zemlje.
Posebno moram da pomenem strahovito stanje u vezi sa uništavanjem kulturne baštine Srbije koja nepovratno propada dok se novac izdvaja za neke namene koje su, ja bih rekla, potpuno neobjašnjive kao što je recimo ovogodišnja rasveta…
PREDSEDNIK: Nastavićete, samo da odgovori neko od ministara.
Reč ima doktor Zlatibor Lončar.
ZLATIBOR LONČAR: Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, nisam razumeo vaše pitanje. Nikad gora situacija u zdravstvu. Voleo bih da me podsetite kada je to bilo bolje. Da li je to bilo neko vreme ranije, nešto bilo bolje, da kažete šta je to bilo bolje, da kažete da se više ulagalo u zdravstvo.
33/2 AL/VZ

Što se tiče kadra, mogu da vam kažem od 2014. godine do danas da smo dali šest hiljada specijalizacija, zahvaljujući ljudima koji bili pre nas, moram da podsetim da je bila zabrana i zapošljavanja i zabrana davanja specijalizacija i da je postojalo da dve godine morate da radite kao lekar opšte prakse pa da tek tad konkurišete za specijalizacije.
Apsolutno vas razumem da vi treba da skupite neki politički poen i da treba da kažete da ne valja zdravstvo, da ćete vi sve to bolje da popravite, ali to je moglo mnogo ranije da se uradi.
Građani apsolutno vide sve ono što se radi. Da bi građani znali, ulaže se između pet i deset puta više u zdravstvo nego što se ulagalo, zavisi od oblasti do oblasti. Zapošljavaju se i lekari i sestre. Po prvi put i najbolji lekari i dobijaju posao, i dobijaju specijalizaciju i plaća im država doktorske studije.
Prema tome, krajnje je, sem toga što želite da skupite političke poene i što ne kažete nijednu jedinu činjenicu – nema tog i tog lekara, nema toga i toga, problem je taj i taj, to služi vama na čast i vi možete naravno u svoje ime da pričate šta god hoćete. To je demokratija, a na građanima je da procene.
Moram da vam kažem, ne znam zašto nije u prethodnom periodu sagrađen Klinički centar Niš, zašto nije krenulo sa radovima u Kliničkom centru Beograd, zašto nije završena dokumentacija za Kragujevac i Novi Sad, zašto nije obnovljena zapaljena bolnica „Dragiša Mišović“, a danas jeste, eno sija i radi u punom kapacitetu, zašto niste napravili Opštu hirurgiju u Vranju koju ćemo mi otvoriti 12. decembra, a 2012. godine i 2014. godine zatekli smo tu zgradu u korovu, a videćete za par dana kako to danas izgleda u Vranju sa prilaznim saobraćajnicama i sa opremom i sa svim onim što je neophodno. Videćete 15. decembra kako izgleda stara zgrada Kliničkog centra Niš koja je renovirana u rekordnom roku u ambulantni deo, u polikliniku. Konačno napravljena pasarela između ginekologije i neonatologije. Postala je jedna celina, što je standard u svetu. Pričam za Klinički centar Niš. Sređen parking. Napravljen heliodrom i sve ono što nije urađeno u prethodnom periodu. I zapošljeni lekari, i date specijalizacije i usavršene nove metode i dolaze ljudi iz inostranstva kod nas, operišu i naše i novo interesovanje i iz regionalnih zemalja dolaze ovde da se operišu ljudi. To su činjenice koje postoje.
Otvorićemo vrlo brzo porodilište u Lazarevcu, komplet nova zgrada. Pustićemo gore na Čigoti jednu gama kameru koju do sada nije imao, a potrebna je za takvo lečilište. Obnovljeni toaleti koje smo zatekli da nisu imali ni vrata, a ne da nisu funkcionisali. Prozori koji nisu mogli da se zatvore.
To je ono što je nas sačekalo i što smo morali da ispravljamo. Da li imate neku amneziju, da li se ne sećate, da li ste zaboravili ili vam neodgovara, ne znam šta je u pitanju, ali ovo su činjenice.
Ako imate bilo šta da kažete, molim vas, recite u činjenicama jer nije korektno, ali služi vama na čast da pričate neke stvari koje apsolutno ne stoje.
PREDSEDNIK: Imate pitanje dodatno?
ALEKSANDRA ČABRAJA: Imam dosta dodatnih pitanja, ali krenuću najpre od ovoga. Nije prvi put da mi se gospoda ministri, pa i kolege poslanici obraćaju kao nekome ko je bio u nekakvoj vlasti ili je nekada vršio vlast itd. Ja amneziju nemam, ali mogli biste vi da se raspitate da li ja imam bilo kakve veze sa bilo čim.
No i da nemam, znate, postoji jedna pojava u psihologiji koja se naziva projekcija, a to je da ono što želite vi da uradite prepisujute uvek drugom, pa to je recimo sticanje političkih poena. Meni nikakvi politički poeni nisu potrebni, jer
33/3 AL/VZ

ja pre svega nisam političar, niti sam član bilo kakve političke stranke. Ovde sam došla kao građanin koji zastupa interese građana. Raspitajte se malo. Volela bih da mi kažete u kojoj sam ja to političkoj stranci.

34/1 MG/MJ 17.15 – 17.25

Dakle, što se tiče ulaganja u zdravstvo, znate, moje vreme je ovde ograničeno, a ministri imaju neograničeno vreme, pa bih ja volela da ima priliku da kažem još ponešto.
Te specijalizacije ništa ne vrede kada ti lekari odlaze u inostranstvo, ti lekari o kojima pričate ministre, to su naši srpski lekari koji odlaze u inostranstvo, a onda dolaze ovde da bi vršili jednom mesečno možda operacije. Raspitajte se koliko imamo u Srbiji, evo, ja ću vam dati konkretan, tražili ste konkretan primer.
Recimo, retinohirurga koji mogu da izvedu teške, najteže operacije. Ja znam primer dece, od recimo deteta pet godina koje je ostalo bez oka zbog toga što nije na vreme izvršena operacija, a operacija u inostranstvu je koštala 150.000 evra, koje roditelji nisu imali.
Dakle, da pređem dalje na pitanja koja su ostala bez odgovora. Sva pitanja u vezi sa pravosuđem, niko mi ništa nije odgovorio, ja sam rekla da je pravosuđe u katastrofalnom stanju, niko se na to nije ni osvrnuo, ali izgleda da se to ovde i ne smatra uopšte bitnim.
Takođe, mi niko nije odgovorio na to zbog čega parlament recimo u Prištini može da raspravlja o pitanju našeg sporazuma, a mi ne možemo da raspravljamo o tome. Ali, da se vratim, recimo na ova ulaganja u vezi sa kulturom i kulturnom baštinom, na koje mi takođe niko nije odgovorio.
Niko ne dolazi od turista u Rim ili u Pariz da bi video novogodišnju rasvetu. Turisti tamo dolaze da bi videli kulturne znamenitosti, koje su u Srbiji u katastrofalnom stanju, čak je i gospodin Vesić rekao nedavno da bi moralo da se uvede krivično delo uništenja kulturne baštine, ja ne znam da li vi to znate, ali ja sam to čula, pa me interesuje da li bi ministri, da li bi Vlada podržala takav jedan predlog koji je došao od gospodina Vesića? Dakle, nisam ja to rekla.
Takođe, kad sam rekla o trošenju novca na novogodišnju rasvetu da bi se od toga moglo izgraditi, neću sad da kalkulišem sa brojem, recimo vrtića, koje bi se mogla izgraditi od tog novca koji se daje na rasvetu, na subvencije… itd.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Pre svega, vi ste svedoci, mislim da ste vi to rekli baš u vašoj prvoj rečenici – poštovani gosti, koji ste došli u Narodnu skupštinu, dakle, ne mogu ministri određivati o čemu će Narodna skupština da raspravlja, pošto nas to uvek redovno poslanici podsećaju da smo mi ovde gosti, da je Narodna skupština nas izabrala, kao što i jeste, da mi odgovaramo Narodnoj skupštini kao što odgovaramo. Ne možemo mi ustrojimo dnevni red Narodne skupštine, niti da određujemo o čemu će Narodna skupština da raspravlja ili neće da raspravlja. Naše je da nas Narodna skupština pozove, kad nas Narodna skupština pozove, mi dođemo i raspravljamo o temi, da zakaže Narodna skupština, i to je to.
Što se tiče tog pitanja ne mogu ministri odgovarati za to šta radi Narodna skupština, kakav je njen plan, program, šta raspravlja, koje su njene teme, koliko dugo traje, o tome odlučuju narodni poslanici.
Što se tiče pravosuđa. Pravosuđe je važna tema u našem društvu već mnogo godina. Da vam ja sada pričam kako je pravosuđe divno i kako sve super funkcioniše bilo bi besmisleno, pošto to ne mislite ni vi, ni ja. Ne misli niko. Ali, na tome rade ljudi, nije ovde ministarka Kuburović i zato sam ja odlučio da vam to kažem. Rade naporno ljudi u Ministarstvu pravde, rade ljudi u Vladi, rade na različitim nivoima i mi hoćemo i da menjamo stvari vezane za pravosuđe da bi ojačali
34/2 MG/MJ

nezavisnost sudija i to i jeste promenjeno značajno u poslednjih nekoliko godina gde imate i pri izboru sudija da Visoki savet sudstva danas ima mnogo veća ovlašćenja i da faktički bez Visokog saveta sudstva, u kom većinu čine sudije, apsolutnu većinu, nema odluke o izboru ni sudija koji prvi put stupaju na dužnost, niti ima promene u bilo kojem od sudova, niti ima raspisivanja konkursa za izbor sudija, niti za predsednike suda, niti bilo šta slično. Dakle, mi idemo ka tome da ojačamo nezavisnost našeg sudstva.
Smanjili smo broj starih sudskih predmeta za oko 40%. Za 40% za nekih dve godine smanjen dobrim radom, povećavanjem broja sudnica, renoviranjem starih sudnica, povećavanjem broja sudija sudeći po predmetu i jednim ozbiljnijim pristupom, metodološkim da se pogleda koliko jedan sudija uradi predmeta. Dakle, da se napravi jedna vrsta norme, naravno u onom što je uporedivo i da se pokuša da probamo da te sudske, pogotovo u parnicama, da ti sudski procesi idu mnogo bolje. Imamo zahvaljujući novim institutima koje je tužilaštvo uvelo, pogotovo sporazum o priznanju krivice, imamo dosta brže procese i u krivici u jednom broju slučajeva gde se izriču i zatvorske kazne. Dakle, to nije institut koji omogućava samo nanogicu ili neke blaže oblike kazni, već i vreme provedeno u zatvoru. Imamo mehanizam koji sada pravosuđe može da pribegne da sud to potvrđuje i da vi imate mnogo brže donošenje presuda, nego ranije.
Da li je sve ovo što sam vam rekao dovoljno? Još uvek nije, ali se zaista vidi ogroman rad, jer je to jedna tanka linija kada govorimo o pravosuđu, gde morate da vodite računa kako da država interveniše, a da ne naruši nezavisnost pravosuđa, jer pravosuđe je nezavisna grana vlasti. Dakle, sudovi su potpuno nezavisni i donose odluku onako kako sudije žele, u skladu sa zakonom i slobodnim sudijskim uverenjem.
Međutim, ono što jeste važno jeste da mi učinimo da naravno i sudije shvate značaj odgovornosti pred građanima, da sudske presude moraju da se donose u razumnom roku, da moraju da se poštuju, ne smeju da ostanu mrtvo slovo na papiru, ali isto tako moraju da se poštuju i tada kada građani dobiju presudu koja se njima ne sviđa.
Jer, u Srbiji postoji ta jedna praksa, da kada dobijete sudsku presudu za koju smatrate da nije dobra, onda više ne moramo da je poštujemo, jer je to doneo sudija koji mi se ne sviđa ili nije odluka onakva kakvu sam očekivao, šta me onda briga, tim gore po sudsku presudu. E, kada donesu onakvu kakvu sam očekivao, to je super, to je pravda itd. dakle, sudska presuda je takva kakva je, sviđalo vam se ili ne morate da je poštujete.
Bilo je ovde govora slušao sam, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da sudstvo može da se kritikuje generalno, dakle, da može da se izražava nezadovoljstvo nivoom, snagom, nezavisnost, sve to može da se kritikuje, ali ne pojedinačne sudske presude i ne pojedinačne sudije, jer ona ispada da ćemo linčovati svakog ko bude doneo onakvu odluku koja nam se ne sviđa.
Dakle, hoću da vam kažem da je situacija u tom smislu složena, da intervenišete, a da ne narušite nezavisnost. Sa druge strane, da uvedete dovoljno normi koje će regulisati rad sudova i omogućiti da građani dobije ono što je najznačajnije, pravdu. Da ne bude da su pravo i pravda dva posvađana termina i da ne postoje u istoj ravni.
Dakle, mnogo je rađeno na tome i ovaj parlament je usvojio dosta zakona koji su tome pomogli i veliki broj sudija koji su bili na Pravosudnoj akademiji, stupili prvi put na sudske dužnosti, prošli kroz izbor ovog parlamenta, pre toga naravno VSS, mislim da imamo jedan dobar broj mladih ljudi koji su se sada uhvatili u
34/3 MG/MJ

koštac i naravno iskusnih sudija, koji su se uhvatili u koštac sa rešavanjem krupnih pitanja u našem društvu. Imamo veliki broj presuda prvi put značajnije nego bilo ko u regionu, ubedljivo značajnije i u smislu pranja novca i zaplene imovine. U pranju novca i tamo gde smo uspevali da dokažemo predikatna krivična dela i tamo gde smo uspevali da pronađemo i pravna lica iz inostranstva u pranju novca, dakle, na vrlo ozbiljan i odgovoran način Srbija se bori da pokaže da vladavina prava nije prazna reč. Da li je to sve savršeno, nije.
Često pitam one koji nam često drže lekcije – izvinite, koliko ste vi direktora, ministara, sudija, funkcionera, poslanika uhapsili u vašim zemljama? Onda se iznenade kada ih to pitate zato što je odgovor nula. Onda kažete – čekajte, kroz vašu zemlju prođu milijarde, ogroman novac i hoćete da mi kažete da ne postoji nijedan korumpiran čovek u vašoj zemlji na visokoj funkciji? Oni obore pogled jer znaju da postoji. Pa gde su rezultati u hapšenju, jel to znači da ste se izborili sa korupcijom ili znači da se nedovoljno borite protiv korupcije? Nema odgovora na to pitanje.

35/1 BM/CG 17.25-17.35

Nema odgovora zato što nema tamo, njihovi su nedodirljivi, a ovde imaju da traže, ovde ne bi bilo dovoljno da pohapsimo svih 250 narodnih poslanika i to bi bilo malo. To morate ljudima da izmislite da su za nešto krivi, da biste mogli da im kažete da se borite protiv korupcije. Hoću da vam kažem, nisu uvek ni aršini onih koji nam sude baš tako ispravni, veličanstveni, kako oni žele da ih predstave. U svakom slučaju, posla ima i na tome će i intenzivno da se radi.
Hoću da vam kažem još jednu stvar za novogodišnju rasvetu. Hoću da vam kažem zaista iskreno, ne zato što imam potrebu da nešto branim ili ne branim, već zaista što mislim tako. Mislim da niste u pravu samo iz jednog razloga. Pogledajte velike svetske metropole kako izgledaju pred Novu godinu, pred Božić i to nije slučajno. Ne rade oni to da bi trošili novac, rade da bi zaradili novac. Evo, ovde je gospodin Siniša Mali, bio je i gradonačelnik Beograda, može da vam kaže prihode grada Beograda u novogodišnjim praznicima, povećanja broja turista, povećanje potrošnje novca u ugostiteljskim i hotelskim objektima i, između ostalog zahvaljujući tome što oni kažu da grad u koji dolaze lepše izgleda nego ranije i spremniji su da dođu da potroše svoj novac. To je činjenica.
Kada poredite prihod i potrošnju, vidite da je prihodna strana mnogo veća, da mi zarađujemo mnogo novca na tome. Na kraju krajeva, mnoga istraživanja su pokazala da novogodišnja i praznična atmosfera utiču na potrošnju, veću potrošnju novca. Dakle, to jeste, pogotovo kod stranih turista koji dolaze u Beograd zbog provoda, dolaze da im bude lepo. Tim novcem se i grade škole, bolnice, putevi, porodilišta i vrtići. Mi smo izgradili vrlo ozbiljan broj svih tih infrastrukturnih objekata.
O tome može i Siniša da vam kaže nešto možda i detaljnije, ali hoću da vam kažem, stvarno vam ovo kažem, imate priliku, dođite u grad, pitajte ljude iz grada, možete da dobijete kvalitetne informacije i videćete da ta priča – e, troši se na novogodišnju rasvetu, to je bacanje para, stvarno ne stoji. Nemojte da mislite da bilo ko od ovih ljudi voli da ih neko kritikuje, pa su ludi da budu izloženi satanizaciji i kritici, a da ne postoji bilo šta racionalno što mogu time da pravdaju. Pa, ko bi im to dozvolio. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Joksimović.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.
S obzirom da je tema reforma pravosuđa jedna od najvažnijih tema u okviru Poglavlja 23. i 24. vladavine prava, mislim da zaista mora još jednom da se ponovi i naglasi koliko je izmena onih odredbi, ustavnih odredbi koje se tiču izbora nosilaca pravosudnih funkcija bila važna, odnosno amandmana ustavnih koji bi trebalo da regulišu ovaj proces.
Mislim da je jako važno ponoviti da je Srbija i verujte, kada uporedite praksu svih zemalja kandidata u pristupnom procesu, niko nije imao ovako transparentan i inkluzivan proces javne debate uključujući sve zainteresovane javnosti, profesionalnu, akademsku, naravno predstavnike države, ali i profesionalnih organizacija, u tri kruga javne rasprave, debate uz aktivno učešće Venecijanske komisije koja je jedino referentno telo ili najreferentnije i u Evropi, a i šire, da proceni da li su ustavni amandmani.
Dakle, u skladu, ne sa KIK i Noterom, dakle sa zajedničkim komunitarnim pravom ili zajedničkim postignućima EU, jer toga nema, to ne postoji. Ne postoji jedan model u Evropi sa kojim morate da se usaglasite, sve države su regulisale to na potpuno različite načine, ali postoje dobre evropske pravne prakse. Venecijanska


35/2 BM/CG

komisija je nakon čitavog tog, da kažem, faze i čitavog seta okruglih stolova i različitih konsultacija donela, dakle, sekretarijat je memorandum doneo u kojem je naglašeno da je Srbija ispoštovala sve najbolje pravne prakse, da je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije način izmene nosilaca pravosudnih funkcija.
Zbog čega ovo kažem? Vi se sećate verovatno, iako kažete da niste aktivno u politici, ali pretpostavljam da se sećate Ustava iz 2006. godine koji ni jednog trenutka nije prošao, dakle ni prineti bilo kakvoj javnoj debati koji je tada podržan od većine tadašnjih učesnica parlamentarnog života Srbije, koji je nakon toga, svi izveštaji koji su stizali od Evropske komisije, posebno izveštaji, a tek onda 2009. godine i nesrećni pokušaj reforme pravosuđa, svi izveštaji 2009, 2010, 2011. godine Evropske komisije su konstatovali ogroman broj nerešenih, zaostalih slučajeva. Konstatovali su direktan pritisak na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jer su postojale odredbe, podsetiću vas da postoji probni rad za nosioce pravosudnih funkcija od tri godine, što je ovim ustavnim amandmanima, ne anulirano, nego je izbačeno, čime se smanjila bilo kakva mogućnost uticaja i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.
Takođe je bila odredba vezana za ulogu Skupštine u izboru nosioca pravosudnih funkcija, koja je znatno kritikovana godinama unazad. Mislim da su ovo ključne stvari koje, naravno reći ćete implementacija, i naravno implementacija, odnosno delotvorno sprovođenje je najvažnije. Dakle, sa tim se slažemo, ali mislim da ne bi bilo fer da ne pomenete sve ove aktivnosti koje su zaista najbolja praksa i koje su ocenjene na najpozitivniji mogući način.
Sledeća stvar, donet je zakon na koji se dugo čekalo, o besplatnoj pravnoj pomoći koji je bio vrlo problematičan, sa stanovišta interesa različitih profesionalnih organizacija, a koji zapravo ima za cilj da se po prvi put u Srbiji uspostavi besplatna pomoć i sistem koji je važan za najugroženije grupe u našem društvu, znači za one najranjivije i najugroženije. Mislim da je to jako važno i sa socijalnog stanovišta, da ljudi mogu da finansiraju pružanje pravne pomoći.
Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije dostavljen je Evropskoj komisiji, ako se ne varam u julu ove godine, data je preporuka da ide na Stalno telo Saveta Evrope GREKO koji treba da da svoje komentare na to. Mi očekujemo da se to uskoro, i mislim da je to početkom oktobra, sad zaista nisam sigurna, ne bavim se direktno time, ali u svakom slučaju Vladi su prosleđeni komentari i mislim da ćemo sa tim zakonom vrlo brzo ući u proceduru. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, izvanredno značajan zakon. To su sve zakoni koji su jako dugo kasnili i koji su sada usvojeni, te zaista smatram da reći da se ne radi ništa po pitanju reforme pravosuđa, efikasnosti, odgovornosti, transparentnosti, nije tačno.
Samo ću vam još odgovoriti, ako mi dozvolite, na vaše pitanje vezano za debatu u prištinskom tzv. parlamentu ili kosovskom parlamentu. Znate, parlament u Prištini ne raspravlja o dijalogu. Predstavnici tzv. vlade Kosova se obraćaju parlamentu u Prištini samo onda kada traže podršku za deligitimizaciju i rušenje dijaloga, briselskog dijaloga. Dakle, nema tamo debate o potencijalnim rešenjima, zato što rešenja još uvek nisu ni na vidiku. Samo povlače, na žalost, parlament da legitimišu uništavanje i podrivanje sporazuma i briselskog dijaloga, što ova Vlada, kao odgovorna Vlada jedne relativno male države ali koja hoda na visokim potpeticama, ali stabilnim potpeticama principa, nikada nije radila. Mislim da vi to kao poslanik treba da pozdravite. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Lončar.

35/3 BM/CG

ZLATIBOR LONČAR: Izuzetno sam zahvalan, jer sam neke stvari naučio od vas, a to je da ste ovde a nemate nikakve veze sa politikom, i ova projekcija, autoprojekcija i to, setio sam se, to je još sa fakulteta, tako da hvala vam što sam naučio neke nove stvari ovde i izuzetno mi je drago.
Ali, pošto sada nemate veze sa politikom, ja ću samo na par činjenica da vam kažem. Pošto ste rekli da ljudi ovde dobiju specijalizaciju pa odu u inostranstvo. Prvo, trebalo bi da znate specijalizacije se nisu davale, pa smo dali specijalizacije, a kada dobijete specijalizaciju ovde, u obavezi ste da ostanete onoliko koliko traje specijalizacija, dva puta toliko u Srbiji. Znači, ako specijalizacija traje pet ili šest godina, ostajete u Srbiji 10 ili 12 godina. To je jedna stvar.
Druga stvar, rekli ste – odlaze u inostranstvo, pa dolaze kod nas. Da, tačno je, naši vrhunski stručnjaci operišu i u Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj, i u Bosni, i u Makedoniji. To rade ili vikendom ili u svoje slobodno vreme, za vreme godišnjeg odmora. Govorim vam činjenice koje možete da proverite sada odmah. To su činjenice. Da su ozbiljan faktor naši stručnjaci, posebno kardiohirurgija, neurohirurgija, neurologija, kardiologija i još neke oblasti. Naveo sam vam i zemlje u kojima rade, u koje odlaze i operišu i rade i leče. To su činjenice.

36/1 MZ/MĆ 17.35 – 17.45

Pomenuli ste očne klinike, operacije u oftalmologiji. Moram da vam kažem da se transplantacija rožnjače rutinski radi u našem sistemu, radi se u Kliničkom centru Srbije na Oftalmološkoj klinici, rutinski, transplantacija rožnjače. Nisam siguran ako ste pomenuli operaciju retine, ako sam dobro čuo. Operacija retine u ovom momentu se rutinski radi u sva četiri klinička centra, u sva četiri klinička centra, KBC „Zvezdara“ i mislim na VMA. Znači, danas, na današnji dan se rutinski radi. To su činjenice, bez ikakve politike, bez ičega, samo na ono što ste vi rekli, da bi građani znali.
Ja vas razumem, ne morate to da znate, niste iz te oblasti, neko vam da neku informaciju, ali samo je proverite. Ovo su činjenice iza kojih stojim.
PREDSEDNIK: Hvala. Izvolite.
ALEKSANDRA ČABRAJA: Zahvalila bih se pre svega ministrima na sada, ja bih rekla, ozbiljnijim i dosta korektnim odgovorima. Ja sam uvek za jedan konstruktivan dijalog. Neću sada da ulazim previše u detalje, jer nemam vremena, nažalost, da pričam opširnije niti o zdravstvu, niti o pravosuđu, ali samo želim da kažem jednu rečenicu – to što nešto nije urađeno nekada ranije, kada god, nije nikakvo opravdanje da ne bude urađeno sada. To je nešto što slušamo stalno. Ja ne bih želela da slušam to više, a verujem ni građani.
Želela bih da kažem samo par reči o toj novogodišnjoj rasveti koju smo pomenuli. Ne kažem ja da je novogodišnja rasveta sama po sebi loša. Novogodišnja rasveta treba da bude ukras na nečemu što je već lepo i sređeno. Ono što nije lepo i sređeno u Srbiji, to su znamenitosti, to su kulturna dobra koja propadaju. Nisam, nažalost, čula odgovor da li bi neko prihvatio komentar i predlog gospodina Vesića koji sam pomenula, niko mi na to nije odgovorio.
Što se toga tiče, i ove izgradnje vrtića koje sam pomenula, ja se nadam da nama ne odgovara situacija u kojoj se subvencionišu deca da umesto u državne idu u privatne vrtiće, pa tako i sami vrtići mogu i fiktivno da upisuju decu, i to sam čula, pa da dobiju razliku po fiktivno upisanom detetu, subvenciju od 30, 40 i više hiljada.
A što se tiče subvencija crkvi, da me shvatite pogrešno, ja sam krštena 1965. godine kada se malo ko krštavao, ali zaista se bojim da u ovakvoj situaciji subvencija crkvi od milion dinara može da se shvati možda da samo više Bog i molitve mogu da nam pomognu. Ja se nadam da ipak nije tako. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Poštovani ministri, postavljam pitanje u vezi sa dešavanjima na Kosovu. Kao što smo mogli da vidimo, danas smo čuli dve izjave – jednu vašeg koalicionog partnera Ramuša Haradinaja koji je rekao da ste spremni da priznate Kosovo ukoliko se potpiše sporazum o razgraničenju i Aleksandra Vučića koji je takođe danas izjavio da Srbija nema kontrolu ni nad jednim pedljem Kosova. Dakle, to je proizvod neodgovorne politike i sa jedne i sa druge strane, i Beograda i Prištine, s tim što je Srbija preživela jako velika poniženja od momenta kada ste vi došli na vlast i počeli da brinete o nacionalnim interesima Srbije.
Dakle, sve vreme nas šamaraju ovi iz Prištine, a vi se čas zalažete za razgraničenje i Evropsku uniju, čas se zalažete za jedinstvenu teritoriju. Pitam sada – zašto ne pozovete vaše savetnike Tonija Blera i ostale da vam pomognu u ovoj situaciji kada su ugroženi ljudi na Kosovu? A ugroženi su zbog pogrešne politike ljudi i životi ljudi na Kosovu. Šta je sa Hanom, šta je sa Mekalisterom, šta je sa Merkelovom, šta je sa Trampom, šta je sa Putinom? Kažete da Srbija nikada nije imala veći ugled u svetu. Zašto nam sada ne pomognu, da pomognu građanima Republike Srbije koji žive na Kosovu i koji su dole ugroženi?
36/2 MZ/MĆ

Dakle, ta neozbiljna politika šarenih vozova koje je slala Srbija, glisera koje vozi Tači po Gazivodama, prebijanja Đurića i taksi je jedna neodgovorna politika u kojoj učestvujete i vi. Ja ću vas podsetiti šta je prethodilo svemu tome da danas imamo jednu potpunu konfuziju i potpuno kontradiktornu politiku koju vodi Srbija po pitanju Kosova. Dana 16. maja 2011. godine Vučić je rekao da je izjava Ivice Dačića o podeli Kosova kršenje Ustava i da se on zalaže za poštovanje Ustava i teritorijalnog integriteta. Dana 6. decembra 2012. godine vi ste, gospodine Dačiću, potpisali Zaključak o uspostavljanju administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, ali da na njima neće biti naplate carina za sever. Godine 2013. potpisali ste Briselski sporazum i na tacni predali sever Kosova, ukinuli ste srpske institucije, dali ste pozivni broj Kosovu, dopustili članstvo Kosovu u FIFA i u Međunarodnom olimpijskom komitetu, postavili čvrste granice, naterali Srbe da izađu na izbore, naterali ih da naprave Vladu sa vašim današnjim koalicionim partnerom Ramušom Haradinajem, za koga kažete da je ubica i ratni zločinac. Godine 2015. govorili ste da je Srbija pobedila sa pet prema nula i da će dobiti zajednicu srpskih opština, da ne date Gazivode. Godine 2017. Vučić je rekao da niko ne sme da primenjuje silu na severu, posle čega je prebijen Marko Đurić.
PREDSEDNIK: Hvala, vreme.
Reč ima potpredsednik Stefanović.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Moram da vam kažem da često u Narodnoj skupštini imamo iste ljude koji kažu identične stvari, bez obzira šta vi odgovorili, bez obzira kako stajala činjenica i istina, tim gore po činjenicu i istinu, ako se to ne slaže sa onim što oni izgovaraju. Ali, i to je pravo, to je demokratija, svako ima pravo da kaže šta god hoće i da misli šta god hoće, hvala bogu, živimo u takvoj zemlji.
Ono što jeste istina i ono što su činjenice ne može se na bilo koji način maskirati. A šta jeste istina? Istina je da je ponašanje tadašnje vlasti, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, svih tih ljudi koji su vedrili i oblačili našim životima, oni su bili suštinski upravljači ovom zemljom i oni su direktno uticali na sve procese vezane za Kosovo i Metohiju. Kada je Kosovo potpuno nelegalno, protivno međunarodnom pravu, proglasilo tzv. nezavisnost, šta je uradila naša zemlja, odnosno Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, Dragan Đilas i ti ljudi koji su upravljali našim životima? Šta su uradili? Oni su radili sledeće. Prvo su postavili, i to zahvaljujući ogromnim naporima gospodina Jeremića, veličanstveno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, koje je rezultiralo time da jedan deo zemalja, nakon tog potpuno naopakog, štetnog postavljanja pitanja, posle toga prihvati tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Potpuno štetno po interese Republike Srbije, bez promišljanja, ne želim da budem zlonameran da kažem da je možda nekog promišljanja i bilo. To ćemo videti sad, neki najnoviji procesi govore u prilog tome, pa ćemo da vidimo kako će se i to završiti. Ali, to su sve fini ljudi. To su sve fini ljudi, malo su umešani u neke korupcionaške afere, ali to nema veze, to su fini ljudi. Pitanje pred Međunarodnim sudom pravde.
Sledeće, Srbija je imala poziciju da se o Kosovu i Metohiji odlučuje u Ujedinjenim nacijama i zahvaljujući Rezoluciji 1244 misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, UNMIK misija, imala je apsolutnu odgovornost za upravljanje svim procesima, jer po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije, pod privremenom međunarodnom upravom Ujedinjenih nacija. Te procese, zahvaljujući vizionarskoj ideji gospodina Đilasa, Tadića, Jeremića i Borka Stefanovića, zahvaljujući njihovoj veličanstvenoj politici koju su vodili, prebacuju se iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju, čija je većina zemalja, one najveće i najmoćnije, tada već priznala tzv. nezavisnost Kosova i Metohije.
36/3 MZ/MĆ

Sada vi mene da ubedite da su ti ljudi imali dobru nameru i prebacivanje iz onog tela u kome ste imali šansu da se borite prebacuju u telo u kome nemate šansu da se borite, ja to ne mogu da podržim. Ne mogu da shvatim da je to neko mogao da uradi i da sada priča bilo šta o tome kako je on na bilo koji način zaslužan ili oni su sve dobro itd. Onda ovo što najčešće spočitavaju, potpuno pogrešno i lažno, našoj vlasti se dešava 2011. godine.

37/1 JJ/MT 17.45 – 17.55

Dakle, 2011. godine uvode granicu, ne administrativnu liniju, uvode granicu i tzv. carinski pečat. Godine 2011. se pojavljuje pečat kosovske carine, godine 2011. Uvode granicu i granične prelaze na Jarinju i Brnjaku. Ljudi se podižu da ih pale. I, onda ćete čuti od njih – ne, ne, vi to 2013. ili 2012. uvodite, itd. Šta su palili ljudi 2011. godine? Šta su ljudi palili kad smo mi to uveli 2013. godine? Šta su palili ljudi 2011. godine?
Ali, ne samo što su ljudi palili to, nego što su onda podigli policiju da ih hapsi. Kao što su tukli oni malinare. Isto tako se dešavalo, tukli malinare, hapsili, sudovi im sudili, tužilaštva gonila. Tad nije bilo demokratije. Tad niste smeli, ne daj Bože, nešto da pomenete. I, kako je rekla Verica Barać u svom izveštaju da su mediji stavljeni pod apsolutnu kontrolu i da u Srbiji više ne može da se kaže da postoji jedan slobodni medij. Rekla pokojna Verica Barać u svom izveštaju iz 2011. godine. Dakle, ta 2011. godina bila je veoma važna da pokaže delovanje onih koji bi danas da se vrate na vlast, Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović. I njihovo delovanje vezano za KiM hronološki, činjenično od stavke do stavke.
Da vam kažem, što se tiče Tonija Blera, Havijera Solane, pa te ljude je vaša vlast oslobodila, amnestirala i rekla da su to ljudi potpuno nevini, da nemaju nikakve krivice. Neki prethodni sudovi ih osuđivali za bombardovanje naše zemlje. Došla neka nova vlast, sud ih oslobodio i rekao da su oni potpuno regularni, čisti i da mogu da budu kao ptica na grani i od tog trenutka mi imamo potpuno poverenje u vas, ono što ste vi mudrom politikom vodili, što su radili Boris Tadić, što je radio Dragan Đilas, Borko Stefanović i Vuk Jeremić.
Dakle, svojom mudrom politikom pomerili su odlučivanje iz UN u EU, pa vidimo kako nam to ide. Oni su odlučili da uspostave carine između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, oni su stavili pečat kosovske carine, oni su stavili ono potpuno nakaradno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i toliko zakomplikovali i otežali borbu za suverenitet Srbije da je to prosto neverovatno. Ali, ozbiljna i odgovorna Vlada mora da razgovara, mora da se bavi politikom na način da brine da svi ljudi koji žive na KiM imaju pravo da žive, imaju pravo na život.
Žao mi je što vi kažete ovo za Marka Đurića i za takse. Žao mi je što jednog čoveka koji je dobio batine tamo, koga su namerno izvukli i koga su maltretirali, koji se bori lavovski za to Kosovo i Metohiju, koji se bori, na kraju krajeva, kao deo jednog velikog tima, žao mi je što bilo ko posmatra na jedan takav način, zato što nije bilo slučajno, to je urađeno sa namerom da se pokaže kako oni mogu da urade bilo šta. To pokazuje u kakvom strahu treba da žive ostali Srbi. Maltretiranje Marka Đurića bilo je usmereno i prema njemu lično, ali i prema ostatku ljudi koji žive tamo i to isto i ovih pet puta što je Rosu upadao u poslednjih nekoliko godina na sever Kosova pokazuje u kakvoj atmosferi, legnu ljudi uveče u krevete na severu Kosova, u kakvoj Srbi atmosferi žive, jer oni ne znaju, tamo vladavine prava nema apsolutno, naravno, u kakvoj atmosferi oni žive i kako dane provode. E, to moramo da se borimo da menjamo i u tome nam treba saradnja sa svima, jer Srbija to sama nikako ne može. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vulin.
ALEKSANDAR VULIN: Poštovani narodni poslanici, moram da podsetim da je Narodna skupština Republike Srbije 12. januara 2013. godine usvojila Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, usvojila je Rezoluciju kojom je suštinski data platforma za pregovore i kojom je određeno kako i o čemu će se pregovarati, dok se ne postigne bilo kakav predlog sporazuma, ne znam kako bismo mogli da razgovaramo o nečemu što nije postignuto. A, imamo, dakle, jasnu skupštinsku Rezoluciju koja je
37/2 JJ/MT

rekla šta misli, odnosno Narodna skupština rekla na koji način vidi razgovore i vidi pregovore o Kosovu i Metohiju. Podsetiću vas, tad je 175. poslanika glasalo za Rezoluciju, 17 je bilo protiv, a dva nisu glasala.
Skupština je rekla šta je imala da kaže kao najviši organ u našoj zemlji i na taj način dala mandat budućim pregovaračima, za razliku od prištinskog parlamenta, na koji stvarno ne bih voleo da se ugledamo, jer da se ugledamo na njega ovde bi se bacao suzavac, ovde bi se prebijali poslanici, ovde bi bili i hapšeni poslanici. Tako da, zaista ne vidim na koji način bismo mogli da vidimo dobar primer u prištinskoj skupštini i da ga prenesemo, tu dobru praksu i dobro iskustvo da prenesemo u naše klupe i u naš parlament.
Ovde smo, nažalost, mogli da čujemo kako se ovde izjednačava Ramuš Haradinaj sa Vladom Republike Srbije ili sa našim pregovaračima. Uvek je to, znate, uvek je dragoceno kada ste, posebno od onih koji uvek kažu da se uzdrže obe strane. To često čujemo od ovih iz Evrope, pa kažu da se uzdrže obe strane. E, onda oni vole kad čuju to iz ovih redova, iz našeg parlamenta, iz Srbije, kako je to sve isto. Pa, kad je sve to isto, onda neka se uzdrže jedni i drugi, sve je to deo nekakve igre. Ne treba to da se čuje iz našeg parlamenta, ne samo zato što je to gruba neistina, već zato što je to štetno za interese Srbije i zato što je to štetno i za Srbe na KiM i zato što je to štetno, duboko štetno i za pregovarački postupak.
Znate, ako naša politika nije dobra, evo tu je ministar Dačić, pa što je onda 10 zemalja povuklo svoja priznanja? Što to nisu uradili, recimo, neke 2009. godine, 2010/2011. godine? Zašto tada nisu osetili veličinu i snagu srpske politike i ljudi koji vode srpsku politiku, pa su povukli priznanje. Zašto su čekali da se desi upravo ovo da dođe do promene vlasti, do dođu neki drugi ljudi, da se neko brine za njih, da se neko bori za njihove glasove, za ono što oni misle, pa da se to konačno i desi. Zašto se to nije desilo ranije?
Godine 2011. uostalom hajde da čak ne odemo i do 2011. godine, samo ću vas podsetiti na famozne depeše Vikiliksa u kojima američki ambasador kaže – Vuk Jeremić me je pitao, nemojte da priznate Kosovo, samo dok prođu izbori, posle šta hoćete, ali samo nemojte dok prođu izbori, samo to izdržite. Tako se vodila politika i vidi se da se tako vodila politika. Znate, bilo je, a to je umetnost, prosto je neverovatno da uspete da nađete kod nekog međunarodnog organa, pogotovo Suda pravde opravdanje za kosovsku nezavisnost. To je nemoguće naći, ali pitanjem koje su postavili uspeli su da dobiju odgovor da kosovska nezavisnost nije suprotna međunarodnom pravu. To je prosto, to je bilo nemoguće uraditi, ali se uradilo.
A da bi se uradilo, između ostalog doneta je i čuvena rezolucija Generalne skupštine UN u koju smo ušli u dogovoru sa Ruskom federacijom tada, koja nas je podržala, koja je aktivno lobirala u Generalnoj skupštini i onda noć pre usvajanja Rezolucija je promenjena, drugi sponzor je stavljen, stavljena je EU i tako smo doveli Euleks na Kosovo. Euleks nije mogao da dođe na Kosovo i Metohiju da Srbi to nisu želeli, da srpska država to nije želela. Nismo izbacili UNMNIK, kakav god on bio. Nismo umanjili značaj KFOR-a, kakav god on bio, uveli smo Euleks za koji smo znali da neće biti statusno neutralan i mi smo ga doveli na prostor Kosova i Metohije. To smo uradili svesno. To nije moglo da se uradi slučajno, nije palo sa neba, nego je to bio strpljiv rad. Moralo se razgovarati o tome, moralo se potpisivati puno papira, moralo se ući u Generalnu skupštinu, moralo se objasniti našim saveznicima da mi to želimo, da želimo da oni budu isključeni iz pregovora, da oni budu isključeni iz života na prostoru Kosova i Metohije. To je uradila vlast Borisa Tadića i Vuka Jeremića. To su uradili.
37/3 JJ/MT

Znate, nije moguće reći da je neko drugi uveo, slobodno mogu da kažem sa ogromnim žaljenjem granicu, iako ćemo se mi tvrdoglavo držati da je u pitanju administrativna linija, kada setite se onog paljenja i setite se ko je posle išao u zatvor. Srbi su išli u zatvor, hapšeni od strane srpskih vlasti zato što su palili administrativnu liniju, zato što su se suprotstavljali onome što je radila tadašnja aktuelna vlast.
Doneti, odnosno dovesti Euleks, dovesti Carinski sporazum na kome na pečatu piše republika Kosovo. Naravno, da to mi ne možemo da sprovedemo, ne možemo da prihvatimo. Borimo se protiv toga i to nas puno košta, ali to su Srbi prihvatili. To je prihvatila vlast Borisa Tadića i Vuka Jeremića, tada je Borko Stefanović bio pregovarač. To su oni uradili, baš kao što su prihvatili i tablice promene na severu Kosova i Metohije, a mi smo svih ovih godina uspešno izbegavali da do toga dođe.

38/1 VS/LŽ 17.55 – 18.05

Ja sam slušao razne napade i slušao sam kako je Srbija slaba i nikakva, ali samo mi objasnite kako je moguće da niste uspeli da nađete nijednu zemlju koja je povukla priznanje, a evo ova slaba Srbija to uspeva, i kako je moguće da se Srbija odupire svim ovim pritiscima svih ovih godina.
Slušao sam već, ne znam koliko godina, priče kako će nestati našeg finansiranja, kako više neće biti života Srba na KiM, kako neće biti.
Kao što znate, Srbija isplati 40 hiljada ličnih dohodaka na prostoru KiM, svakog meseca, a slušali smo priče da će to prestati, da će to odavno prestati.
Koliko Srbija ima više autoriteta i više ugleda nego što je ikad imala, pa govori vam i primer, evo, setite se rezolucije o Srebrenici, da je to bila ona vlast mi bismo, verovatno, prihvatili tu rezoluciju, prihvatili bi, da smo genocidan narod, da nije tada Aleksandar Vučić razgovarao sa Vladimiro Putinom.
Na Savetu bezbednosti bi se raspravljalo o tome da smo mi genocidan narod. Ali, to ne možete da uradite, ako nemate ugled i ako nemate autoritet. To ne možete da uradite ako se ne veruje u vašu reč i ako se ne veruje vašoj zemlji.
A, Srbija jeste bolja nego što je bila, jeste uglednija nego što je bila, i to bi trebalo sve da nas obraduje.
(Radoslav Milojičić: Da, da….)
Ali, nije lako, neke starlete mi dobacuju, izvinite molim vas, ako…
Meni se učinilo da mi neke starlete dobacuju zato što je nemoguće da bi narodni poslanici dobacivali, ja ne znam ko se prepoznao u tome, ja znam da narodni poslanici ne dobacuju, mora da su neke starlete, umešale se verovatno negde.
(Maja Videnović: Koje starlete, na šta ovo liči?)
Nemoguće, ne znam ko. Zaista ne. Narodni oslanici ne dobacuju. Nemoguće da dobacuju. Nemoguće.
PREDSEDNIK: Ministre, molim vas, završite vaš odgovor.
ALEKSANDAR VULIN: Dakle, u svakom slučaju, molim vas da mi ne dobacuju ti koji sigurno nisu članovi parlamenta, jer nemoguće da bi poslanici dobacivali, kršili red. Nemoguće. Jel, tako narodni poslanici? Pa vi ste najbolje i najvažnije što imamo. Nemoguće da bi neko kršio red time što bi dobacivao čoveku koji..
PREDSEDNIK: Molim vas da završite vaš odgovor.
ALEKSANDAR VULIN: Dakle, ono što svakako hoću da kažem, to je da ne možete u danu kada se vaša zemlja suočava sa strašnom pretnjom, pretnjom nasilja koja dolazi na prostoru KiM, da je napadate i da je opanjkavate.
Ne možete. Ne možete ako verujete u svoju zemlju. Ne možete to da radite i ako mislite dobro svojoj zemlji. Mi to kada smo bili u opoziciji nikada nismo uradili. Mislim da bi bilo dobro da bar to razumemo da to ne treba da radimo. Hvala.
PREDSEDNIK: Poslanik Miroslav Aleksić.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Sinonim za vašu vlast je laž i brutalne laži su politika vaše vlasti.
Što se tiče graničnih prelaza, u međuvremenu je ministar Dačić napustio salu, a nije odgovorio na ovo što sam pitao, a to je da je on potpisao zaključak o uspostavljanju administrativnih prelaza.
Što se tiče toga gde se danas pregovara o Kosovu, šta tražite u Savetu bezbednosti UN, ako je to izmešteno odatle? Zašto tražite da se nađe na dnevnom redu? I to je laž.


38/2 VS/LŽ

Da nastavimo dalje, dakle, 2018. godine u aprilu mesecu, Aleksandar Vučić je rekao da će do kraja aprila izaći sa rešenjem za Kosovo i da su ideje o podeli neozbiljne, da bi u avgustu 2018. godine, rekao da se zalaže za razgraničenje, ali ne dugo posle toga da je ta politika doživela poraz, verovatno razgraničenje i da su za to krivi plačni narod Srbije, Sava Janjić, Rada Trajković itd.
Postavljam pitanje, da li je u toku izrada sporazuma pravno obavezujućeg sporazuma o razgraničenju kao rešenju krize na Kosovu i šta podrazumeva u smislu teritorije Republike Srbije i u smislu toga da li će potpisivanje sporazuma, Kosovo postati član UN?
Dakle, da li ćete potpisati takav sporazum kao što je vaš koalicioni partner i prijatelj Ramuš Haradinaj, danas i rekao?
Dakle, da li će ministri napustiti vladu na Kosovu kao odgovor na sve ovo što se dešava ili će se to završiti samo na poslanicima, odnosno predsednicima opština, izvinjavam se, koji su, zato što su pogođeni, kao i vaš predsednik Aleksandar Vučić. time što je uhapšen, odnosno pokušalo se hapšenje Milana Radojičića, i više vas je pogodilo to, nego ubistvo Olivera Ivanovića, i oni su izašli odmah i dali ostavke na svoje funkcije, ali ministri i dalje sede sa tim istim Ramušom Haradinajem, koji je danas rekao da će taksa od 100% biti ukinuta, onda kada Srbija bude priznala nezavisnost Kosova. Hoćete li to da uradite?
I naravno, ko je ubio Olivera Ivanovića, ako je predsednik rekao da zna da Milan Radojičić nije, time preuzeo i ulogu Tužioca i sudije i policije.
Dakle, on je to sam odlučio. Ko je onda, ako zna ko nije, ko je emitovao i ko je naručio zapravo emitovanje spota kojim se crtala meta Oliveru Ivanoviću na čelo i dokle ćete više u Srbiji da širite agresiju, nasilje i mržnju, koje će imati katastrofalne efekte, razbijanje glava ljudi koji drugačije misle, i kako što vidite, i ubistava.
Samo u ovoj godini, 32 ubistva imate, gospodine ministre.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Stefanović.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Da krenemo od ovog poslednjeg. Znate, u ovoj zemlji u vreme naše vlasti, nije ubijen neko zato što je došao na miting političke stranke, pa država poslala policiju da ga izgazi i da on umre zbog toga.
To je urađeno u vreme vaše vlasti. U vreme vaše vlasti, ubijen je Ranko Panić. Ime tog čoveka, većina tih ljudi neće da izgovori, neće da izgovore njegovo ime, zato što on nije bio na toj strani. Kada nije bio na toj strana, njegova smrt nije ni vredna. A taj čovek nije povredio nikoga. Nije uvredio nikoga. Nije možda čak ni viknuo na mitingu politike u koju je verovao, nije bacio kamen na bilo koga, nije uradio ništa što bi zaslužilo prekršaj, a ne da država dođe i da ga ubije.
Država, čiju su tadašnju vlast činili Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, i svi oni. Ti ljudi nisu hteli da pogledaju majci Smilji u oči, nisu hteli to veče da izađu na televiziju, nisu hteli da kažu – dešava se užasna stvar u Srbiji, nećemo da budemo zemlja u kojoj se ljudi ubijaju zbog drugačijeg političkog mišljenja.
Nećemo da budemo takva zemlja. Nisu ni vodili istragu. To što se u medijima danima nije pojavila ni vest ni u 29 minutu neke informativne emisije, to treba da im služi na čast, ali to ona rečenica Verice Barać, da je u potpunosti uspostavljena kontrola nad medijima, objašnjava. Tu nema govora. Besmisleno bi bilo da to uopšte objašnjavamo dalje.

38/3 VS/LŽ

Dakle, tada su ubijani politički protivnici, prebijani ljudi, legitimisana ona deca koja su lepila plakate. Bio sam više puta prisutan, policija dolazi u pola noći, maltretira decu koja lepe plakate. Zašto lepite plakate ? Zato što nisu baš plakati na kojima je Dragan Đilas? E pa kada nije Đilas, šta ćete vi u Beogradu da lepite plakate na kojima nema Đilasa? Tako je izgledala Srbija.
Danas prolaze mitinzi, prolaze veliki skupovi, policije gotovo da i nema. Nemate policiju koja nekoga maltretira, nemate policiju koja blokira, nemate policiju koja na bilo koji način uznemirava ljude. Policija radi svoj posao u skladu sa zakonom.
I kao što sam oštro osudio napad na Borka Stefanovića, i osuđujem ga i danas, i tražim visoke kazne za te ljude, iako je to u nadležnosti tužilaštva, ali evo dajem sebi za pravo da to kažem i kažem da je to zlikovački čin, jer Srbija neće da bude takva zemlja.
I policija za četiri sata uhapsila je sve te ljude, koji su osumnjičeni za ta dela, predala ih tužilaštvu, i policajac podmetnuo svoja leđa da zaštiti Borka Stefanovića.
Ja ne mogu da zamislim u tom periodu, zamislite da je policajac podmetnuo svoja leđa da zaštiti Aleksandra Vučića, kada je dobio batine, kada su njega tukli, jer je imao drugačije političko mišljenje.
Kada su Borislavu Peleviću ispalili gumeni metak u oko.
Da li možete da zamislite kada su ih tukli i suzavcem i vodenim topovima?
Ministar sam četiri i po godine, kutija suzavca nije slučajno bačena. Vodeni topovi, ne znaju kako izgledaju, građani vodeni top na ulici. Sve je bilo drugačije. Sve je bilo drugačije, zato što tadašnja vlast, vrh vlasti je odlučivao. Ne mislite valjda da je odlučivao neki policijski komandir ili starešina, odlučivao je Boris Tadić.

39/1 DJ/VK 18.05 – 18.15

Boris Tadić je komandovao državom, odlučivao, sve i svja bio. Zna se koga su zvali u Predsedništvo da pitaju da li smeju da urade ovo ili smeju da urade ono. Zna se to. Pričaju policajci. Pričaju starešine. Imaju izveštaj. Zna se koga su zvali i zna se koga su morali da zovu da dobiju ovlašćenja za to.
To vam govorim o tome kako situacija izgleda, a o atmosferi agresije, nasilja najbolje govori da, znate nama nije teško da osudimo nasilje nad bilo kim zato što ne želimo da ova zemlja bude zemlja nasilja. Stvarno mislim i kao otac maloletnog deteta da moramo da gradimo društvo u kome naša deca neće da strahuju na ulici od bilo čega.
Nažalost, kada se desi da neko iz redova tih ljudi kaže da treba da silujemo premijerku, streljamo predsednika, da vešamo poslanike, da radimo ne znam šta, onda nema nekako, znate naš je pa hajde da ga baš ne osudimo. Nema tog jasnog – da ovaj čovek je napravio užasnu stvar, osuđujemo njegov govor mržnje, osuđujemo to što je rekao, osuđujemo napade na žene, osuđujemo napade na žene koje su novinari ispred televizije. Super, ne sviđa vam se Gordana Uzelac i Mara Dragović ali ne treba da ih neko umlati zato što imaju drugačije mišljenje i zato što rade svoj posao ispred televizije u kojoj rade. Ne sviđa vam se televizija „Pink“, nemojte da je gledate, ali ne znači da treba da idemo da je spalimo, da oduzimamo frekvencije i da te novinare umlaćujemo zato što nam se ne sviđaju. Pa, gde bi to došlo kada bismo se tako ponašali?
To je atmosfera mržnje koja se nažalost svakodnevno i meni je žao što ti ljudi to ne vide. Ja to osuđujem gde god se pojavi i ko god da izgovori sa ove ili sa one strane i iz ovog i iz onog spektra i ljudi koji pripadaju mojoj stranci i oni drugi, ali problem je što mi imamo snage da to osudimo. Problem je što ova druga strana to ne vidi i ne želi da prihvati. Ne želi da prihvati da to inspiriše mržnju da takve stvari dovode do mržnje. Naš posao je da kao društvo radimo na tome i na tome moramo da radimo.
Što se krize tiče na Kosovu i Metohiji, stalno se imputira nekakvo rešenje. Ljudi, predsednik je isto vrlo jasno rekao, nažalost rešenje nije ni na vidiku, ni na vidiku. Ne postoji nikakvo rešenje. Ne postoji nešto što je tu pred nama, evo tu se sad pravi pa će sad da se, nema toga. Prosto ga nema. Nema ga.
Prištinske institucije neće bilo kakvo rešenje. Smatraju da je rešenje da čekaju da velike zapadne sile završe ceo posao za njih. One su priznale njihovu nezavisnost. Oni smatraju da imaju veliku i snažnu podršku tih zemalja, da mogu da rade gotovo šta žele.
Još imamo nekakvu ulogu KFOR-a koji čuva nekakav krhki mir tamo i daj Bože da tako i ostane jer mi svi moramo da radimo na tome i to je najvažniji zadatak da ne bude bilo kakvog krvoprolića ili nestabilnosti. To je posao svih nas i to radi ova Vlada, to radi predsednik.
Ali, nažalost, ne postoji bilo kakva spremnost ljudi koji su danas u rukovodstvu prištinskih institucija da razgovaraju o bilo čemu suštinskom. Mi smo potpisali Briselski sporazum koji garantuje stvaranje zajednica srpskih opština. Pet godina se taj Sporazum ne sprovodi i to nije sramota samo prištinske institucije, opet kažem, ne očekujem previše od njih. Ne mislim ni da ti ljudi imaju prevelike domete niti institucije, ali sam očekivao da oni koji su bili garanti, Brisel, zašto se pregovori vode u Briselu? Pa zato što su nas tamo pomerili rezolucijama UN, da se pregovori više ne vode u UN nego u okviru EU.


39/2 DJ/VK

Kaže - poštovani narodni poslanik, a što idete onda pred Savet bezbednosti i to je krunski dokaz? Pa zato što je Srbija članica UN. Ima pravo da traži zaštitu od tela čijeg je član. Član je UN i ima pravo da traži zaštitu od tog tela. To telo, nažalost, je političko telo koje ima pravo da uloži veto, koje ima pravo da donosi odluke na različite načine i da li tamo možemo da nešto uspemo veliko da postignemo, šta smo uspeli da postignemo veliko u UN, ne mi, šta je bilo ko je uspeo da postigne? Šta?
Velike sile kada se ne dogovore ulože veto, ne može ni da prođe rezolucija, ne može da prođe ni ovo ni ono. To je istina, ali smo mi naterani da odemo da pregovaramo vašom odlukom, odlukom vaše vlasti na terenu koji nam je manje povoljan, tamo gde su ljudi koji su u većini, drugačije posmatraju vizuru od nas.
Oni to posmatraju kao nezavisnu državu i oni sa svoje tačke gledišta postupaju onako kao što veruju u to, ali mi nismo trebali da odemo da pregovaramo u EU, nego pod okriljem da insistiramo da pregovaramo što duže možemo u okviru UN, jer su nam izgledi bolji tamo. To je istina i to je bila greška, velika skupa greška koja i danas košta Srbiju. Velika i skupa greška.
Nažalost, to rešenje krize nije ni blizu, nije ni na pomolu bilo kakvo. Ministri koji su iz redova Srba su tamo podneli ostavke i ti ljudi de fakto ni ne učestvuju u tome. Oni su zajedno sa svojim narodom na protestima. Možete da pogledate svakoga dana, ali da vam kažem da oni igraju neku ključnu ulogu, da ne obmanjujemo narod, da su oni ključni faktor, da su oni ti koji odlučuju o svemu na Kosovu, nisu. Apsolutno nisu.
Zna se ko odlučuje tamo. Nisu to, nažalost, ni Albanci. Njih ima samo biološki dovoljno više da su značajni faktor od Srba, ali nisu ni oni kljuni faktor i zato mi nikad ne apelujemo i ne očekujemo da će oni nešto da donesu ili oni da odluče. Ne idu oni sada u Ameriku slučajno. Idu da im se kaže šta će da misle o ovome, šta će da urade oko ovoga, šta će ovako, šta će onako.
Ja sam očekivao mnogo više od EU, da vam kažem iskreno. Ja živim u Evropi. Mi ne želimo da budemo ni američka ni ruska kolonija, bilo čija. Ja sam očekivao od Evrope, ja želim da pripadam evropskom kontinentu, EU, toj vrsti vrednosti.
Očekivao sam da ti ljudi urade nešto. Znate, garantovali smo nešto, vi ste to potpisali, ja sam vam garantovao, ja ću da ih nateram onda u onu stranu koja ne ispunjava da to ispuni. Onda dobijete ono čuveno, naježim se kada to čujem – pozivamo obe strane. Onda to više gubi smisao.
Srbija i dalje pokušava da bude vrlo ozbiljna i odgovorna, pre svega zbog onih ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, a ja verujem da mi našim odlukama zaista smo se pokazali kao neko ko je pokazao apsolutnu posvećenost i odgovornost. Da li je lako? Apsolutno nije lako, jer ja sam to rekao i Aleksandru Vučiću, koji je pored toga što je predsednik ove zemlje i moj prijatelj, ja sam mu rekao da mu je za njega mnogo pametnije bilo, mogao je da kao i svi ostali prođe pored te teme i da kaže – neka to rešava neko drugi, što bih ja sebi navlačio tu bedu na vrat. Evo, ostaviću nekoj sledećoj generaciji. Što? Hoće neko da mu kaže hvala za sve što je uradi? Hoće neko da mu kaže hvala što ide da se bori, što ide da se tuče tamo? Neće. Nazivaće ga i jedna i druga strana će ga nazivati kako god hoćete, ali on je rekao – nosim taj krst, nosim svoj krst zbog budućnosti Srbije. Za njega lično bi bilo mnogo lakše da nije radio ništa, kao što su radili većina njegovih prethodnika, apsolutno ništa i da kaže samo – to treba da se rešava, ostajemo posvećeni, tvrdi, čvrsti i doviđenja, prijatno.

39/3 DJ/VK

Šta bi se time dobilo? Da li bi Srbija nešto imala od toga? Da li bi naš narod nešto imao od toga? Čovek se uhvatio da proba da nešto reši, da proba da ne ostajemo nekom sledećem taj teret na leđima, nekoj našoj deci da moraju za 10, 20, 30, 40 godina da rešavaju to. Nažalost, to što ne postoji dovoljno političke volje u svetu da se to reši, ukazuje nezrelost jednog dela elite kojima je nekad važnije neki izbori u Evropi u junu, pa nemojte sada da rešavamo ovo, a nekome je važnije da li će da ima ovako ili onako, nekome je važnije da se pravi lud da ne vidi ovo šta rade institucije Prištine i Albanije u ukidanju i carina i granica i ista zastava.
Na Kosovu nemate jednu zastavu koja je istaknuta, oni se ubiše da nas teraju da ističemo kosovsku zastavu, ljudi ne ističu ni jednu, nema jedne. Možda imaju negde u nekoj zvaničnoj instituciji, nema jedne te zastave, sve su zastave Albanije. Kad je dan zastave, nema zastave Kosova, a ubiše se na onim takmičenjima sportskim da nas nateraju da istaknu zastavu, himnu, itd.
Dakle, hoću da vam kažem, mnogo truda je uloženo i mislim kada bi u našoj zemlji našli mnogo više jedinstva da mi izađemo sa jedinstvenim stavom kako da se borimo za našu zemlju da bi to bilo bolje za naše građane.Često to nažalost nije slučaj, često vidim da ljudi pokušavaju zbog nekih svojih političkih poena da što gore to bolje. To je loša politika po nas.

40/1 BD/VZ 18.15 – 18.25

PREDSEDNIK: Hvala.
Imate li komentar? Izvolite.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Za razliku od ministra, mi imamo ograničeno vreme za diskusiju. Naravno, poznato je to da odgovornost kao reč za vas ne postoji. Za sve su krivi neki drugi. Za ovih sedam godina vi očigledno ne snosite nikakvu odgovornost, ni krivicu, ali to je vaša politika. Građani će jednoga dana to shvatiti.
Što se tiče ubistva Ranka Panića, koje pominjete, ja bih vas podsetio da je organizator tog događaja, gospodine ministre, bio Aleksandar Vučić, da je ministar policije u tom trenutku bio vaš sadašnji koalicioni partner gospodin Ivica Dačić, da je direktor policije bio današnji savetnik za bezbednost predsednika Republike gospodin Veljović. Dakle, oni su ti koji su trebali da rešavaju to ubistvo o kome vi govorite, oni su upravljali policijom, pa pitajte njih i oko suzavca i oko vodenih topova i oko gumenih metaka i svega ostalog što vas zanima.
Ali, kada govorite o Ranku Paniću, bilo bi korektno da pomenete šta se dogodilo sa ubistvom Slavka Ćuruvije, koji je ubijen ispred vrata, dok je Aleksandar Vučić tada bio ministar informisanja. I to bi bilo korektno, takođe, da odgovorite građanima.
Naravno, pošto se jedan od vas maločas pozivao na izvor „Vikiliksa“, evo, da pročitam i ja nešto od depeša „Vikiliksa“, a tiče se upravo ministra Stefanovića. Pa, kaže - Stefanović je rekao Koštuničinim jezikom, kako piše „Manter“, da je podela Kosova jedino realno rešenje i da se svaki Srbin svake noći moli da podela Kosova bude, još 2011. godine.
Dakle, niste odgovorili ni na jedno pitanje koje sam vam postavio - kako ćete rešiti krizu na Kosovu, kako ćete pomoći građanima Srbije koji su dole ugroženi na Kosovu, već ste se bavili jeftinim politikanstvom, svaljujući odgovornost na sve ostale osim na vas, da je ponesete. Sili ste i na narod plačljiv i na Cara Lazara, i na svet…
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Marjan Rističević ima reč. Izvolite.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja znam zašto su ovi Jeremićevi nervozni, ali da krenemo redom.
Ja ću krenuti od dama. Gospođi Đukić Dejanović - koliko novca je izdvojio njen resor za potrebe populacione pronatalitetne politike na nivou lokalnih samouprava? Koliko opština i gradova je apliciralo za dobijanje novčanih sredstava u okviru ove politike? To je za gospođu Đukić Dejanović.
Za gospođu Joksimović, s obzirom na ove takse, CEFTA, SSP, da li postoji šansa da Srbija podnese odštetni zahtev i koliko to može da iznosi? Dakle, Albanci moraju da plate za svoje vragolije.
Idemo dalje. Za gospodina Šarca - šta misli o dualnom obrazovanju,? Koliki je to značaj i šta se očekuje u privrednoj aktivnosti? Šarčevića, izvinjavam se. Koliki je to značaj za privredu, s obzirom da sam ja pobornik primenljivog znanja?
Idemo dalje. Ministar sporta, šta misli o nacionalnom stadionu? Koliko je to značajno, ne samo za građevinsku industriju, nego koliko je to značajno i za sportske priredbe i turizam, koji bi proistekao iz sportskih priredbi?
Za gospodina Lončara - šta misli o obnavljanju kliničkih centara i bolnica? Koliko je to značajno? I o u daljoj nabavci nove opreme.


40/2 BD/VZ

Sada da se dodirnem ministra finansija, s obzirom da je pukla ova bruka Jeremića Vuka. Malopre je njegov poslanik, koji je promenio jedno pet-šest partija, ja više ne znam, izgleda da je sada njegov, dakle, njegov poslanik je pročitao ono što su zajedno pisali Haradinaj, verovatno su zajedno pisali Haradinaj i Vuk Jeremić. Oni poodavno sarađuju i učestvovali su zajedno u izgradnji divlje države KiM. S tim u vezi, on je umešan u jednu banditsku korupcionašku aferu, međunarodnu. I, ja pitam ministra finansija da li će poreski organi, odnosno organi Ministarstva finansija dostaviti našim organima za gonjenje odgovarajuće informacije da li je Vuk Jeremić prijavio prihode koje je ostvario od gospodina Hoa, odnosno da li je tih 666.000 evra plate koju je tamo ostvario dok smo mu mi plaćali, građani Republike Srbije, stan, kola, poslugu, vozače itd? Mi smo mu plaćali da on od javne funkcije napravi privatne biznise. Da li se s tim u vezi u Ministarstvu finansija pokreće neka kontrola koja bi sa organima gonjenja mogla da dovede do privođenja pravdi ovde Vuka Jeremića, ne samo zbog izdaje na KiM, ne zbog toga što puši tompuse od 1300 evra, već zbog toga da se zadovolji pravda?
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi poslaniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi zaista čast da i tema demografije i populacione politike bude u sklopu pitanja koja su upućena Vladi, zbog toga što je 2016. godine, kada je sadašnji predsednik, tada premijer, Aleksandar Vučić, vama predložio da jedan od resora u Vladi bude Kabinet za populacionu politiku i demografiju. Vi ste zapravo taj predlog podržali. To je prvi put da se Vlada aktivno bavi sopstvenim resorom ovim pitanjima.
Stručnjaci su sredinom prošlog veka ocenili da je demografsko-populaciona politika izuzetno veliki problem Srbije. Upozoravali su i čak jedan dosta pristojan sastav stručnjaka napravio je izvanrednu Strategiju za podsticanje rađanja 2008. godine. Kada sam došla na čelo kabineta, u ime koga sada i govorim, našla sam taj dobar papir u fioci duboko prekriven drugim papirima.
Dakle, stručnjaci od sredine prošlog veka do 2008. godine, odnosno do 2016. godine upozoravaju, a politički sluh, smelost da se i ovim problemom bavimo zapravo potiče od inicijatora koji je sada i predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik Vučić.
Moram reći da je Vlada više nego posvećena ovim pitanjima. I, kao što znate, međuresorni rad Vlade jedino i može dati nekakve rezultate. Rezultate ne možemo, naravno, očekivati preko noći, jer su nas demografi naučili da je jedinica za merenje dobrih postupaka i odluka i ponašanja u ovoj sferi najmanje 10 do 15 godina. Zbog toga ovo nije par ekselans političko pitanje. Ovo je pitanje budućnosti Srbije i ja zapravo vodim resor koji se ne bavi političkim pitanjima, jer brzih odgovora pozitivnih neće biti.
Šta je cilj Strategije za podsticanje rađanja koju smo mi doneli, a koju je, naravno, Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić i svim ministrima razmatrala i usvojila? Pre svega, da se pronatalitetna politika zaista vodi, ali da u probleme rešavanja ove politike uključimo i pitanje migracija.
Tek kad je neko danas pitao zašto odlaze lekari odavde, moramo se složiti da su migracije civilizacijska realnost i da ljudi iz Nemačke odlaze u Ameriku, u Kanadu, iako je standard jako dobar. Dakle, sloboda kretanja ljudi, pa i obrazovanih ljudi, je jedna realnost, koja nikako ne može da se fokusira i veže samo za Srbiju.

40/3 BD/VZ

Nikada ova Vlada neće činiti zabranu onima, niti može, niti ima takvu tendenciju, koji planiraju da odu. Mi ćemo raditi na jačanju veza sa mladim obrazovanim ljudima koji odlaze iz Srbije, jer nijedna vlada do sada se nije bavila ovim pitanjima.
Ono što mislim da je konkretan odgovor na vaše pitanje, proističe iz činjenice da pored toga što su vrlo značajna dokumenta na nacionalnom nivou doneta i što su opredeljena finansijska sredstva, nema zapravo dobre populacione politike i dobrih koraka ako jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi ne donesu svoje planove vezane za demografiju i populacionu politiku. I zbog toga smo se opredelili da ukupnu sumu od 500 miliona zapravo u formi subvencija dostavimo jedinicama lokalne samouprave koje imaju svoje programe i koje su aplikovale nakon javnog oglašavanja.

41/1 TĐ/MJ 18.25 – 18.35

Dakle, 119 opština je razmatralo temu demografije u svojoj sredini i mislim da je to najveći kvalitet, jer je ova Vlada uspela da podigne vidljivost teme do jedinica lokalne samouprave do Saveta za demografsku politiku i zdravstvenih saveta, ako nemaju savete za demografiju na nivou jedinica lokalne samouprave i pripremali su se i vrlo ozbiljno priložili svoje projekte. Dakle, 61 opština i grad su dobili nepovratna sredstva u vrednosti od 500 miliona. Zahvaljujem na pitanju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Poslaniče Rističeviću, vi ste zaista postavili jedno dobro pitanje, ja čak nisam ni očekivala da ćete pomenuti mogućnost odštete, ali zapravo ste odlično pitanje postavili.
Mi ne možemo da dobijemo odštetu, dakle, vezanu za ove mere Prištine i upravo zato je to Priština između ostalog i uradila. Ona kao entitet, samoproklamovane državnosti, nije članica brojnih međunarodnih organizacija i ona upravo ovim, ne samo da poručuje Srbiji, pošto je naš stav poznat, nego poručuje EU da ona hoće da rešava probleme u ime tzv. Kosova zato što oni nisu članice međunarodnih organizacija. To je, između ostalog, jedan od političkih motiva za ovu potpuno neekonomsku i politički motivisanu meru, i to je zapravo ne samo usmereno protiv interesa Srbije i ne zaboravite BiH, a pre svega protiv interesa građana na KiM. Najviše Srba, ali i Roma, Goranaca, Albanaca. Oni su taoci jednog režima, jedne politike koja se odmetnula od evropskih vrednosti. Dakle, ovo je njihova poruka i EU i pritisak na EU sa njihove strane. To nas naravno ne treba da zanima, ali želim da vam objasnim da je vaše pitanje zapravo na dosta, rekla bih, interesantan način, između ostalog, otkrilo deo pozadine ove političke mere, a ne ekonomske mere.
Što se tiče CEFTA, dakle, mi smo već pokrenuli proces diskusije ovom nastalom problemu unutar CEFTA kao regionalnog ekonomskog aranžmana. Trenutno Priština predsedava CEFTA. Pošto se konsenzusom donose odluke, CEFTA nema način da direktne mere preduzme protiv neke od partnera u okviru CEFTA, ali može da bude upućeno na, prvo, diskusiju, zatim i eventualno arbitražu. Dakle, mi smo već mehanizam pokrenuli.
Ključno, CEFTA je čak i sekundarna u ovome. Ključni dokument koji je prekršen i koji pokazuje pravu pozadinu ove antievropske mere, a kad kažem antievropske, ne zaboravite nisu to neke apstraktne vrednosti, to su po SSP, između ostalog, i po okvirnim sporazumima svim: sloboda kretanja trgovine, odnosno roba, usluga, kapitala i ljudi. Dakle, to su vam temeljne vrednosti na kojima je EU i nastala. Prema tome, kada na KiM Albanci spaljuju srpsku robu, oni spaljuju evropske vrednosti kretanja kapitala, usluga i, pre svega, roba i slobodne trgovine.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, SSP, Priština je potpisala u novembru 2015. godine sa EU. To je najveći domet njihovog mogućeg ugovornog odnosa sa EU, s obzirom, na pet država članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova i mi ćemo, naravno, na jedan aktivan diplomatski način pokrenuti to pitanje kroz podršku i, verujem, uz podršku zemalja nepriznavača, koji svakako, nadamo se, će biti otvoreni za to da podrže, pre svega, ne samo regionalnu saradnju, jer ovo više nije tema regionalne saradnje. Ovde su temeljne vrednosti na kojima je zasnovana Evropa danas, i to govorim o ovim ekonomskim, bez obzira što je sama odluka politička.
Između ostalog, mi smo u tri pravca diplomatski delovali kao ozbiljna država koja ne odgovara unilateralnim aktima, već odgovara kao aktivan, dakle, član međunarodne zajednice, neko do doprinosi regionalnom i evropskom poretku mira i bezbednosti i mi ćemo se obratiti svakako i Organizaciji za evropsku bezbednost i
41/2 TĐ/MJ

saradnju, Savetu Evrope, kada su u pitanju i rešavanje ljudskih prava, sloboda, teritorijalnog integriteta, koje su sve definisane relevantnim međunarodnim konvencijama.
Prema tome, Srbija je ozbiljna država, mi nažalost, kao što je potpredsednik Stefanović objašnjavao, kao ozbiljna država moramo da preuzmemo i obaveze koje su neke prethodne Vlade, u ime ove države, donosile, koliko god nam se to ne sviđalo, i mi to kao ozbiljna i suverena država radimo, gledajući da učinimo ili da sprečimo neku štetu na račun interesa Srbije ili da smanjimo štetu na račun interesa naše zemlje.
Prema tome, odštete teško da ćemo, pošto je to vaše konkretno pitanje bilo, dobiti, ali u svakom slučaju ćemo sve ostale mehanizme pokrenuti, jer smo pokazali da znamo kako se ozbiljne države ponašaju, kako se koriste diplomatski instrumenti i mi ćemo institucionalno odgovarati na sve ono što neki drugi, nažalost, kažu – biće izolovani, biće izolovano Kosovo. Mislim da su oni izolovani odavno od razumevanja evropskih vrednosti, od razumevanja dijaloga i od razumevanja odgovornosti. Nažalost, građani su taoci i najveće žrtve toga, a Srbija će svakako, ne zaboravite, ja vas molim da poslanici imaju na umu, ovde je na udaru i BiH, takođe, jedna suverena država u regionu. Znači, šta radi, podržano izjavom, ponavljam, albanskom premijera Rame koji kaže da je ovo odmazda za neku agresivnu diplomatsku politiku Srbiju. Šta, kada naprave carinsku uniju sa Prištinom, onda će i oni da nam uvedu, nama i BiH, 100% taksi? Da li se tako ponašaju suverene države u regionu, kao što je Albanija? Ne govorim o Prištini, naravno.
Prema tome, ovde je u pitanju, verujte, nešto što podriva ozbiljno regionalnu stabilnost i regionalni mir, a nije ni EU imuna na to i ja, iako sam, kao i sve moje kolege, neprijatno, nisam iznenađena, ali zaista na neki način, zaista neprijatno pogođena time što EU pokazuje niti da ima neku kondicionu spremnost sada da zaštiti svoje evropske vrednosti, jer su u glavama već u izborima za iduću godinu i ništa drugo otprilike nije važno, a mislim da to zatvaranje očiju i ta nemost može da dovede do neželjenih posledica. Prema tome, Srbija pokazuje odgovornost i mi ćemo učiniti sve, prvo, da postanemo stabilan partner EU, jer na kraju proći će i ti evropski izbori i proći će mnoge stvari, a mi moramo da radimo u interesu naših građana i moramo da zaštitimo stabilnost naše zemlje, na neki način, ali i da zaštitimo interese svih naših građana. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Šarčević.
MLADEN ŠARČEVIĆ: Poštovanje i da kažem Marijanu da je pre 200 godina moje prezime, odnosno porodično, bilo Šarac, tako da je ta osnova i da su svi Šarci zaista, što kaže, šira porodica sa Šarčevićima, gde god bili u regionu. Mene to svakako ne tangira, čak imam i nadimak.
Ono što je jako važno, kada govorimo o dualnom obrazovanju, jer smo taj fakultativni izraz usvojili, iako se to nekima ovde ne sviđa, uvek sam govorio, kada smo usvajali taj zakon ovde, taj prvi zakon koji se odnosio na srednji nivo obrazovanja, o dualnom obrazovanju u užem smislu. U širem smislu smo doneli silne zakone koji govore da je ta paradigma mnogo šira i mnogo značajnija, nego što smo u tom trenutku sami znali i mislili.
Da je to tako, govorim o stranim komorama koje rade na tlu Srbije, ne govorim samo o nacionalnoj komori. Ako govorimo da Nemačka komora zapošljava preko 52 hiljade ljudi, Švajcarska 26, Austrija preko 22, italijanska preko 20, SAD preko 20, govorimo o ozbiljnim komorama koje ovde imaju dosta kompanija i koje su zainteresovane da ovde razvijaju dalje svoj biznis. Ako imaju dovoljno radne snage na
41/3 TĐ/MJ

nivou užeg, znači, troje, četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja, mnoge ove kompanije razmišljaju ili počinju to da rade i na oblasti nauke, visokog i tehnološkog razvoja. Mi samo osluškujemo potrebe i reagujemo blagovremeno da bi upravo omladina ostala u zemlji, da bi imala sigurno zaposlenje i da bi mogla da formira svoje porodice.
Ako kažemo da je dualno u užem smislu obuhvatilo srednjoškolsko obrazovanje, već u prvoj godini je preko 4.500 učenika uvelo model obrazovanja. Da nije lako upisati govore podaci sa upisa gde se negde javljalo tri na jedan, a negde čak i sedam ili 10 na jedan kandidata za neke atraktivne profile.
Ovde zaista govorimo samo o onom dobrom odnosu opšte obrazovanih vrednosti u okviru kurikuluma tog obrazovanja sa praksom i usko stručnim i opšte stručnim predmetima da bi demaskirali svaku priču.

42/1 AL/CG 18.35-18.45

Istovremeno radi svih onih potreba za kvalitetnim obrazovanjem i studijama u Srbiji smo napravili reformu gimnazija, koja u okviru sebe ima i IT sektor, odnosno nadarenih odeljenja za informatičare, koje samo po sebi zahteva određenu vrstu prakse. Time smo sa 20%, gde se do 22 nikada nije došlo, došli na 25,5% gimnazijalaca.
Ono što je jako važno, preko 600 kompanija imaju, tvrde, ugovore o dualnom modelu, što je bio cilj kada smo ovde diskutovali o zaštiti prava interesa tih maloletnih građana Srbije koje naravno štite njihovi roditelji. Tada smo uveli i komponentu tzv. pedagoškog instruktora, a to je nastavnik praktične nastave koji zajedno sa instruktorom iz kompanije nadzire rad da ne bi dete bilo slučajno u nekom lošem stanju ili poziciji.
Ono što je jako bitno, što ću ponovo naglasiti, što je najveća vrednost ovog modela jeste dobra praksa u tehnološko razvijenim uslovima. Ovo je obrazovanje uz praktičan rad. Nikako nije rad sa obrazovanjem jer ako imate zastarele mašine u silnim napuštenim fabrikama tamo nećete decu ničemu pametnom naučiti, odnosno oni nemaju gde da rade posle.
Da govorimo pravu stvar, mi smo iza ovog zakona doneli još i Zakon o visokom obrazovanju i u njemu doneli izmene koje zahtevaju da se uloga saveta poslodavaca sada vidi na jedan potpuno drugačiji način. Već govorimo o dualnom u širem smislu. Mi smo 31 obrazovni profil napravili na srednjoškolskom nivou. Pokrili smo sve one oblasti koje su deficitarne. Za sledeću sezonu se još devet novih profila dizajnira zajedno sa Zavodom za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.
Samo ću pomenuti neke, da vidite koliko mogu biti i vrlo atraktivni, zbog povećanja auto industrije i komponenata u Srbiji imamo industrijskog krojača u auto industriji. Imamo tehničara za vojne potrebe, tehničara za namensku industriju, sajber sigurnost koju zahteva Italijanska komora koja je vezana za matematičke procese, računovodstveni tehničar kroz bankarstvo, četvorogodišnji profil, zatim frigo monter – grejni i rashladni uređaji, koji zahteva kompanija „Gorenje“ u velikom delu. Imamo jasno i kompanije koje ovo od nas zahtevaju i to je direktna veza. Rukovaoc građevinskom mehanizacijom, što je jako traženo, i tu nam je povećanje interesa zbog naraslog turizma kao grane i velikih mogućnosti koje ta grana sada nosi sa sobom morali smo da modernizujemo turističko-hotelijerskog tehničara jer novootvoreni hoteli zahtevaju potpuno drugačije spremne mlade ljude za rad. Trgovac mora da ima jednu modernizaciju i formira se novi izlaz kroz tzv. elektronsku vrstu trgovine.
Govorimo samo o novim profilima, a mogu reći da je neki poslanik konstatovao da varilac ne treba da ima tri, imaju plate i do 2.000 evra. Za 600 mesta aplicira 950 kandidata i tu je taj skok očigledan.
Savet poslodavaca je uključen sada u sistemski rad na visokom obrazovanju, a sa druge strane smo skoro pri kraju, obavestićemo javnost oko strukovnog obrazovanja u Srbiji i to smo od letos podigli jednu ozbiljnu prašinu i uspeli da dokažemo da to obrazovanje je bez ikakve veze sa privrednom, da isključivo parazitira na leđima studenata, a da strategija o visokom obrazovanju ne da nije dodirnuta, nego je zaobiđena, koja zahteva veći kvalitet i zahteva veći broj akademskih građana.
Ujedno uvodimo i univerzitetske profesore koji će raditi ekstremnu evolaciju visokih strukovnih škola i zaista sada ta bliska veza Ministarstva obrazovanja i Privredne komore ima apsolutnu vezu sa tehnološkim razvojem. Svi naši instituti su u toj funkciji sa kompanijama. Svi naši dogovori i širenje svih daljih centara imaju veze i sa tehnološkim parkovima. Pored Beogradskog, koji je pun, gde nema više ni jedan kvadrat za bilo koji vid start ap kompanije, Novosadski je u
42/2 AL/CG

intenzivnoj fazi završavanja koji već dodaje novih 29.000 kvadrata. U niškom smo prošle nedelje postavili kamen temeljac i on će za godinu i tri meseca biti gotov. Jedanaest miliona evra će biti pripremljeno. Start apovi se rade i u manjim univerzitetskim centrima a govorimo da se rade samo one oblasti koje imaju intenzivan razvoj. Nije to samo više IT. Svakako je sve više poljoprivreda. Svakako je sve više tehnologija razna.
Sada imamo jedan ozbiljan zadatak i doći ćemo verovatno u neko dogledno vreme u ovaj dom da objasnimo da smo u strukturi srednjeg obrazovanja napravili dve ozbiljne reforme, posle 40 godina ozbiljne gimnazije dobili smo sve međunarodne pohvale i napravili ozbiljnu reformu u okviru dualnog. Ostao je onaj najveći deo koji je najskuplji deo, a koji je neproduktivan, a to je tzv. srednje stručno obrazovanje. U oblasti tehničkih i tehnoloških nauka imamo najneatraktivnija zanimanja, a tu je potreba privrede velika.
Takođe smo prošli kroz Odbor za obrazovanje i zaista dalje govorim o dualnom u širem smislu i ubrzo će biti u Skupštini zakon o učeničko-studentskom standardu i novi modeli stipendiranja i dobrih učenika i perspektivnih učenika i govorimo o novom zakonu koji je pri kraju, o tzv. dualnom obrazovanju na visokom nivou, jer svi tehnički fakulteti, Mašinski u Beogradu, ETF, Elektronski, FTN u Novom Sadu nemaju ni jednog slobodnog studenta za stipendiranje ni na trećoj ni na četvrtoj godini. Poslodavci koji dolaze kod nas i u Komoru moraju da shvate da to moraju da krenu ispočetka.
Mi smo jako razradili jedan model u saradnji sa najboljim nemačkim pokrajinama, a imamo dobre ugovore sa pokrajinama kao što je Bademvitemberg, a ako govorimo sa Bavarskom, Brandemburgom, Hesenom, onda smo valjda izabrali najbolje partnere. Ako kompanija koja ovde razvija industrijski visokotehnološki nivo zahteva da zadržite mlade ljude ovde jer ona u Nemačkoj ima dovoljno inženjera i drugih stručnjaka, ona ima 40% uštede jer razlika u troškovima života u Nemačkoj i Srbiji je upravo tolika.
U nedavnoj poseti Berlinu sa premijerkom Brnabić postavili smo pitanje kolika je plata recimo te medicinske sestre u Berlinu. Oko 1.200 evra. Stan je 700 evra, troškovi života ne mogu sa 300 da se pokriju, teško je da se uštedi između 150 do 200 evra, vrlo teško. Tako da ne cvetaju ruže i nije baš tako kako se to priča.
Sa druge strane, jako je važno da mi radimo na novim tehnološkim modelima u saradnji sa velikim kompanijama. Dakle, 7. decembra će u Kragujevcu će biti otvoren prvi Tehnološki centar za trening, obuku ljudi koji su završili određene struke i moraju da se prilagođavaju tržištu. To je ono što smo ovde kroz Zakon o nacionalnom okviru i kvalifikaciji usvoji, kroz neformalno obrazovanje i kroz celoživotno obrazovanje ili doživotno obrazovanje, kako god ga voli zvati.
Moglo je da se desi da nam silne radnike pokupi „Simens“ i grupacije kojima to treba, u Češkoj fale radnici, u Poljskoj fale, i da oni odu tamo i da se ne vrate. Srbija ulaže ogroman napor da dizajnira šest centara, počev od Leskovca pa do Subotice, Kragujevački je prvi, gde se pravi upravo jedna veza po vertikali. Dve tehničke škole u Kragujevcu su formirane kao jedna velika tehnička škola, strukovno-tehničko obrazovanje se uvezuje kao srednja kategorija sa tehničkim fakultetima u Kragujevcu i uz ovaj centar koji je uz javno-privatno partnerstvo sa kompanijom „Milanović“ je prva licencirana da po „Simensu“ radi obuke.



42/3 AL/CG

U nedavnoj poseti, to je zaista haj tek tehnologija, u Berlinu oprema košta 600 miliona evra, gde naši đaci mogu učiti po tim standardima, gde kada pogledate kako radi varilac, on je kilometrima daleko od mesta gde radi, on ne oseća ni smrad, ima određenu kacigu kao da igra neku sajber igricu i niz drugih tri D štampača i CC mašina gde ni jedna nije jeftinija od milion i po evra.
Kada govorimo o takvom tehnološkom napretku i onome što treba srpskoj privredi, onda ne govorimo o najprostijoj radnoj snazi, nego govorimo o visokotehnološkim zahtevima, a mislim da naše ministarstvo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i drugim granama, sa univerzitetom, strukovnim obrazovanjem i našom naukom upravo radi onu stvar koja odgovara zahtevima privrede i prati. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Marinković): Hvala.
Reč ima dr Zlatibor Lončar.
ZLATIBOR LONČAR: Što se tiče pitanja vezanih za kliničke centre, ono što je sada u fazi rada to je Klinički centar Srbije u Beogradu. Mogu da vas obavestim da dinamika radova, da su radovi u toku i da je dinamika u propisanim rokovima. Ide dobro. Mislim da će to i da se završi u predviđenom roku. Da ne objašnjavam koliko će to da znači za zdravstveni sistem i za Beograd i za celokupnu Srbiju za sve pacijente.
Dokumentacija za Klinički centar Vojvodine je gotova. Sastanak sa Evropskom bankom će biti u narednih sedam do deset dana, gde očekujemo da će se pokrenuti procedura i za izbor izvođača radova za Vojvodinu, za Novi Sad.

43/1 MG/MĆ 18.45 – 18.55

Mislim da to sve može da se završi do proleća i da se zaključi ugovor i da krenu radovi na proleće za Novi Sad. Tu želim da naglasim jednu stvar, onaj deo koji je bio do nas koji je vezan za projektnu jedinicu, za ministarstvo i sve da je on odrađen, ovo je sad ostalo da se ispoštuju procedure Evropske banke i zavisi od njihove ažurnosti da to uradimo.
Pri samom kraju je dokumentacija za Kragujevac, ali pošto Evropska banka insistira na tome da se ide jedan po jedan projekat, neće da rade dva projekta u isto vreme i to će biti završeno, dok se završi procedura za Novi Sad. Bićemo spremni da se raspiše taj tender za Kragujevac i u najkraćem roku u njihovoj toj proceduri da se sprovede.
Što se tiče aparata, moram da vas obavestim, odnosno da obavestim sve građane Srbije da smo mi u završnoj fazi dogovora sa Svetskom bankom, a to je ta kreditna linija gde ćemo zameniti sve dotrajale skenere i magnetne rezonance u Srbiji. Moram da vas podsetim da imamo aparate koji su stari preko 10, 15 i 20 godina i da je apsolutno neisplativo da se oni servisiraju i njihovo održavanje mnogo košta.
Tako da smo napravili jedan program da to bude kao deo skrininga za prevenciju karcinoma vezano za dijagnostiku. Sem magnetnih rezonanci i skenera obnovićemo sve aparate, ultrazvučne aparate za celu Srbiju. Ne samo što ćemo obnoviti aparate koji već postoje i stari su, nego ćemo kupiti nove aparate za pojedine bolnice koje ih trenutno nemaju, ali smo uradili analizu i videli da su negde veći troškovi za transport pacijenata do druge ustanove da se uradi dijagnostika skenera ili magnetna rezonanca i da je isplativije da ta ustanova ima skener ili magnetnu rezonancu i da to ima ekonomski efekat. To je jedna stvar, a druga stvar koja je mnogo bitnija, da pacijent ostaje maltene u svom mestu i da mu se odradi kompletna dijagnostika, ne mora nigde da putuje. To je samo deo tih aparata.
Ono što još mislimo, što je već pri kraju procedura sama, a to je za nabavku još jednog akceleratora za Vojvodinu i skenera koji će pratiti taj akcelerator. Ono što mi gledamo da ne zatvorimo tu priču na tome, još jednom na akceleratoru i skeneru nego da nađemo načina i sredstava, možda iz našeg budžeta, da kupimo još jedan dodatni akcelerator da zamenimo onim, imaju tamo tri stara akceleratora. Da zamenimo, jer postoje uslovi, znači imate prostor, to je posebno opremljen prostor da bi se ubacio akcelerator odnosno aparat za zračenje i da to zamenimo da imaju dovoljno vezano za Vojvodinu.
I ono što je plan za sledeću godinu, a to je da su odvojena sredstva, da idemo za još dva „pet skena“, sada imamo dva jedan u Beogradu i jedan u Novom Sadu, da imamo još dva. Da imamo ciklotron, odnosno jedno postrojenje koje će proizvoditi to što je neophodno, te regense koji su neophodni da bi radio „pet sken“.
Da podsetim samo naše građane da mi tu imamo ograničen rad, jer nama ti regensi, izotopi stižu iz Italije i njihovo vreme poluraspada je samo tri dana. Oni stižu utorkom i onda mi samo utorak, sredu i četvrtak možemo da radimo preglede, a ostale dane ne, jer ističe vreme poluraspada. Ovako sada, sa ova još dva „pet skena“ i sami kada budemo proizvodili te izotope, mi ćemo moći da snabdemo naša četiri tada aparata „pet skena“ i oni će moći da rade ne samo tri dana, nego će moći da rade celu nedelju. Ne samo što ćemo moći da proizvodimo od ta četiri aparata, nego ćemo moći da proizvodimo izotope i da ih prodajemo u regionu onima kojima su neophodni, kojima smo mi bliži, kojima se više isplati da ih uzmu od nas, zbog vremena transporta, a i siguran sam da ćemo biti konkurentni sa cenom.


43/2 MG/MĆ

Planirana je nabavka i akceleratora, jednog savremenog akceleratora još za Klinički centar Srbije. Takođe, još jedan akcelerator za bolnicu Bežanijska kosa. To su planovi gde su odvojena sredstva samo u sledećoj godini, da ne idem dalje za neke stvari, neke najsavremenije aparate za koje mislim da možemo u narednom periodu da nabavimo, ali pod uslovom da se ponašamo odgovorno i da postoji ta finansijska disciplina, bez opuštanja i da bude dovoljno sredstava da se uloži. Podsećam, zdravstvo je izuzetno skupo i bez velikog novca nemoguće je to uraditi.
Ne samo ti aparati što ćemo pomoći našim pacijentima, nego će i doprineti da ljudi koji završe ovde, da ostanu ovde, jer će imati priliku da rade na tim najboljim i najnovijim aparatima, neće morati da idu u inostranstvo i omogućavamo već sada, i tada ćemo omogućiti da dođu strani stručnjaci da ih dodatno obučavaju ovde, a sve iz razloga da pomognemo našim pacijentima.
Tako da nas mnogo novina očekuje uz neke izmene i promene nekih pravilnika i ovoga što ćemo pričati u narednom periodu, što će odgovarati našim pacijentima i celokupnom zdravstvenom sistemu. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala dr Lončar.
Reč ima ministar sporta i omladine, Vanja Udovičić.
Izvolite.
VANjA UDOVIČIĆ: Hvala predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, hvala mnogo na ovom pitanju, jer kao što ste i sami primetili, izgradnja nacionalnog stadiona je mnogo više od izgradnje sportskog i infrastrukturnog objekta. Sam takav jedan veliki kapitalni infrastrukturni projekat vuče sa sobom izgradnju pratećih objekata na samom stadionu, ali i oko stadiona, kao i jačanje infrastrukture putne, što povlači razvijanje celog jednog dela grada.
Ono što je nama pokazala analiza efekata kada smo gledali u drugim gradovima gde se gradio nacionalni stadion, pokazalo se da taj deo grada gde se gradi, renovira ili pravi nacionalni stadion, povlači sa sobom veliki broj investicija i jača taj deo grada. Samim tim želimo da Beograd dobije novi sportski simbol, jednu modernu arenu, jedan moderan stadion i da ima novi prepoznatljivi simbol po čemu bi bio prepoznat Beograd.
Sa druge strane, izgradnja nacionalnog stadiona povlači mogućnost da možemo da se kandidujemo za najveća sportska takmičenja. Želimo da organizujemo u Srbiji završnicu, finale Lige šampiona u fudbalu, želimo da organizujemo i da konkurišemo i da se borimo sa najvećim zemljama, da organizujemo evropsko prvenstvo u fudbalu, svetsko prvenstvo u fudbalu, ali nije samo sportski sadržaj na nacionalnim stadionima. Pored toga, možemo da ozbiljno mislimo na jačanje kulturnog turizma, na jačanje kompanijskog turizma. Želimo da kroz takva ulaganja povećamo broj stranih turista koji bi došli u našu zemlju.
Želja nam je da kroz izgradnju nacionalnog stadiona pojačamo i naše selekcije, poboljšamo uslove za treniranje naših sportista i da naši sportisti se pripremaju u našoj zemlji, ne idu u inostranstvo, što smo već uspeli u najvećoj meri da zaustavimo i da sa jačom sportskom infrastrukturom, sa boljim i kvalitetnijim dvoranama i terenima naši sportisti ostaju u našoj zemlji i pripremaju se ovde.
Nama je želja, pošto je ovo godina apsolutnih rekorda, u ovoj godini imamo najveći broj osvojenih medalja, kada gledamo prethodnih 19 godina. Godine 2013. Srbija je osvojila samo 12 medalja. Za sada Srbija je osvojila 45 medalja, skoro tri puta više u odnosu na pre pet godina Srbija ima više medalja i težićemo u narednom periodu da osvojimo još više medalja. Ova godina je rekordna kada je reč i o davanju
43/3 MG/MĆ

stipendija našim sportistima, kada je reč o organizaciji velikih evropskih, međunarodnih takmičenja, prvenstveno mislim na organizaciju „Final fora“ u košarci, ali i tri evropska takmičenja koja je Srbija organizovala ove godine, što se nikada nije desilo kada je reč o sportu, ali i kada je reč o izgradnji sportske infrastrukture. Sutra se otvara renovirani stadion u Subotici, sutra otvarao prvu fazu renoviranog stadiona u Subotici.

44/1 BM/MT 18.55 – 19.00

Renovirali smo trim stazu, tj. atletsku stazu koja je renovirana po svim evropskim i svetskim standardima, pa će Subotica moći da konkuriše za organizaciju međunarodnih takmičenja. Data je mogućnost da atletičari imaju najbolje uslove. Promenjen je teren, svlačionice su u potpunosti adaptirane, tako da Subotica dobija od sutra novo mesto sa kojim će se dičiti, ali i subotički fudbaleri će moći da igraju na najmodernijem stadionu od sutra pa na dalje.
To je samo prva faza, jer nama je želja da se renoviraju i tribine u Subotici, ali i još 10 stadiona širom Srbije u narednih tri godine, da završimo gde bi Srbija mogla da se diči sa 10 najmodernijih stadiona i da konkurišemo na taj način za organizaciju i nižih takmičenja, ali i da budemo konkurentni kada je reč o našem klupskom fudbalskom takmičenju. Jer, naš fudbal sada beleži vrhunske rezultate, ponovo i naš klupski fudbal, ali reprezentativni fudbal ima značajnu ulogu na međunarodnom takmičenju i želja nam je da kroz ovakvo ulaganje pospešimo i razvoj fudbala u Srbiji.
Ali, smatramo da sve ovo nije trošak i smatramo da davanjem u sport i sportsku infrastrukturu ulažemo u našu sadašnjost, ulažemo u našu budućnost, podstičemo jednu novu vrednost, ali pošto je tu i ministar zdravlja, preventivno utičemo na zdravlje naše nacije ubuduće.
Zna se da istraživanja kažu da današnji jedan dinar uložen u sport jesu tri dinara manje uložena u zdravstvo. Želimo danas da ulažemo u našu budućnost, želimo da kasnije manje dajemo zdravstvu i želimo da kroz sport promovišemo one zdrave stilove života, ali i podstaknemo sve građane da se bave rekreacijom, da se bave sportom, da prihvate zdrave stilove života.
Meni je drago da će Srbija u narednom periodu biti domaćin velikih međunarodnih takmičenja, što smo zaslužili vrhunskim domaćinstvom, ali što smo zaslužili i dobrom sportskom infrastrukturom. Sledeće godine Srbija je domaćin Evropskog prvenstva za žene u košarci, 2021. godine smo domaćini Evropskog prvenstva za žene u odbojci zajedno sa Bugarskom i Rumunijom, što je test za kandidaturu za Evropsko i svetsko takmičenje 2028. i 2030. u fudbalu, ali želimo da na taj način privučemo što veći broj dece, ali i da izgradimo novu sportsku infrastrukturu.
U naredne tri godine želja nam je da deset naših najvećih saveza dobije svoju nacionalnu kuću i da ima svoje mesto gde će trenirati najkvalitetnija i najbolje uslove za obavljanje onoga što naši sportisti najbolje znaju, a to je da na međunarodnim takmičenjima osvajaju najveća odličja. Želja nam je i da oni mali sportovi koji nas sada ponovo posle 40 godina vesele na međunarodnim takmičenjima, prvenstveno mislim na karate, tekvondo, džudo, rvanje, kik-boks ali i na druge sportove koji su sada već postali standardni kada je reč o osvajanju medalja, da imaju najbolje uslove u svojoj zemlji i da iz regiona, ali i iz celokupne Evrope i sveta dolaze sportisti u našu zemlju, da se pripremaju sa našim sportistima i ponavljam, da ponovo podstaknemo ekonomiju naše zemlje kroz jačanje sportskog turizma. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala ministre Udovičiću.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.
SINIŠA MALI: Hvala puno.
Gospodine Rističeviću, mislim da ste postavili jedno veoma dobro pitanje. Mislim da građani Srbije imaju pravo da znaju podatke i status imovine svih javnih funkcionera i svih onih koji se bave politikom u Srbiji, polazim i od sebe, više puta je i moja imovina bila proveravana na takav način.

44/2 BM/MT

Interesantno je da te desetine hiljada ili dolara koje je Vuk Jeremić primio u prethodnom periodu, a saznajemo to sada, i iz Kine, iz Amerike, iz nekih drugih zemalja, videćemo i proveriću, u ovom trenutku nemam saznanja da li je prijavio ili nije prijavio, ali ćemo proveriti. Videćemo šta je od svoje imovine prijavio, šta nije i da li je ispoštovao Poresku upravu Republike Srbije.
Ono što je meni još važnije, a to je da mi naredne godine, kao što sam imao priliku danas da kažem, planiramo veliku reformu Poreske uprave, veliku reformu poreskog sistema u celini i mislim da ćemo na takav način naše poreske organe napraviti da budu još efikasniji i još bolji kako bi građani Srbije u svakom trenutku imali informaciju upravo po prirodi koju ste vi naveli, da li je i koliko je novca Vuk Jeremić primio iz raznih izvora po celom svetu i da li je to prijavi ili nije prijavio Poreskoj upravi. Hvala puno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala ministre Mali.
Zahvaljujem potpredsedniku Vlade i ministrima u Vladi Republike Srbije na radu i odgovorima na pitanja poslanika.
Završavamo sednicu i rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Obaveštavam narodne poslanike da nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova. Hvala.


(Sednica je prekinuta u 19.00 časova.)