Посланичка питања поставили су народни посланици Драган Јовановић, Владимир Ђурић, Александра Чабраја, Мирослав Алексић и Маријан Ристичевић.

На постављена питања народних посланика одговарали су представници Владе Републике Србије, први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар здравља др Златибор Лончар, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар одбране Александар Вулин, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, министар финансија Синиша Мали, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић, министар заштите животне средине Горан Триван, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић и министар омладине и спорта Вања Удовичић.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

27/1 МЗ/МЈ 16.05 – 16.15

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.
После датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника, с тим што нису дозвољене реплике и указивање на повреду Пословника. У складу са тим, молим посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Први пријављени посланик је Драган Јовановић. Изволите.
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Уважена председнице Народне скупштине, даме и господо министри, колегинице и колеге народни посланици, моје прво питање биће упућено потпредседнику Владе и министру унутрашњих послова господину Небојши Стефановићу, а тиче се различитих дезинформација које су се појавиле у јавности ових дана везано за локалне изборе у Лучанима који ће се одржати 16. децембра, а тиче се броја људи уписаних у бирачки списак Лучана у задњих шест месеци. Значи, моје питање за министра Стефановића је – колико је у задњих шест месеци људи у Лучанима добило пребивалиште и добило могућност да гласа на локалним изборима 16. децембра?
Моје друго питање је упућено потпредседници Владе Зорани Михајловић, али пошто она није тренутно у сали, на то питање би можда могао да одговори министар финансија господин Синиша Мали. Када је ова Влада конституисана 2016. године и када је био председник Александар Вучић, један од главних акцената рада ове Владе стављен је на завршетак капиталних инвестиција везаних за инфраструктуру, значи, завршетак Коридора 10 и завршетак пуног профила аутопута на Коридору 11 од Београда до Чачка. Упитао бих министра – да ли ћемо имати могућност да до краја 2018. године пуним профилом аутопута се возимо источним краком ка бугарској граници, који је рок за завршетак Коридора 10 ка македонској граници.
Затим, чули смо у преподневној расправи овде у парламенту да су значајна средства и у буџету за 2019. годину издвојена за завршетак дела Коридора 11 од Обреновца до Сурчина, а самим тим бих упитао – шта се дешава са деоницом Уб-Лајковац и да ли ће оштећење на тој деоници бити санирано и поправљено до краја ове календарске године?


27/2 МЗ/МЈ

Упитао бих министарку Михајловић, а могу добити и писани одговор – да ли ће у следећој години бити завршена комплетно деоница магистралног пута Топола-Крагујевац? Ми смо још 2014. године изгласали овде у Народној скупштини да ће од кредита Европске банке за обнову и развој та деоница бити рађена у 2018. и 2019. години. Како се тамо завршава индустријска зона у Собовици, која ће бити једна од највећих у Србији, постоји прека потреба да се тај пут заврши.
Још једно питање везано за инфраструктуру. Брза шумадијска магистрала Бућин гроб-Мали Пожаревац, које је идејно решење ЦИП урадио још 2004. године, да ли ће у годинама које долазе такође доћи до приоритета у програмима Владе Републике Србије? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има потпредседник Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Поштоване даме и господо народни посланици, појављују се, нажалост, већ годинама разне лажне, злонамерне, нетачне спекулације како се наводно у појединим општинама, па је такав био случај и са градом Београдом када су били претходни избори, појављује неки број, огроман број људи који се однекуда досељавају како би променили структуру, како би били ново гласачко бирачко тело, како би ти људи променили, поготово мале општине, односе снага и како се све то ради закулисно, организовано, како је то неко оркестрирао и како је то апсолутно прецизна ствар, наравно, не износећи ниједну информацију, ниједан податак, ниједан број, управо зато што се ради о потпуној лажи. То хоћу да кажем због грађана Србије. Ради се, дакле, о потпуној лажи, лажи коју су изрицали људи и у изборима 2016. и 2017. године, да кажем и 2018. године, увек они који су очекивали да ће јако лоше проћи на изборима и онда се правио алиби, правила се читава представа која треба да каже – нисмо ми изгубили што нас народ неће, него смо ми изгубили јер се неко тамо населио, па су нас они прегласали.
Ја ћу вам прочитати у број прво за Лучане како ситуација стоји. Наиме, и то ћу да почнем од 2013. године, да би људи видели да се не ради о инциденту, о једној години, о једном месецу, и да виде како то иде до ове године и да виде како се чак тренд смањења броја људи у Лучанима, ја бих волео да се број становника у Лучанима повећава, нажалост, број становника у Лучанима се из године у годину смањује, а видећете и како иде исти тренд у смислу пријављивања грађана.
Наиме, 2013. године се у Лучане доселило 165 људи и то је 2013. године био апсолутно највећи број људи који се у једној години доселио у Лучане у ових шест година – 165. Исте године се из Лучана иселило 216 људи, по различитим основама. Године 2014. у Лучане се доселило 146 људи, а одселило 259 људи и ово је био највећи број људи који се одселио из Лучана у ових шест година. Године 2015. доселило се 111 људи, одселило 245, године 2016. се доселило 140 људи, одселило се 226, године 2017. се доселило 140 људи, иселило 233 и долазимо до 2018. године, у 2018. години се у Лучане до данашњег дана, закључно са данашњим даном, доселило 119 људи, а одселило, ми имамо податке до 3. новембра, можда се још неко одселио, 186 људи. Дакле, хоћу да вам кажем по месецима. У јануару 11, у фебруару седам, у марту 14, у априлу 11, у мају 14, у јуну шест, у јулу 14, у августу шест, у септембру седам, у октобру 15 и у новембру 14 људи. толико се људи доселило у Лучане и значајно већи број из Лучана одселио.
Тако да, те приче о стотинама и стотинама досељених, и то у једном или два месеца, са неких лажних пребивалишта податак, служе као фиктивне приче које треба да скрену пажњу са кључних питања која грађани Лучана треба да поставе, шта им ти који им то говоре нуде, шта је њихова политика и шта је оно што нуде за њихову
27/3 МЗ/МЈ

будућност, осим чисте измишљотине и фабриковања ствари. То је оно што се каже сада у свету популарно – лажне вести. Неко крене са тим, то постане мејнстрим тема и онда се сви као питају, нису они то утврдили, него изнесу у својој изјави, 15 минута говоре о томе како је то ужасно страшно, а онда на крају кажу – е, ми сад питамо да ли је то тачно. Знате, ја сам чуо да сте ви нарко-дилер и на крају тога питам, само ми реците да ли је то тачно. То је отприлике то, без иједног конкретног податка.
Сада сам навео конкретне податке. Ово сам рекао зато што смо имали у Београду, и та прича је трајала таман колико су трајали избори и чим су завршени избори, без обзира колико год пута је ми демантовали, то су били они измишљени бројеви да се у једној општини досељавало по 10, 15 хиљада становника по целом Београду. Ја ћу вам дати податке. Највише се становника доселило 2007. и 2008. године, по годинама, 2007. године 24.264 и 2008. године 22.023. Тада се највећи број становника доселио. Да сам злонамеран, могао сам да кажем да је то било због избора 2008. године, да су тада ти неки људи досељавали људе у Београд да би победили на изборима 2008. године. Ја у то не верујем.

28/1 ЈЈ/ЦГ 16.15-16.25
Дакле, Београд је велики град који се градио, повећавао, повећавао број стамбених јединица, који гради сада станове и у Београду се тај тренд види из године у годину. Године 2017. је био 17.455, једино је било у периоду, да кажем, од 2000. до 2005. године. После 2005. године сви бројеви досељавања по години су већи. Дакле, у тим годинама су били избори, од 2012. године па надаље број становника који се досељава у Београд је статистички потпуно исти као у претходним годинама само што је нешто мањи, а значајно је мањи него 2007. и 2008. године када су неки други владали Београдом, а ја опет не мислим да су они то радили са намером да се гласа, не могу да помислим да би имали такве нечасне намере да тако нешто ураде у изборима у Београду.
Хоћу због истине и због грађана Србије, да људи знају, да нема никаквих неовлашћених промена пребивалишта, нечега што се у неком статистичком смислу повећава. На жалост и број пријављених се смањује а број одјављених повећава, дакле, смањује се број становника у целој нашој земљи па и у овој општини која је била поменута, општина Лучани. Никако не може да се каже да има било чега нечасног, закулисног или превареног у томе. На жалост, да мало више радимо на наталитету можда бисмо могли да се похвалимо да имамо више рођених и више становника, да се радујемо већем броју становника у свакој општини, али једина ствар која је потпуно истинита и потпуно јасна да су сви они који тврде да се неке стотине људи насељавају у Лучане, да су то потпуно измислили, да су то подаци који служе да лажу грађане Србије, а грађани Србије ће, уверен сам, и кад дође дан избора и дође дан гласања умети да награди и да казни оне који су им се на такав начин обраћали. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Уместо потпредседнице Зоране Михајловић, одговориће вам Синиша Мали.
СИНИША МАЛИ: Хвала лепо.
Поставили сте питање око рокова завршетка Коридора 10 и Коридора 11. По питању Коридора 10, јужни крак Коридора 10 значи до македонске границе биће готов и колима ће моћи да се прође већ крајем ове године, а по питању тзв. источног крака, значи, ка граници са Бугарском у првом кварталу наредне године у потпуности ће тај правац бити завршен и биће аутомобилом могуће проћи до границе са Бугарском. Не морам да вам говорим колико је важно да се заврше коридори, односно Коридор 10 оба крака како би коначно са пуним профилом ауто-пута имали прилику да прођемо кроз целу нашу земљу.
По питању Коридора 11, деоница Обреновац-Уб биће отворена до краја године, деоница Уб-Лајковац на жалост због грешака из претходне власти, претходног периода поново мора да се поправља та деоница и биће готова током наредне године, а Лајковац-Љиг, такође биће готов до краја ове године.
Оно што је мени посебно важно, ако могу само да додам на ово што сте питали, дакле, у буџету за 2019. годину имате даљи наставак радова и на Коридору 11 и на неким другим путним правцима који су нама важни. Дакле, изградња ауто-пута Е-763, деоница Сурчин до Обреновца, осам милијарди динара је опредељено у буџету за 2019. годину. Изградња београдске обилазнице на ауто-путу Е-70/Е-75, деоница мост преко реке Саве код Остружнице па до Бубањ Потока, сектори 4, 5. и 6, имате 7,2 милијарде које су опредељене управо за ову намену. Изградња ауто-пута Е-763 деоница Прељина-Пожега, три милијарде и 250 милиона динара. Изградња ауто-пута Е-761 деоница Појате-Прељина, 1,9 милијарди динара. Дакле, наш план и наша визија поготово из 2018. године у 2019. годину јесте да наставимо интензивно да градимо нове километре ауто-пута, нове мостове, нове тунеле како би побољшали нашу инфраструктуру и како би тиме и квалитет живота грађана Србије био још већи. Хвала лепо.
28/2 ЈЈ/ЦГ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вама.
Допунско питање. Изволите.
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем се господи министрима.
Оно што сам хтео да кажем и што бих поново напоменуо као веома важну ствар, за централну Србију и за Шумадију од стратешког значаја и сада сте споменули тај правац и новац који је предвиђен у буџету за 2019. годину, за правац Прељине-Појате. То је један кључни моравски коридор који ће направити ту једну кичму у централној Србији за повезивање два коридора 10 и 11. Оно што је за нас у централној Шумадији, а говорим за општине Младеновац, Топола, Аранђеловац и Горњи Милановац од изузетног значаја, у тренутку када се у наредној години ради и завршава пројекат прикључка Горњег Милановца на нов ауто-пут на Коридору 11, сматрам да би активирање саобраћајнице Мали Пожаревац-врх Рудника-Бућин гроб тзв. брза шумадијска магистрала коју ћу још једном да поменем, да је идејни пројекат урадио Саобраћајни институт ЦИП тамо негде 2004. године, било од стратешког значаја не само за ове четири општине у централној Шумадији већ и за градове Смедерево, Пожаревац, који би имали најкраћи пут и направили би једну кичму од Малог Пожаревца ка врху Рудника, односно ка Коридору 11.
Такође поменуо сам и могу председнице Народне скупштине добити и писани одговор везано за магистрални пут Топола-Крагујевац, најстарији магистрални пут у Србији јужно од Саве и Дунава који је заслужио да се напокон крене са озбиљним радовима на комплетној реконструкцији свих неких 35 километара ове трасе. Јавно предузеће „Путеви Србије“ су у овој години кренули са радовима али бих волео да добијем обећање Владе и ресорне министарке да ће тај посао бити завршен у 2019. години.
Још једно питање за министра финансија, да ли је у програму Канцеларије за јавно улагање, а то сте нешто јутрос говорили о остварењу, односно о плановима буџета за 2019. годину предвиђена средства за обнову објеката у општинама које су оштећене елементарним непогодама у 2018. години? Значи, услед елементарних непогода дошло је до оштећења великог броја објеката како за становање тако и тзв. економских објеката у газдинствима. Постоји велика потреба да се ти објекти крену са обновом и реконструкцијом. Сама председница Владе је обилазила неке од тих објеката са председницима општина и било би добро да се са тим послом крене већ с пролећа 2019. године. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар. Изволите.
СИНИША МАЛИ: Хвала лепо.
Бићу довољно слободан само да вам кажем да смо само у рехабилитацију локалних путева и за ту сврху издвојили три милијарде динара у буџету за 2019. годину, а дозволићете ми да не знам напамет све путеве тако да би вам написмено дао одговор око тога.
По питању Канцеларије за јавна улагања, послаћу вам, ако се слажете све инвестиције које су планиране, које су тренутно у току и које су планиране за 2019. годину. Уколико имате било каквих сугестија, молим вас да ми се јавите па да видимо како да и те ваше сугестије укључимо у план за 2019. годину. Оно што је посебно важно јесте да је Канцеларија за јавна улагања, дакле, Канцеларија која се бави реконструкцијом и изградњом великог броја и болница и домова здравља и школа и вртића у буџету за 2019. годину добила скоро 10 милијарди динара. Дакле, никада више новца, што је добро и гарантује да ће се управо на локалу највеће промене и видети, што грађани Србије и те како очекују и треба да осете. Хвала.
28/3 ЈЈ/ЦГ

ПРЕДСЕДНИК: Реч има Владимир Ђурић. Изволите.
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Захваљујем председавајућа.
Ево, ја имам једну сугестију за Канцеларију за јавна улагања у овом буџету мада ћемо о томе и на текућој седници причати да Канцеларија буџетира 800 милиона динара за накнаду штете од елементарних непогода на јавним објектима, објектима јавне намене. Можда треба размислити да се провери јесу ли ти објекти осигурани. Нема потребе да држава глуми осигуравајућу кућу и да плаћа штете.
Надовезаћу се и на расправу претходног говорника везано за пројекте инфраструктуре. Поред деонице код Грделице која је јавности привукла пажњу због рушења потпорног зида има још једна деоница Коридора 10 која је била тема јучерашње вести портала „Инсајдер“, реч је о деоници Српска кућа-Левосоје, где је констатовано да је пре пројектовања ове деонице вршено чак 30 пута и да измене нису покривене грађевинским дозволама и да та деоница у суштини показује све недостатке нашег управљања инфраструктурним пројектима у свим њиховим фазама.

29/1 ВС/МЋ 16.25 – 16.35

Дакле, средства се обезбеђују за пројекте који су застарели, који не уважавају актуелно стање на терену, па предвиђају, рецимо, потребу експропријације туђом имовином која се на подручју извођења пројекта у међувремену појављује.
И рецимо, конкретно за ону деоницу пројекат радови су почели 2015. године, а пројекат је „ЦИП“ из 2008. године. Дакле, то проузрокује измене у пројектима, то проузрокује пробијање рокова, то проузрокује промене извођача, увођење нових подизвођача и све то наравно проузрокује и додатне нове трошкове.
Па рецимо, тако за ову деоницу, на пример, расписан тендер био где су опет исти извођачи који су већ пробијали рокови добили да извршавају и ове додатне радове по овим додатним изменама пројеката без грађевинске дозволе за додатних 1,2 милијарде.
Министарка је у јануару ове године изјавила, министарка Михајловић која нажалост није данас ту, да је за њу Коридор 10 завршен, али нажалост ево видимо да није. Иначе рокови за ових милијарду и 200 милиона додатних радова су били новембар месец и, ево можемо да видимо, да то још није завршено. Дакле, питање је када ће коначно бити готов Коридор 10, колико ће укупно коштати?
Друго питање за Министарство пољопривреде видимо да је у буџету ове године, овај раздео добио 7,6 милијарди додатних пара, међутим пољопривредници се јављају да им касни уплата средстава за набављену механизацију која је по програмима подстицаја државе купљена, а рате су већ доспеле на плаћање, међутим новац касни па је претпоставка која треба да се разјасни да је ових додатних седам милијарди заправо дуг из текуће године који се преноси у буџет за наредну годину.
И треће питање које би да отворим, је данас усвојена резолуција Европског парламента о Србији, у којој се од нас тражи и владавина права, убиство Оливера Ивановића да се разреши до краја и констатује се, да етнички чисте државе, нису решење за регион.
Па, питам како то се тиче политике разграничења која је промовисана као политика у погледу Косова? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Коме сте поставили питање, извињавам се?
(Владимир Ђурић: Поставио сам питање за министарку саобраћаја, она није ту, министру за европске интеграције, министру за спољне послове, министру за пољопривреду и даље, свако ко може да ми одговори.)
ПРЕДСЕДНИК: Да, све је у реду.
Ко ће први?
Хоћете ви министре? (Не.)
Да, и вама је поставио питање и министарки Јоксимовић.
Министар Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Па колико сам разумео питање се тиче како сте ви рекли идеје о разграничењу односно, опасност од стварања етнички чистих држава.
Све бих ја то веровао кад се чује из Брисела, само желим да подсетим следећу ствар – а шта су до сада ове створене државе које су признале? А шта је Косово него етнички очишћена држава, како они себе називају. Шта је било са Хрватском која од 560 хиљада Срба, је дошла на 180 хиљада? Шта је са Сарајевом где је живело 150 хиљада Срба, а сада их има неколико хиљада? О каквој политици етничког чишћења сада неко говори. Прво су разбили границе Србије, па сада говоре о томе да су неповредиве границе.



29/2 ВС/МЋ

То је лицемерно и цинично. Према томе, ако мислите да то нешто има везе са неким предлогом који би могао или не да буде разматран, мислим да у овој ситуацији у којој се тренутно налазимо, далеко смо од тога да се уопште разговара о неким предлозима за трајно решење.
О каквим предлозима може да се разговара када ви имате ситуацију да они уводе таксе од 100%, то није забележено у новијој политичкој историји.
Са друге стране чујете, и Харадинај је о томе написао, хајде да кажем, написао, оловка му није баш најбоље оруђе за рад.
Знате шта је његово најбоље оруђе за рад и за рат, и сходно томе не треба да нас чуди шта је објавио.
Објавио је да Србија не поштује Бриселски споразум, јер није пустила Косово у Интерпол. Од када то пише у Бриселском споразуму? Прво, да се разумемо, бриселски договори су почели пре 2011. године. Сам тај договор о регионалном представљању је постигао Борко Стефановић и тачно су предвиђене регионалне организације у којима је предвиђено да Косово може да буде учесник, али такође на посебан начин обележено. Али та звездица се претворила изгледа у пахуљицу, односно, истопила се за неке. Чујем да неки код нас овде у Србији сматрају да Косово треба дати да буде члан међународних организација.
Знате шта, Србија не може да призна, Србија не може да дозволи да унилатерални акт постане међународно признат. Као што знате, као што сам рекао, десет земаља је повукло признање независности Косова, на гласању. Пре три године, 2015. године када је био УНЕСКО, 90 земаља је гласало за пријем Косова, 92 земље, а 50 земаља је било против.
Ове године у Интерполу је 76 земаља гласало за пријем Косова, а 56 је било против и 22 уздржане.
Пре три године, Косову је било потребно осам земаља да би добило двотрећинску већину, а данас им је било потребно 36 земаља.
Према томе, то што они говоре да је ситуација решена, далеко је од тога да је ситуација решена, а такође ако неко говори о томе да не може да изврши притисак на Приштину, знате шта, ако неко заиста није толико моћан да изврши притисак на Приштину, не знам о каквим то светским силама се ради.
Већ сам рекао да су те силе породиле политичког монструма у Приштини.
(Чедомир Јовановић: О боже!)
Господине Јовановићу, нису монструми они који су изашли из шуме, који су на слободи зато што су побили све сведоке, нису монструми они који су лично силовали и убијали Србе на КиМ. О чему ви причате?
(Чедомир Јовановић: Поента је како причаш.)
И немојте ви да подижете глас на мене.
Ко сте ви да подижете глас на мене?
(Чедомир Јовановић: Ко си ти?)
Господине Јовановићу, ја не знам да ли је вас неко обавестио, па ви сте у овом парламенту само зато што нису били још избори.
(Чедомир Јовановић: Па, добро и? Или што ме нисте убили још?)
ПРЕДСЕДНИК: Молим да дозволите министру да одговори на питање посланика Владимира Ђурића.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Ја заиста не разумем господина Јовановића, јер он овде представник Приштине или представник нашег народа који овде живи?
(Чедомир Јовановић: Ма ти ништа овде не разумеш. Ја сам овде ушао под својим именом, а не под сукњом Александра Вучића.)
29/3 ВС/МЋ

И ја сам. Ви сте господине Јовановићу нешто дебело побркали. Ја сам ушао под својим именом, а ви сте се сакрили под именом других политичких странака, јер не смете сами да наступите на изборима, под којим сте се именом то ви …
Немојте да добацујете. Прошло је ваше време, схватите то.
Ко вас се плаши, јел вас се неко плаши овде? Ја причам нормално. Ко вас уопште овде овлашћује да ви говорите док ја говорим?
(Чедомир Јовановић: Па што причаш са мном?)
У праву сте, не треба ни да се обазирем на вас.
(Чедомир Јовановић: Хајде мало о Курцу да причамо, па да видимо ко се задњи смеје.)
Ја не разумем ову агресивност, господине Јовановићу.
(Чедомир Јовановић: Зато што неко страда.)
Ваша забринутост за Србе на Косову је веома позната. Ви сте сами рекли да се залажете за признање КиМ, сами сте рекли да је Република Српска геноцидна творевина. И шта сада, треба ја да се слажем са вама?
Уосталом, шта имам да коментаришем, ви сте ме лепо питали, ја сам лепо рекао да су створене етнички чисте творевине и да сада, ако неко жели да ову идеју врати на ситуацију да ће то подстаћи нове поделе, етничке, то је лицемерно и да треба разговарати о предлозима за трајно решење.

30/1 ДЈ/МТ 16.35 – 16.45

Србија је за компромис, Србија је за договор, а ови потези који долазе из Приштине нису за договор. То су потези који су потези после чега нема договора и лепо сте чули господина Вучића који је рекао да неће бити наставка дијалога док се не укину ове таксе.
Што се тиче господина Јовановића, ја заиста не знам чиме сам то испровоцирао ово што је он говорио, што је добацивао. Прво, научите се реду.
(Чедомир Јовановић: Бирај речи.)
Ово је Народна скупштина Републике Србије. Имајте поштовања према оним бирачима који су гласали за Ивицу Дачића, јер сам био на челу листе СПС. А на чијој сте листи ви били? Ставите, што се мене тиче, ставите своје име где хоћете и такмичите се са мном.
Друга ствар, то какве ми напоре улажемо да вратимо, ја разумем вашу љутњу, можда ми радимо нешто што је супротно вашим очекивањима, можда ми радимо то да убеђујемо земље да повлаче признања. Јел ви мислите да је то лако? Па, што нисте то радили у ваше време.
(Чедомир Јовановић: Ти си био власт тада, нисам ја био, први потпредседник Владе. Докле више са таквим понашањем?)
Слушајте, господине Јовановићу, ти си …
(Чедомир Јовановић: То са Ђиласом тако разговарај.)
О чему ви причате, господине Јовановићу?
(Драган Марковић: Чедо, шта се дереш? Шта се дереш бре овде? Председнице Скупштине!)
Замолио бих да прекинете седницу зато што нећу да слушам више оваква добацивања. Ја сам овде дошао да одговарам на питања. Ако вам се не свиђа, јавите се за реч и реплику.
О чему се ради?
(Бошко Обрадовић: Да се укине Бриселски споразум онда.)
Ја са господином Јовановићем господине Обрадовићу договора немам, као што знате.
Молим вас.
ПРЕДСЕДНИК: Молим посланике који, извињавам се министру, прво, што га прекидам, молим вас…
ИВИЦА ДАЧИЋ: Слушајте, ја сам очекивао да ви данас кажете, господине…
ПРЕДСЕДНИК: Министре, молим вас.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Очекивао сам да кажете – браво што сте успели да десет земаља повуче признања Косова.
Јел то нешто што није за аплауз?
Али, очигледно то вама не иде у рачун. Радите како хоћете, али немојте да било коме претите, да вичете, јер ја вама нисам се ни обраћао. И, мислим да сам довољно јасан.
Никад се вас нисмо ни плашили, ни раније, ни сада, а и немам разлога да се с вама сукобљавам. Уосталом, ви сте били ти који сте подстакли целу ову причу, ви сте били ти који сте били на власти и после 2000. године. Говорили сте да је питање Косова демократско питање. Што га нисте решили? Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Поставили сте питање министарки Јадранки Јоксимовић, надам се да ћете је саслушати. Молим вас.
(Ивица Дачић: Шта је Чедо са тобом? Шта је било? Ниси продао фабрику, јел то? У чему је проблем?)
30/2 ДЈ/МТ

ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Пошто је посланик…
(Ивица Дачић: какво је то понашање да ти добацујеш док ја причам? Завршио сам говор и свашта ћу да ти кажем. Шта хоћеш ти бре? Докле ти овде глумиш, добацујеш, изађи бре на изборе брате па се кандидуј.)
(Чедомир Јовановић: Па распиши изборе.)
(Ивица Дачић: Шта је бре ту, причаш глупости.)
Ево, ја ћу да сачекам, није проблем.
(Ивица Дачић: Чија си ти опозиција бре, моја? Чија? Вучићева или њихова, шта? Шта глумиш ту бре? Шта мислиш, тебе се неко плаши? Који си ти фактор бре? Па твоје време је прошло, мани ме се тим.)
ПРЕДСЕДНИК: Молим вас, само да дозволимо министарски да започне одговарање, молим вас.
(Ивица Дачић: Шта је, Чеда Јовановић велики фактор? За три месеца си завршио факултет и сад ту причаш. )
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Нећу овако да причам док се не заврши.
(Ивица Дачић: Срам те било. Чиме сам ја заслужио да се ти мени тако обраћаш? Чиме сам ја то заслужио? Срам те било бре, молио си ме да ти дам обезбеђење бре када сам био министар унутрашњих послова. Како те није срамота?)
Ако могу сада да одговорим.
Дакле, пошто је посланик Ђурић, ако се не варам, поставио питање везано за садржину Резолуције Европског парламента о Србији која је данас у Европском парламенту усвојена, просто због јавности и због грађана. Резолуција Европског парламента има један широк контекст, учествују све посланичке групе Европског парламента. Као што видите, и у нашем парламенту имамо најразличитија мишљења, тако и у Европском парламенту имате од екстремне левице до екстремне деснице, потпуно различите перцепције, предлози. Неки од њих, видећемо да ли ће бити у сазиву новог Европског парламента после европских избора, али то је, мислим, процедура, то је демократија, дакле у ономе што чине европске институције.
Дакле, ви сте изнели заправо једну неистину, односно повезали сте чињеницу да у тексту јесте Резолуције у члану 26. наглашено да не би требало да буду решења етнички чисте државе у региону, али истовремено сте испустили да кажете да последња реченица тог 26. члана каже да сваки договор који би могао бити прихватљив и договорен узајамно у некој доброј вери, може да имајући у виду наравно укупну стабилност и међународно право, може бити прихватљив. Значи, зарад истине и због грађана, увек требало би да цитирате документа онако како су написана.
Међутим, нешто друго сам ја желела да кажем, а то је да ми је јако жао што је ова Резолуција некако, чини ми се, пала у тренутку да нису обухваћене ствари које би заиста требало да буду обухваћене Резолуцијом Европског парламента, а то је управо намера да се границе, како год их ко доживљавао, мењају и то од стране једне суверене државе у региону, а то је Албанија.
То је оно што је Тирана недавно, дакле са Приштином, видели сте врло добро на једној застави, албанској застави, потписала споразуме који се тичу, веровали или не, чак и питања заједничке дијаспоре. Знате, када имате дијаспору, значи имате једну матицу, што несумњиво указује на чињеницу да се ради о покушају и почетку процеса присаједињења, који се супротан темељима европским вредностима, који је супротан темељним вредностима европског поретка које је Организација за европску безбедност у сарадњи са својим државама учесницима поставила, а чији је Албанија пуноправни члан, између осталог имате заједнички фонд за спољнополитичке активности у циљу приступања ЕУ заједничког 2025. и подржану Стратегију албанског националног уједињења до 2025. године.
30/3 ДЈ/МТ

Према томе, наравно, то не треба да буде у Резолуцији о Србији, али када већ причамо о томе каве се вредности и какви се принципи поштују, онда би требало да скренемо пажњу и сви ми и ви као посланици у парламенту Републике Србије, вашим колегама посланицима у европском парламенту, да узму у обзир и да реагују на овакве ствари.
Да ли је било довољно времена или не? Мислим да је било довољно времена јер су неки усмени амандмани који нису повољни по Србију изгледа стигли до њих. Значи, мене живо интересује да ли су ти амандмани који третирају на лош начин Србију стигли од наших посланика на време, али нису стигле ове информације које су од суштинског значаја не само за нашу земљу него за регион, а у широм контексту и за ЕУ? Посебно то очекујем од тзв. „проевропских странака“ у овом парламенту и мислим да је то нешто за шта би сви требали да значајније обратите пажњу.
Друга ствар, што се тиче самог текста резолуције и везано за улогу Србије у процесу и помирења у региону и дијалога Београда и Приштине, ни једног тренутка не постоји у овој, ни у једном параграфу ове Резолуције не постоји негативна одредница или негативна конотација Србије, као активног регионалног учесника, партнера ЕУ и некога ко је много допринео регионалној стабилности.
Кажем, посебно ме забрињава што није стигло до посланика ЕУ, ја јесам и одмах да кажем, свој посао радила и обавештавала и звала, али мислим да је то ипак посао и за парламентарце у Националном парламенту Србије. Мислим дај е то питање које би требало све нас много више да брине, јер у оваквим околностима онда је заиста питање до каквих решења уопште може да се дође, било да се тичу промена граница, делијенације, разграничења, демаркације, чега год хоћете да назовете.
Према томе, тренутак није баш најпогоднији, чини ми се да поставите на легитиман начин то питање. Могли сте много других, ја бих рекла кредибилнијих питања да поставите у погледу ове Резолуције. Хвала,

31/1 БД/ЛЖ 16.45 – 16.55

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Пар реченица само, везано за питање које додирује и тему убиства Оливера Ивановића.
Дакле, Република Србија убиство Оливера Ивановића третира као терористички акт и злочин и очекујемо, наравно, и радимо свим силама све што можемо да урадимо да се убице и организатори овог кривичног дела, овог злочина пронађу.
Оно што јесте, нажалост, проблем је што у томе немамо сарадњу. Убиство се догодило на територији наше јужне покрајине, где ми немамо могућност да оперативно делујемо, ни наше Тужилаштво ни полиција, и постоји озбиљан проблем у недостатку комуникација, када смо ми више пута покушавали да пробамо да прибавимо било који материјални доказ који би могли да вештачимо и да заједно учествујемо у истрази, да помогнемо у истрази, да будемо део истраге, да водимо истрагу. Сви модели су нам били потпуно прихватљиви, поготово да сарађујемо са Канцеларијом Еулекс.
Ви знате да до 2008. године, 2009, 2010. године, када је УНМИК имао искључиво надлежност на КиМ, после тога ЕУ преузима и преко своје, да кажем, Мисије Еулекса обезбеђује вођење кривичних истрага. Негде су чак водили истраге, Еулекс је водио истраге везано за крадене пасоше. Хоћу да вам кажем ниво кривичних дела које је Еулекс обрађивао сматрајући то важним. И сада се догађа овако тешко убиство.
Ја питам – где је Еулекс, јер то је питање за ЕУ, где је Еулекс у истрази убиства Оливера Ивановића? Где су људи из ЕУ? Где су специјализоване полиције? Нама не дозвољавају, неће да нам дају чауре оружја које је пронађено на лицу места. Дакле, они су већ могли да изврше милион вештачења, могли су то да имају. Дакле, није уопште питање да ли су они то већ урадили или нису.
Поставља се питање, ми имамо одређене сумње, имамо и одређене индиције, али је то веома тешко радити без доказа. Веома је тешко водити криминалистичку истрагу на начин где ви не можете да проверите ни сведоке, ни видео снимке, ни чауре, ни место, ни било шта. Они су неке од тих људи саслушавали почетком ове године. Позивали их, саслушавали, сасвим легитимно, сасвим у реду, постављали им питања, а онда сада то исто раде на спектакуларан начин са истим људима који су све време седели са њиховим највишим руководицима приштинских институција, дружили се, имали различите, да кажем, политичке односе, и све је то било у реду. Али, то је њихова ствар.
Мене ту не интересују приштинске институције, од њих заиста не очекујем превише. Али, оно што очекујем од Еулекса, односно од ЕУ, да не третира овај случај са ниподаштавањем, јер због лошег третмана ЕУ ми немамо решење овог случаја.
Хоћу да вам кажем још једно лицемерје. Видели сте да они од Србије данас траже, мени је то охрабрујуће, они данас од Србије траже решење убиства Оливера Ивановића. Дакле, од Србије то траже.
Дакле, они признају да је КиМ део Србије, што је охрабрујуће. Ја ту препознајем, наравно, лицемерје, јер када треба да говоримо о положају српског народа, када треба да говоримо о таксама на робу, када треба да говоримо о свему ономе што се дешава на КиМ, онда је то готова прича, Косово је независно, немојте ништа ни да питате, немате право ни да се мешате, тамо се вас не тиче, то је независна држава. А, када говоримо о кривичном делу убиства, е, онда Србија да то реши.
Нема проблема, дајте нам могућност да одемо да узмемо све доказе, дајте нам могућност да водимо истрагу, дајте нам могућност да то радимо заједно са КПС-ом и Еулекс-ом, ево, да гледају да ми нешто не урадимо наопако, погрешно, или намерно,

31/2 БД/ЛЖ

или било шта. Ево, Еулекс нека ради са нама, нека иду заједнички истражни тимови. То неће.
Али, ја још једном питам – где је Еулекс? И ту видим велико лицемерје појединих парламентараца који на овакав начин, покушавајући, јасно је нама шта они раде, покушавају да све време воду наводе на воденицу да је Србија за нешто крива, иако Србија једина има све мотиве и разлоге да открије ко су убице. И уопште нас не интересује како се зову и шта су, и ако су Албанци и ако су Срби и ако су нешто треће, да откријемо ко је убио Оливера Ивановића.
Али, то не може да се уради тако што са Србијом нико неће да сарађује, а од нас очекујете неки резултат. Убише се наши људи радећи, покушавају на волшебне начине, замислите, не можете да приступите лицу места, не можете да приђете материјалним доказима, кључним материјалним доказима, немате приступ било чему од тога, а неко од вас очекује, каже – где је ваш резултат у истрази? Па, како то да радите? И, колико је месеци прошло, да то све тапка у месту, да ту никаквог круцијалног напретка нема, да они и даље не желе да укључе наше истражне органе.
Али, оно што је највећи проблем, још једном кажем – где је овде Европа? Ја питам где је Еулекс у овој истрази? Где су резултати рада Еулекса? Зашто ти људи постоје, да раде на свим тим случајевима? Да ли је то само разлог да их полако угасе, да сведу на два човека који ће да имају један аутомобил и да се повуку на крају и да кажу – ево, то су сад све независне институције приштинске, косовске, како год желе да назову, и они то све треба да раде? Па, што онда тражите да то ради Србија, ви који сте признали такозвану независност КиМ? Што то очекујете од Србије? Што не кажете приштинским институцијама – очекујемо да решите убиство и да предате оне који су убили Оливера Ивановића? Зато што и они знају да је то немогуће, да они тамо не да неће да то ураде, не пада им на памет, нити имају капацитете, нити имају способност.
Хоћу још једно да кажем, једна ствар, због Интерпола. Вама, да бисте се борили против криминала, није неопходан Интерпол, користан је, помаже у умрежавању и повезивању због прекограничног криминала. Али, у вашој земљи не треба вам Интерпол да бисте се борили против криминала. У вашој земљи вам треба ваша решеност и обученост и спремност ваших тужилаштава, судова и полиције. То је потребно за борбу против криминала. Ако то немате, као што то не постоји, нажалост, у нашој јужној покрајини, од тих приштинских институција, е, онда је јако тешко да можемо да дођемо до било какве правде и за Албанце и за Србе који живе на КиМ. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Захваљујем.
Да додам и један део информација када је у питању истрага о којој је говорио министар Стефановић. Нашим органима се апсолутно онемогућује да на било који начин дођемо до доказа, да на било који начин искористимо и своје капацитете. Ми смо тражили од стране КФОР-а да се укључе. Њихов одговор је, наравно, ми нисмо надлежни, ми нисмо полицијска јединица, али имају моћну обавештајну компоненту. И ово није нешто што ће се разрешити само полицијским методама. То може да се разреши искључиво уз употребу и обавештајних капацитета и полицијских капацитета.
Али, једноставно, када ми то затражимо, просто нам се не одговори, или се каже – ми нисмо надлежни за то, али ће, наравно, увек бити ту да ако може да се пребаци кривица на Србију и да Србија буде на било који начин одговорна. Иако јесте став наше државе од првог момента да је то на првом месту трагедија за српски народ и да ми сматрамо да је тај ко је то урадио непријатељ српског народа, на првом месту. И зато мора да буде пронађен.
31/3 БД/ЛЖ

Овде се помињало и руководство у Приштини. Да ли су монструми? Јесу. Да ли су у питању осуђени и неосуђени ратни злочинци? Јесу. Даћу вам само пример Рустема Берише, који је министар за косовске безбедносне снаге, ово што покушавају да направе да је војска. Он је од нашег суда, суда у Нишу, надлежног суда, осуђен за ратни злочин да ли 2012, да ли 2015. године, за убиство наших војника из заседа. Да ли је то за мене монструм? Јесте. Да ли је тешко разговарати са таквим људима? Јесте.
Знамо ми са ким разговарамо, када разговарамо. Говорим из свог личног искуства, јер сам учествовао у преговорима са њима. И то је једна од тежих ствари коју можете да доживите у животу. Ви разговарате са људима за које знате да су ратни злочинци или неосуђени ратни злочинци, зато што су побили све сведоке. Али, они су представници Приштине, представници тог народа који тамо живи и ви због српског народа морате да разговарате са њима, хтели или не хтели.

32/1 ТЂ/ВК 16.55 – 17.05

Не можете да бирате са ким ћете разговарати. Можемо ми да окренемо главу и да се правимо да смо јако поносни и страшно моћни, непотребно је са њима разговарати, али шта ћемо са Србима који живе на простору КиМ. Због њих се све ово ради и због се разговара и када је тешко.
Оно што на крају желим да додам, знате, у парламенту у Приштини, када се говори лоше о Србији, осим Српске листе немате ни један једини глас који ће успротивити. Јако ми је жао што у српском парламенту има тако пуно гласова који, када се овде нешто каже о Приштини, ту су да их заштите. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Да ли имате питање?
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Нажалост, ја сам поставио још нека питања која се не тичу ни Косова ни резолуције Европског парламента у оном делу у ком се та резолуција бави Косовом. То су питања која се тичу преко милијарду евра инфраструктурних пројеката у овој земљи. На та питања ми није одговорено уопште, што само показује да привреда, њен раст и развој овој Влади уопште нису у фокусу. То је најбољи одговор грађанима на питање зашто лоше живе.
Ја сам 30 секунди у прва три минута посветио проблематици која је везана са Косовом, два и по минута сам образлагао питање везано за пројекат у Грделичкој клисури, где је слупано милијарду и двеста милиона динара на лоше вођене пројекте, где имамо затворени круг пребацивања одговорности: извођач, пројектант, надзорни орган, министарство, Влада, држава и нико никоме није крив.
Не знам на које је посланике овог парламента министарка Јоксимовић мислила, када је спомињала неке амандмане неповољне по Србију који су у Европски парламент слати. Наша посланичка група није афилирана ни са ким у Европском парламенту апсолутно, нити има контакт са било ким од посланика Европског парламента, тако да бих волео да чујем то. Немам ништа против вашег тумачења резолуције. Немам ништа против тога. Волео бих да сте у праву и о томе немам потребу да полемишем, како бих рекао.
Дакле, ако мислите да је та политика на добром путу, ви је спроведите. Ја бих волео да добијем ове одговоре на ова важна економска питања која се тичу милијарду евра инфраструктурних пројеката за фамозни Коридор 10, који градимо као Скадар на Бојани деценијама, за олимпијске игри у Атини је требало да буде готов 2000. и које године је то било. Деценије су прошле од тога, деценије. То изгледа никога не занима. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар финансија.
СИНИША МАЛИ: Хвала пуно.
Желим да се осврнем на констатацију да привреда није у фокусу рада Владе Републике Србије. Ја мислим да никада више привреда и привредници нису били у фокусу рада било које владе него ове и зато имам конкретне примере и ево већ два дана седимо заједно овде, пролазимо и кроз Закон о буџету за 2019. годину, пролазимо кроз читав сет реформских закона, који су управо усмерени ка томе да нашу привреду учине атрактивнијом, конкурентнијом и да одржимо и премашимо високе стопе раста наше економије, наше привреде, нашег БДП-а који смо остварили у првих девет месеци ове године.
Да подсетим грађане Србије и вас поштовани посланици, у првих девет месеци ове године привреда Србије расла је по стопи од 4,5%. То нас сврстава у једну од најбрже растућих економија у Европи у овом тренутку и буџет за 2019. годину је конципиран управо тако да тај раст подржи и у годинама које долазе.


32/2 ТЂ/ВК

Посебно је важно поменути да смо мере које смо планирали за буџет за 2019. годину и највећи део мера управо донели у сарадњи слушајући и консултујући се са привредницима у нашој земљи. По први пут Влада Републике Србије од 1. јануара планира укидање доприноса за незапосленост на терет послодавца. По први пут идемо ка томе да се смањује оптерећење на зараде. То се никада у историји није десило, и то показује колико је привреда, захтев привредника у фокусу рада ове Владе.
Број два, имате по први пут Закон о накнадама где смо јасно рекли, испуњавамо обећање које смо дали да ћемо да укинемо намете на нашу привреду. Ти намети се осликавају у томе да смо четири накнаде у закону који је пред вама, Закон о накнадама, укинули, велики број основица за друге накнаде умањили. То је уштеда по процени Министарства финансија негде око две милијарде динара.
Ово претходно растерећење трошка зарада, односно укидање доприноса за незапосленост износи 12 милијарди динара на годишњем нивоу. Само ове две мере укупно 14 милијарди динара, растерећење привреде, односно више новца који привреди остаје за инвестирање, за ново запошљавање, за даљи развој.
Додатно на то, пред посланицима ове Скупштине је и сет више од десетак пореских закона, који дају додатни подстицај, порески подстицај за све и иновативне, и остале делатности, убрзава се амортизација основних средстава, изједначава се порески и рачуноводствени биланс. Једна од најважнијих ствари коју је привреда тражила. Мало је то технички, сложићете се, али сами ти порески подстицаји чине још око седам милијарди динара олакшица за привреду. Дакле, само за привреду директно имате преко 20 милијарди олакшица за 2019. годину.
Нама је жеља да српска привреда ради све боље. Нама је жеља и наш је циљ да имамо све већи број запослених, све мањи број незапослених. Погледајте данас фабрику коју је председник Вучић отворио. Дакле, просечна плата за 160 новозапослених у фабрици у Зрењанину, нето плата 90 хиљада динара. Дакле, то је Србија за коју се боримо. Желимо још више таквих фабрика и зато и побољшавамо привредни амбијент, али да будем искрен, осим ових директних олакшица и директна подршка привреди, најважније је што је наша фискална ситуација стабилна, што имамо суфицит у буџету већ три године, што држава није терет привредницима, него чак, напротив, подршка.
Такође сам вам читао и упознао сам вас и са износима каматних стопа. То могу поново да урадим. Каматне стопе на државне обвезнице, а самим тим и на све изворе финансирања, како је било 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. године, а како је сада. Каматне стопе су неколико пута мање, него што је тада било, и то је можда најзначајнији допринос државе у томе да се обезбеди конкурентно и атрактивно окружење како би наша предузећа и приватна и јавна пословала што успешније. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли имате коментар? (Да.)
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Хвала, председавајућа.
У мом завршном коментару закључујем да уважени министар апсолутно није одговорио на моје питање. Чули смо сада промоцију економске политике Владе која је тема расправе на редовној седници на којој причамо о Закону о буџету. Нисам питао за пореске подстицаје. Ја сам питао конкретно – ко је одговоран за додатних милијарду и по слупаних пара на једној деоници Коридора 10 на којој су пробијени рокови, на којој су препројектовани радови, на којој се ти радови изводе без грађевинских дозвола? Одговор, који сам очекивао да ћу добити, нажалост, бићу принуђен сам да дам у свом овом неком, да кажем, завршном коментару, тако што ћу вам дати информације из оснивачког акта Коридора Србије, друштва са ограниченом одговорношћу које је основала држава, и који врши надзор над тим пројектом.
32/3 ТЂ/ВК

Пошто стално имамо пребацивање одговорности за лоше вођење инфраструктурних пројеката у кругу извођач, надзорни орган, пројектант, инвеститор, министарство, Влада, држава итд, ево, оснивачког акта надзорног органа у ком може да се нађе одговор на питање које сам поставио, а које од министра нисам добио.
Дакле, каже овако, Скупштина Јавног предузећа Коридори Србије, између осталог, надлежна је да усваја извештај о изградњи путне деонице и доноси одлуку о предаји путне деонице надлежном органу. Скупштина тог друштва надлежна је исто тако и да надзире рад директора и усваја извештаје тог директора. Та скупштина надзире тог директора надзорног органа над извршењем пројекта.
Знате ли ко именује чланове те скупштине? Петоро њих. Надлежно министарство. Очекивао сам да ћу добити одговор да је за слупаних милијарду и по пара грађана Србије одговоран онај који именује чланове скупштине фирме која надзире спровођење пројекта. Нажалост, тај одговор нисам добио. Надам се да су ме грађани разумели и да су ово доживели као одговор који сам им ја, уместо министра, дао. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Александра Чабраја.

33/1 АЛ/ВЗ 17.05-17.15

АЛЕКСАНДРА ЧАБРАЈА: Захваљујем, председавајућа, поштовани гости, поштовани министри, ја сам имала прво велику жељу да похвалим пре свега долазак ево у последње време, барем, прилично редован долазак Владе на ово постављање питања. Међутим, јако ми је жао што Влада није у комплетном саставу и посебно ми је жао што ту није премијерка и што нема још неколико, ја бих рекла, министара кључних ресора. Дакле, Влада није у комплетном саставу. Желела сам да се обратим, пре свега премијерки, као и главном представнику Владе, а и главном представнику, колико ја знам, наше државе, барем тако кажу и Устав и закони.
Драго ми је што је ово постављање питања постало мало редовније, јер смо ми заиста просто затрпани питањима грађана, а веома је мало прилика да се она поставе. Па, када већ говоримо о Скупштини, о раду Скупштине, желела бих да питам, желела сам да питам премијерку, али може да ми одговори било ко од министара на моја питања, ко се буде сматрао прозваним и ко има питање - да ли је пре свега уреду да на овакав начин ради Скупштина Србије?
Говорили смо мало пре, рецимо о буџету и Влада тврди да је тај буџет изванредан. Ако је то тако да је фокус чак на буџету, па како је онда могуће да ми ових дана седимо на седници која има 62 тачке дневног реда, а да је само једна од тих тачка буџет, и то наглашавам не прва тачка дневнога реда, и то значи да очигледно ове године, као ни претходне, нажалост, праве расправе дискусија о буџету заправо неће ни бити. Ако је тај буџет толико добра, због чега би било тако?
Када смо већ споменули Косово, нисам имала намеру да о томе причам, али када говоримо и о раду наше Скупштине, па тај парламент у Приштини који смо мало пре спомињали, он расправља о преговорима Београда и Приштине, док наш парламент о томе не расправља. Да ли мислите да је то у реду? Да ли то значи да Влада нема поверења у овај парламент у којем има огромну већину? То ми уопште није јасно.
Међутим, друга питања која сам желела да поставим тичу се пре свега ситуације у Србији и о томе шта намеравате да предузмете у вези са уништавањем пре свега природних ресурса Србије. Говорим наравно о рекама Србије. Мислим да сви знају у каква је ситуација у вези са рекама Србије, а грађани су у таквој ситуацији да чак и када добију рецимо пресуду која је у њихову корист не могу ту пресуду да спроведу. То је наравно у вези са стањем о нашем правосуђу. Наравно да и не спровођење пресуде кривично дело, али правосуђе ја бих рекла најболнија тачка Србије и једна од оних који су увек спорне, чак када је реч и о тим приступним преговорима, међутим, мени се чини да се у вези са тим не предузима ништа.
Ништа није боље стање ни у здравству, јер смо дошли у ситуацију да грађане буквално нема ко да лечи, да многих струка и специјализација лекара немамо довољно. Нажалост, имала сам прилике да се уверим у последње време да је тако, а могла бих о томе веома опширно да причам и да је то један од разлога због чега грађани толико одлазе из ове земље.
Посебно морам да поменем страховито стање у вези са уништавањем културне баштине Србије која неповратно пропада док се новац издваја за неке намене које су, ја бих рекла, потпуно необјашњиве као што је рецимо овогодишња расвета…
ПРЕДСЕДНИК: Наставићете, само да одговори неко од министара.
Реч има доктор Златибор Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована председнице, поштовани народни посланици, грађани Србије, нисам разумео ваше питање. Никад гора ситуација у здравству. Волео бих да ме подсетите када је то било боље. Да ли је то било неко време раније, нешто било боље, да кажете шта је то било боље, да кажете да се више улагало у здравство.
33/2 АЛ/ВЗ

Што се тиче кадра, могу да вам кажем од 2014. године до данас да смо дали шест хиљада специјализација, захваљујући људима који били пре нас, морам да подсетим да је била забрана и запошљавања и забрана давања специјализација и да је постојало да две године морате да радите као лекар опште праксе па да тек тад конкуришете за специјализације.
Апсолутно вас разумем да ви треба да скупите неки политички поен и да треба да кажете да не ваља здравство, да ћете ви све то боље да поправите, али то је могло много раније да се уради.
Грађани апсолутно виде све оно што се ради. Да би грађани знали, улаже се између пет и десет пута више у здравство него што се улагало, зависи од области до области. Запошљавају се и лекари и сестре. По први пут и најбољи лекари и добијају посао, и добијају специјализацију и плаћа им држава докторске студије.
Према томе, крајње је, сем тога што желите да скупите политичке поене и што не кажете ниједну једину чињеницу – нема тог и тог лекара, нема тога и тога, проблем је тај и тај, то служи вама на част и ви можете наравно у своје име да причате шта год хоћете. То је демократија, а на грађанима је да процене.
Морам да вам кажем, не знам зашто није у претходном периоду саграђен Клинички центар Ниш, зашто није кренуло са радовима у Клиничком центру Београд, зашто није завршена документација за Крагујевац и Нови Сад, зашто није обновљена запаљена болница „Драгиша Мишовић“, а данас јесте, ено сија и ради у пуном капацитету, зашто нисте направили Општу хирургију у Врању коју ћемо ми отворити 12. децембра, а 2012. године и 2014. године затекли смо ту зграду у корову, а видећете за пар дана како то данас изгледа у Врању са прилазним саобраћајницама и са опремом и са свим оним што је неопходно. Видећете 15. децембра како изгледа стара зграда Клиничког центра Ниш која је реновирана у рекордном року у амбулантни део, у поликлинику. Коначно направљена пасарела између гинекологије и неонатологије. Постала је једна целина, што је стандард у свету. Причам за Клинички центар Ниш. Сређен паркинг. Направљен хелиодром и све оно што није урађено у претходном периоду. И запошљени лекари, и дате специјализације и усавршене нове методе и долазе људи из иностранства код нас, оперишу и наше и ново интересовање и из регионалних земаља долазе овде да се оперишу људи. То су чињенице које постоје.
Отворићемо врло брзо породилиште у Лазаревцу, комплет нова зграда. Пустићемо горе на Чиготи једну гама камеру коју до сада није имао, а потребна је за такво лечилиште. Обновљени тоалети које смо затекли да нису имали ни врата, а не да нису функционисали. Прозори који нису могли да се затворе.
То је оно што је нас сачекало и што смо морали да исправљамо. Да ли имате неку амнезију, да ли се не сећате, да ли сте заборавили или вам неодговара, не знам шта је у питању, али ово су чињенице.
Ако имате било шта да кажете, молим вас, реците у чињеницама јер није коректно, али служи вама на част да причате неке ствари које апсолутно не стоје.
ПРЕДСЕДНИК: Имате питање додатно?
АЛЕКСАНДРА ЧАБРАЈА: Имам доста додатних питања, али кренућу најпре од овога. Није први пут да ми се господа министри, па и колеге посланици обраћају као некоме ко је био у некаквој власти или је некада вршио власт итд. Ја амнезију немам, али могли бисте ви да се распитате да ли ја имам било какве везе са било чим.
Но и да немам, знате, постоји једна појава у психологији која се назива пројекција, а то је да оно што желите ви да урадите преписујуте увек другом, па то је рецимо стицање политичких поена. Мени никакви политички поени нису потребни, јер
33/3 АЛ/ВЗ

ја пре свега нисам политичар, нити сам члан било какве политичке странке. Овде сам дошла као грађанин који заступа интересе грађана. Распитајте се мало. Волела бих да ми кажете у којој сам ја то политичкој странци.

34/1 МГ/МЈ 17.15 – 17.25

Дакле, што се тиче улагања у здравство, знате, моје време је овде ограничено, а министри имају неограничено време, па бих ја волела да има прилику да кажем још понешто.
Те специјализације ништа не вреде када ти лекари одлазе у иностранство, ти лекари о којима причате министре, то су наши српски лекари који одлазе у иностранство, а онда долазе овде да би вршили једном месечно можда операције. Распитајте се колико имамо у Србији, ево, ја ћу вам дати конкретан, тражили сте конкретан пример.
Рецимо, ретинохирурга који могу да изведу тешке, најтеже операције. Ја знам пример деце, од рецимо детета пет година које је остало без ока због тога што није на време извршена операција, а операција у иностранству је коштала 150.000 евра, које родитељи нису имали.
Дакле, да пређем даље на питања која су остала без одговора. Сва питања у вези са правосуђем, нико ми ништа није одговорио, ја сам рекла да је правосуђе у катастрофалном стању, нико се на то није ни осврнуо, али изгледа да се то овде и не сматра уопште битним.
Такође, ми нико није одговорио на то због чега парламент рецимо у Приштини може да расправља о питању нашег споразума, а ми не можемо да расправљамо о томе. Али, да се вратим, рецимо на ова улагања у вези са културом и културном баштином, на које ми такође нико није одговорио.
Нико не долази од туриста у Рим или у Париз да би видео новогодишњу расвету. Туристи тамо долазе да би видели културне знаменитости, које су у Србији у катастрофалном стању, чак је и господин Весић рекао недавно да би морало да се уведе кривично дело уништења културне баштине, ја не знам да ли ви то знате, али ја сам то чула, па ме интересује да ли би министри, да ли би Влада подржала такав један предлог који је дошао од господина Весића? Дакле, нисам ја то рекла.
Такође, кад сам рекла о трошењу новца на новогодишњу расвету да би се од тога могло изградити, нећу сад да калкулишем са бројем, рецимо вртића, које би се могла изградити од тог новца који се даје на расвету, на субвенције… итд.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Пре свега, ви сте сведоци, мислим да сте ви то рекли баш у вашој првој реченици – поштовани гости, који сте дошли у Народну скупштину, дакле, не могу министри одређивати о чему ће Народна скупштина да расправља, пошто нас то увек редовно посланици подсећају да смо ми овде гости, да је Народна скупштина нас изабрала, као што и јесте, да ми одговарамо Народној скупштини као што одговарамо. Не можемо ми устројимо дневни ред Народне скупштине, нити да одређујемо о чему ће Народна скупштина да расправља или неће да расправља. Наше је да нас Народна скупштина позове, кад нас Народна скупштина позове, ми дођемо и расправљамо о теми, да закаже Народна скупштина, и то је то.
Што се тиче тог питања не могу министри одговарати за то шта ради Народна скупштина, какав је њен план, програм, шта расправља, које су њене теме, колико дуго траје, о томе одлучују народни посланици.
Што се тиче правосуђа. Правосуђе је важна тема у нашем друштву већ много година. Да вам ја сада причам како је правосуђе дивно и како све супер функционише било би бесмислено, пошто то не мислите ни ви, ни ја. Не мисли нико. Али, на томе раде људи, није овде министарка Кубуровић и зато сам ја одлучио да вам то кажем. Раде напорно људи у Министарству правде, раде људи у Влади, раде на различитим нивоима и ми хоћемо и да мењамо ствари везане за правосуђе да би ојачали
34/2 МГ/МЈ

независност судија и то и јесте промењено значајно у последњих неколико година где имате и при избору судија да Високи савет судства данас има много већа овлашћења и да фактички без Високог савета судства, у ком већину чине судије, апсолутну већину, нема одлуке о избору ни судија који први пут ступају на дужност, нити има промене у било којем од судова, нити има расписивања конкурса за избор судија, нити за председнике суда, нити било шта слично. Дакле, ми идемо ка томе да ојачамо независност нашег судства.
Смањили смо број старих судских предмета за око 40%. За 40% за неких две године смањен добрим радом, повећавањем броја судница, реновирањем старих судница, повећавањем броја судија судећи по предмету и једним озбиљнијим приступом, методолошким да се погледа колико један судија уради предмета. Дакле, да се направи једна врста норме, наравно у оном што је упоредиво и да се покуша да пробамо да те судске, поготово у парницама, да ти судски процеси иду много боље. Имамо захваљујући новим институтима које је тужилаштво увело, поготово споразум о признању кривице, имамо доста брже процесе и у кривици у једном броју случајева где се изричу и затворске казне. Дакле, то није институт који омогућава само наногицу или неке блаже облике казни, већ и време проведено у затвору. Имамо механизам који сада правосуђе може да прибегне да суд то потврђује и да ви имате много брже доношење пресуда, него раније.
Да ли је све ово што сам вам рекао довољно? Још увек није, али се заиста види огроман рад, јер је то једна танка линија када говоримо о правосуђу, где морате да водите рачуна како да држава интервенише, а да не наруши независност правосуђа, јер правосуђе је независна грана власти. Дакле, судови су потпуно независни и доносе одлуку онако како судије желе, у складу са законом и слободним судијским уверењем.
Међутим, оно што јесте важно јесте да ми учинимо да наравно и судије схвате значај одговорности пред грађанима, да судске пресуде морају да се доносе у разумном року, да морају да се поштују, не смеју да остану мртво слово на папиру, али исто тако морају да се поштују и тада када грађани добију пресуду која се њима не свиђа.
Јер, у Србији постоји та једна пракса, да када добијете судску пресуду за коју сматрате да није добра, онда више не морамо да је поштујемо, јер је то донео судија који ми се не свиђа или није одлука онаква какву сам очекивао, шта ме онда брига, тим горе по судску пресуду. Е, када донесу онакву какву сам очекивао, то је супер, то је правда итд. дакле, судска пресуда је таква каква је, свиђало вам се или не морате да је поштујете.
Било је овде говора слушао сам, Европски суд за људска права је утврдио да судство може да се критикује генерално, дакле, да може да се изражава незадовољство нивоом, снагом, независност, све то може да се критикује, али не појединачне судске пресуде и не појединачне судије, јер она испада да ћемо линчовати сваког ко буде донео онакву одлуку која нам се не свиђа.
Дакле, хоћу да вам кажем да је ситуација у том смислу сложена, да интервенишете, а да не нарушите независност. Са друге стране, да уведете довољно норми које ће регулисати рад судова и омогућити да грађани добије оно што је најзначајније, правду. Да не буде да су право и правда два посвађана термина и да не постоје у истој равни.
Дакле, много је рађено на томе и овај парламент је усвојио доста закона који су томе помогли и велики број судија који су били на Правосудној академији, ступили први пут на судске дужности, прошли кроз избор овог парламента, пре тога наравно ВСС, мислим да имамо један добар број младих људи који су се сада ухватили у
34/3 МГ/МЈ

коштац и наравно искусних судија, који су се ухватили у коштац са решавањем крупних питања у нашем друштву. Имамо велики број пресуда први пут значајније него било ко у региону, убедљиво значајније и у смислу прања новца и заплене имовине. У прању новца и тамо где смо успевали да докажемо предикатна кривична дела и тамо где смо успевали да пронађемо и правна лица из иностранства у прању новца, дакле, на врло озбиљан и одговоран начин Србија се бори да покаже да владавина права није празна реч. Да ли је то све савршено, није.
Често питам оне који нам често држе лекције – извините, колико сте ви директора, министара, судија, функционера, посланика ухапсили у вашим земљама? Онда се изненаде када их то питате зато што је одговор нула. Онда кажете – чекајте, кроз вашу земљу прођу милијарде, огроман новац и хоћете да ми кажете да не постоји ниједан корумпиран човек у вашој земљи на високој функцији? Они оборе поглед јер знају да постоји. Па где су резултати у хапшењу, јел то значи да сте се изборили са корупцијом или значи да се недовољно борите против корупције? Нема одговора на то питање.

35/1 БМ/ЦГ 17.25-17.35

Нема одговора зато што нема тамо, њихови су недодирљиви, а овде имају да траже, овде не би било довољно да похапсимо свих 250 народних посланика и то би било мало. То морате људима да измислите да су за нешто криви, да бисте могли да им кажете да се борите против корупције. Хоћу да вам кажем, нису увек ни аршини оних који нам суде баш тако исправни, величанствени, како они желе да их представе. У сваком случају, посла има и на томе ће и интензивно да се ради.
Хоћу да вам кажем још једну ствар за новогодишњу расвету. Хоћу да вам кажем заиста искрено, не зато што имам потребу да нешто браним или не браним, већ заиста што мислим тако. Мислим да нисте у праву само из једног разлога. Погледајте велике светске метрополе како изгледају пред Нову годину, пред Божић и то није случајно. Не раде они то да би трошили новац, раде да би зарадили новац. Ево, овде је господин Синиша Мали, био је и градоначелник Београда, може да вам каже приходе града Београда у новогодишњим празницима, повећања броја туриста, повећање потрошње новца у угоститељским и хотелским објектима и, између осталог захваљујући томе што они кажу да град у који долазе лепше изгледа него раније и спремнији су да дођу да потроше свој новац. То је чињеница.
Када поредите приход и потрошњу, видите да је приходна страна много већа, да ми зарађујемо много новца на томе. На крају крајева, многа истраживања су показала да новогодишња и празнична атмосфера утичу на потрошњу, већу потрошњу новца. Дакле, то јесте, поготово код страних туриста који долазе у Београд због провода, долазе да им буде лепо. Тим новцем се и граде школе, болнице, путеви, породилишта и вртићи. Ми смо изградили врло озбиљан број свих тих инфраструктурних објеката.
О томе може и Синиша да вам каже нешто можда и детаљније, али хоћу да вам кажем, стварно вам ово кажем, имате прилику, дођите у град, питајте људе из града, можете да добијете квалитетне информације и видећете да та прича – е, троши се на новогодишњу расвету, то је бацање пара, стварно не стоји. Немојте да мислите да било ко од ових људи воли да их неко критикује, па су луди да буду изложени сатанизацији и критици, а да не постоји било шта рационално што могу тиме да правдају. Па, ко би им то дозволио. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
С обзиром да је тема реформа правосуђа једна од најважнијих тема у оквиру Поглавља 23. и 24. владавине права, мислим да заиста мора још једном да се понови и нагласи колико је измена оних одредби, уставних одредби које се тичу избора носилаца правосудних функција била важна, односно амандмана уставних који би требало да регулишу овај процес.
Мислим да је јако важно поновити да је Србија и верујте, када упоредите праксу свих земаља кандидата у приступном процесу, нико није имао овако транспарентан и инклузиван процес јавне дебате укључујући све заинтересоване јавности, професионалну, академску, наравно представнике државе, али и професионалних организација, у три круга јавне расправе, дебате уз активно учешће Венецијанске комисије која је једино референтно тело или најреферентније и у Европи, а и шире, да процени да ли су уставни амандмани.
Дакле, у складу, не са КИК и Нотером, дакле са заједничким комунитарним правом или заједничким постигнућима ЕУ, јер тога нема, то не постоји. Не постоји један модел у Европи са којим морате да се усагласите, све државе су регулисале то на потпуно различите начине, али постоје добре европске правне праксе. Венецијанска


35/2 БМ/ЦГ

комисија је након читавог тог, да кажем, фазе и читавог сета округлих столова и различитих консултација донела, дакле, секретаријат је меморандум донео у којем је наглашено да је Србија испоштовала све најбоље правне праксе, да је у складу са препорукама Венецијанске комисије начин измене носилаца правосудних функција.
Због чега ово кажем? Ви се сећате вероватно, иако кажете да нисте активно у политици, али претпостављам да се сећате Устава из 2006. године који ни једног тренутка није прошао, дакле ни принети било каквој јавној дебати који је тада подржан од већине тадашњих учесница парламентарног живота Србије, који је након тога, сви извештаји који су стизали од Европске комисије, посебно извештаји, а тек онда 2009. године и несрећни покушај реформе правосуђа, сви извештаји 2009, 2010, 2011. године Европске комисије су констатовали огроман број нерешених, заосталих случајева. Констатовали су директан притисак на избор носилаца правосудних функција, јер су постојале одредбе, подсетићу вас да постоји пробни рад за носиоце правосудних функција од три године, што је овим уставним амандманима, не анулирано, него је избачено, чиме се смањила било каква могућност утицаја и политичког утицаја на носиоце правосудних функција.
Такође је била одредба везана за улогу Скупштине у избору носиоца правосудних функција, која је знатно критикована годинама уназад. Мислим да су ово кључне ствари које, наравно рећи ћете имплементација, и наравно имплементација, односно делотворно спровођење је најважније. Дакле, са тим се слажемо, али мислим да не би било фер да не поменете све ове активности које су заиста најбоља пракса и које су оцењене на најпозитивнији могући начин.
Следећа ствар, донет је закон на који се дуго чекало, о бесплатној правној помоћи који је био врло проблематичан, са становишта интереса различитих професионалних организација, а који заправо има за циљ да се по први пут у Србији успостави бесплатна помоћ и систем који је важан за најугроженије групе у нашем друштву, значи за оне најрањивије и најугроженије. Мислим да је то јако важно и са социјалног становишта, да људи могу да финансирају пружање правне помоћи.
Такође, Закон о спречавању корупције достављен је Европској комисији, ако се не варам у јулу ове године, дата је препорука да иде на Стално тело Савета Европе ГРЕКО који треба да да своје коментаре на то. Ми очекујемо да се то ускоро, и мислим да је то почетком октобра, сад заиста нисам сигурна, не бавим се директно тиме, али у сваком случају Влади су прослеђени коментари и мислим да ћемо са тим законом врло брзо ући у процедуру. Закон о заштити података о личности, изванредно значајан закон. То су све закони који су јако дуго каснили и који су сада усвојени, те заиста сматрам да рећи да се не ради ништа по питању реформе правосуђа, ефикасности, одговорности, транспарентности, није тачно.
Само ћу вам још одговорити, ако ми дозволите, на ваше питање везано за дебату у приштинском тзв. парламенту или косовском парламенту. Знате, парламент у Приштини не расправља о дијалогу. Представници тзв. владе Косова се обраћају парламенту у Приштини само онда када траже подршку за делигитимизацију и рушење дијалога, бриселског дијалога. Дакле, нема тамо дебате о потенцијалним решењима, зато што решења још увек нису ни на видику. Само повлаче, на жалост, парламент да легитимишу уништавање и подривање споразума и бриселског дијалога, што ова Влада, као одговорна Влада једне релативно мале државе али која хода на високим потпетицама, али стабилним потпетицама принципа, никада није радила. Мислим да ви то као посланик треба да поздравите. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Лончар.

35/3 БМ/ЦГ

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Изузетно сам захвалан, јер сам неке ствари научио од вас, а то је да сте овде а немате никакве везе са политиком, и ова пројекција, аутопројекција и то, сетио сам се, то је још са факултета, тако да хвала вам што сам научио неке нове ствари овде и изузетно ми је драго.
Али, пошто сада немате везе са политиком, ја ћу само на пар чињеница да вам кажем. Пошто сте рекли да људи овде добију специјализацију па оду у иностранство. Прво, требало би да знате специјализације се нису давале, па смо дали специјализације, а када добијете специјализацију овде, у обавези сте да останете онолико колико траје специјализација, два пута толико у Србији. Значи, ако специјализација траје пет или шест година, остајете у Србији 10 или 12 година. То је једна ствар.
Друга ствар, рекли сте – одлазе у иностранство, па долазе код нас. Да, тачно је, наши врхунски стручњаци оперишу и у Црној Гори, и у Републици Српској, и у Босни, и у Македонији. То раде или викендом или у своје слободно време, за време годишњег одмора. Говорим вам чињенице које можете да проверите сада одмах. То су чињенице. Да су озбиљан фактор наши стручњаци, посебно кардиохирургија, неурохирургија, неурологија, кардиологија и још неке области. Навео сам вам и земље у којима раде, у које одлазе и оперишу и раде и лече. То су чињенице.

36/1 МЗ/МЋ 17.35 – 17.45

Поменули сте очне клинике, операције у офталмологији. Морам да вам кажем да се трансплантација рожњаче рутински ради у нашем систему, ради се у Клиничком центру Србије на Офталмолошкој клиници, рутински, трансплантација рожњаче. Нисам сигуран ако сте поменули операцију ретине, ако сам добро чуо. Операција ретине у овом моменту се рутински ради у сва четири клиничка центра, у сва четири клиничка центра, КБЦ „Звездара“ и мислим на ВМА. Значи, данас, на данашњи дан се рутински ради. То су чињенице, без икакве политике, без ичега, само на оно што сте ви рекли, да би грађани знали.
Ја вас разумем, не морате то да знате, нисте из те области, неко вам да неку информацију, али само је проверите. Ово су чињенице иза којих стојим.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Изволите.
АЛЕКСАНДРА ЧАБРАЈА: Захвалила бих се пре свега министрима на сада, ја бих рекла, озбиљнијим и доста коректним одговорима. Ја сам увек за један конструктиван дијалог. Нећу сада да улазим превише у детаље, јер немам времена, нажалост, да причам опширније нити о здравству, нити о правосуђу, али само желим да кажем једну реченицу – то што нешто није урађено некада раније, када год, није никакво оправдање да не буде урађено сада. То је нешто што слушамо стално. Ја не бих желела да слушам то више, а верујем ни грађани.
Желела бих да кажем само пар речи о тој новогодишњој расвети коју смо поменули. Не кажем ја да је новогодишња расвета сама по себи лоша. Новогодишња расвета треба да буде украс на нечему што је већ лепо и сређено. Оно што није лепо и сређено у Србији, то су знаменитости, то су културна добра која пропадају. Нисам, нажалост, чула одговор да ли би неко прихватио коментар и предлог господина Весића који сам поменула, нико ми на то није одговорио.
Што се тога тиче, и ове изградње вртића које сам поменула, ја се надам да нама не одговара ситуација у којој се субвенционишу деца да уместо у државне иду у приватне вртиће, па тако и сами вртићи могу и фиктивно да уписују децу, и то сам чула, па да добију разлику по фиктивно уписаном детету, субвенцију од 30, 40 и више хиљада.
А што се тиче субвенција цркви, да ме схватите погрешно, ја сам крштена 1965. године када се мало ко крштавао, али заиста се бојим да у оваквој ситуацији субвенција цркви од милион динара може да се схвати можда да само више Бог и молитве могу да нам помогну. Ја се надам да ипак није тако. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Мирослав Алексић. Изволите.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Поштовани министри, постављам питање у вези са дешавањима на Косову. Као што смо могли да видимо, данас смо чули две изјаве – једну вашег коалиционог партнера Рамуша Харадинаја који је рекао да сте спремни да признате Косово уколико се потпише споразум о разграничењу и Александра Вучића који је такође данас изјавио да Србија нема контролу ни над једним педљем Косова. Дакле, то је производ неодговорне политике и са једне и са друге стране, и Београда и Приштине, с тим што је Србија преживела јако велика понижења од момента када сте ви дошли на власт и почели да бринете о националним интересима Србије.
Дакле, све време нас шамарају ови из Приштине, а ви се час залажете за разграничење и Европску унију, час се залажете за јединствену територију. Питам сада – зашто не позовете ваше саветнике Тонија Блера и остале да вам помогну у овој ситуацији када су угрожени људи на Косову? А угрожени су због погрешне политике људи и животи људи на Косову. Шта је са Ханом, шта је са Мекалистером, шта је са Меркеловом, шта је са Трампом, шта је са Путином? Кажете да Србија никада није имала већи углед у свету. Зашто нам сада не помогну, да помогну грађанима Републике Србије који живе на Косову и који су доле угрожени?
36/2 МЗ/МЋ

Дакле, та неозбиљна политика шарених возова које је слала Србија, глисера које вози Тачи по Газиводама, пребијања Ђурића и такси је једна неодговорна политика у којој учествујете и ви. Ја ћу вас подсетити шта је претходило свему томе да данас имамо једну потпуну конфузију и потпуно контрадикторну политику коју води Србија по питању Косова. Дана 16. маја 2011. године Вучић је рекао да је изјава Ивице Дачића о подели Косова кршење Устава и да се он залаже за поштовање Устава и територијалног интегритета. Дана 6. децембра 2012. године ви сте, господине Дачићу, потписали Закључак о успостављању административних прелаза Јариње и Брњак, али да на њима неће бити наплате царина за север. Године 2013. потписали сте Бриселски споразум и на тацни предали север Косова, укинули сте српске институције, дали сте позивни број Косову, допустили чланство Косову у ФИФА и у Међународном олимпијском комитету, поставили чврсте границе, натерали Србе да изађу на изборе, натерали их да направе Владу са вашим данашњим коалиционим партнером Рамушом Харадинајем, за кога кажете да је убица и ратни злочинац. Године 2015. говорили сте да је Србија победила са пет према нула и да ће добити заједницу српских општина, да не дате Газиводе. Године 2017. Вучић је рекао да нико не сме да примењује силу на северу, после чега је пребијен Марко Ђурић.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, време.
Реч има потпредседник Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Морам да вам кажем да често у Народној скупштини имамо исте људе који кажу идентичне ствари, без обзира шта ви одговорили, без обзира како стајала чињеница и истина, тим горе по чињеницу и истину, ако се то не слаже са оним што они изговарају. Али, и то је право, то је демократија, свако има право да каже шта год хоће и да мисли шта год хоће, хвала богу, живимо у таквој земљи.
Оно што јесте истина и оно што су чињенице не може се на било који начин маскирати. А шта јесте истина? Истина је да је понашање тадашње власти, Вука Јеремића, Борка Стефановића, Драгана Ђиласа, Бориса Тадића, свих тих људи који су ведрили и облачили нашим животима, они су били суштински управљачи овом земљом и они су директно утицали на све процесе везане за Косово и Метохију. Када је Косово потпуно нелегално, противно међународном праву, прогласило тзв. независност, шта је урадила наша земља, односно Борис Тадић, Вук Јеремић, Борко Стефановић, Драган Ђилас и ти људи који су управљали нашим животима? Шта су урадили? Они су радили следеће. Прво су поставили, и то захваљујући огромним напорима господина Јеремића, величанствено питање пред Међународним судом правде, које је резултирало тиме да један део земаља, након тог потпуно наопаког, штетног постављања питања, после тога прихвати тзв. независност Косова и Метохије. Потпуно штетно по интересе Републике Србије, без промишљања, не желим да будем злонамеран да кажем да је можда неког промишљања и било. То ћемо видети сад, неки најновији процеси говоре у прилог томе, па ћемо да видимо како ће се и то завршити. Али, то су све фини људи. То су све фини људи, мало су умешани у неке корупционашке афере, али то нема везе, то су фини људи. Питање пред Међународним судом правде.
Следеће, Србија је имала позицију да се о Косову и Метохији одлучује у Уједињеним нацијама и захваљујући Резолуцији 1244 мисија Уједињених нација на Косову и Метохији, УНМИК мисија, имала је апсолутну одговорност за управљање свим процесима, јер по Резолуцији 1244 Косово и Метохија су саставни део Републике Србије, под привременом међународном управом Уједињених нација. Те процесе, захваљујући визионарској идеји господина Ђиласа, Тадића, Јеремића и Борка Стефановића, захваљујући њиховој величанственој политици коју су водили, пребацују се из Уједињених нација у Европску унију, чија је већина земаља, оне највеће и најмоћније, тада већ признала тзв. независност Косова и Метохије.
36/3 МЗ/МЋ

Сада ви мене да убедите да су ти људи имали добру намеру и пребацивање из оног тела у коме сте имали шансу да се борите пребацују у тело у коме немате шансу да се борите, ја то не могу да подржим. Не могу да схватим да је то неко могао да уради и да сада прича било шта о томе како је он на било који начин заслужан или они су све добро итд. Онда ово што најчешће спочитавају, потпуно погрешно и лажно, нашој власти се дешава 2011. године.

37/1 ЈЈ/МТ 17.45 – 17.55

Дакле, 2011. године уводе границу, не административну линију, уводе границу и тзв. царински печат. Године 2011. се појављује печат косовске царине, године 2011. Уводе границу и граничне прелазе на Јарињу и Брњаку. Људи се подижу да их пале. И, онда ћете чути од њих – не, не, ви то 2013. или 2012. уводите, итд. Шта су палили људи 2011. године? Шта су људи палили кад смо ми то увели 2013. године? Шта су палили људи 2011. године?
Али, не само што су људи палили то, него што су онда подигли полицију да их хапси. Као што су тукли они малинаре. Исто тако се дешавало, тукли малинаре, хапсили, судови им судили, тужилаштва гонила. Тад није било демократије. Тад нисте смели, не дај Боже, нешто да поменете. И, како је рекла Верица Бараћ у свом извештају да су медији стављени под апсолутну контролу и да у Србији више не може да се каже да постоји један слободни медиј. Рекла покојна Верица Бараћ у свом извештају из 2011. године. Дакле, та 2011. година била је веома важна да покаже деловање оних који би данас да се врате на власт, Борис Тадић, Драган Ђилас, Вук Јеремић, Борко Стефановић. И њихово деловање везано за КиМ хронолошки, чињенично од ставке до ставке.
Да вам кажем, што се тиче Тонија Блера, Хавијера Солане, па те људе је ваша власт ослободила, амнестирала и рекла да су то људи потпуно невини, да немају никакве кривице. Неки претходни судови их осуђивали за бомбардовање наше земље. Дошла нека нова власт, суд их ослободио и рекао да су они потпуно регуларни, чисти и да могу да буду као птица на грани и од тог тренутка ми имамо потпуно поверење у вас, оно што сте ви мудром политиком водили, што су радили Борис Тадић, што је радио Драган Ђилас, Борко Стефановић и Вук Јеремић.
Дакле, својом мудром политиком померили су одлучивање из УН у ЕУ, па видимо како нам то иде. Они су одлучили да успоставе царине између Срба и Срба на Јарињу и Брњаку, они су ставили печат косовске царине, они су ставили оно потпуно накарадно питање пред Међународним судом правде и толико закомпликовали и отежали борбу за суверенитет Србије да је то просто невероватно. Али, озбиљна и одговорна Влада мора да разговара, мора да се бави политиком на начин да брине да сви људи који живе на КиМ имају право да живе, имају право на живот.
Жао ми је што ви кажете ово за Марка Ђурића и за таксе. Жао ми је што једног човека који је добио батине тамо, кога су намерно извукли и кога су малтретирали, који се бори лавовски за то Косово и Метохију, који се бори, на крају крајева, као део једног великог тима, жао ми је што било ко посматра на један такав начин, зато што није било случајно, то је урађено са намером да се покаже како они могу да ураде било шта. То показује у каквом страху треба да живе остали Срби. Малтретирање Марка Ђурића било је усмерено и према њему лично, али и према остатку људи који живе тамо и то исто и ових пет пута што је Росу упадао у последњих неколико година на север Косова показује у каквој атмосфери, легну људи увече у кревете на северу Косова, у каквој Срби атмосфери живе, јер они не знају, тамо владавине права нема апсолутно, наравно, у каквој атмосфери они живе и како дане проводе. Е, то морамо да се боримо да мењамо и у томе нам треба сарадња са свима, јер Србија то сама никако не може. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Поштовани народни посланици, морам да подсетим да је Народна скупштина Републике Србије 12. јануара 2013. године усвојила Резолуцију о Косову и Метохији, усвојила је Резолуцију којом је суштински дата платформа за преговоре и којом је одређено како и о чему ће се преговарати, док се не постигне било какав предлог споразума, не знам како бисмо могли да разговарамо о нечему што није постигнуто. А, имамо, дакле, јасну скупштинску Резолуцију која је
37/2 ЈЈ/МТ

рекла шта мисли, односно Народна скупштина рекла на који начин види разговоре и види преговоре о Косову и Метохију. Подсетићу вас, тад је 175. посланика гласало за Резолуцију, 17 је било против, а два нису гласала.
Скупштина је рекла шта је имала да каже као највиши орган у нашој земљи и на тај начин дала мандат будућим преговарачима, за разлику од приштинског парламента, на који стварно не бих волео да се угледамо, јер да се угледамо на њега овде би се бацао сузавац, овде би се пребијали посланици, овде би били и хапшени посланици. Тако да, заиста не видим на који начин бисмо могли да видимо добар пример у приштинској скупштини и да га пренесемо, ту добру праксу и добро искуство да пренесемо у наше клупе и у наш парламент.
Овде смо, нажалост, могли да чујемо како се овде изједначава Рамуш Харадинај са Владом Републике Србије или са нашим преговарачима. Увек је то, знате, увек је драгоцено када сте, посебно од оних који увек кажу да се уздрже обе стране. То често чујемо од ових из Европе, па кажу да се уздрже обе стране. Е, онда они воле кад чују то из ових редова, из нашег парламента, из Србије, како је то све исто. Па, кад је све то исто, онда нека се уздрже једни и други, све је то део некакве игре. Не треба то да се чује из нашег парламента, не само зато што је то груба неистина, већ зато што је то штетно за интересе Србије и зато што је то штетно и за Србе на КиМ и зато што је то штетно, дубоко штетно и за преговарачки поступак.
Знате, ако наша политика није добра, ево ту је министар Дачић, па што је онда 10 земаља повукло своја признања? Што то нису урадили, рецимо, неке 2009. године, 2010/2011. године? Зашто тада нису осетили величину и снагу српске политике и људи који воде српску политику, па су повукли признање. Зашто су чекали да се деси управо ово да дође до промене власти, до дођу неки други људи, да се неко брине за њих, да се неко бори за њихове гласове, за оно што они мисле, па да се то коначно и деси. Зашто се то није десило раније?
Године 2011. уосталом хајде да чак не одемо и до 2011. године, само ћу вас подсетити на фамозне депеше Викиликса у којима амерички амбасадор каже – Вук Јеремић ме је питао, немојте да признате Косово, само док прођу избори, после шта хоћете, али само немојте док прођу избори, само то издржите. Тако се водила политика и види се да се тако водила политика. Знате, било је, а то је уметност, просто је невероватно да успете да нађете код неког међународног органа, поготово Суда правде оправдање за косовску независност. То је немогуће наћи, али питањем које су поставили успели су да добију одговор да косовска независност није супротна међународном праву. То је просто, то је било немогуће урадити, али се урадило.
А да би се урадило, између осталог донета је и чувена резолуција Генералне скупштине УН у коју смо ушли у договору са Руском федерацијом тада, која нас је подржала, која је активно лобирала у Генералној скупштини и онда ноћ пре усвајања Резолуција је промењена, други спонзор је стављен, стављена је ЕУ и тако смо довели Еулекс на Косово. Еулекс није могао да дође на Косово и Метохију да Срби то нису желели, да српска држава то није желела. Нисмо избацили УНМНИК, какав год он био. Нисмо умањили значај КФОР-а, какав год он био, увели смо Еулекс за који смо знали да неће бити статусно неутралан и ми смо га довели на простор Косова и Метохије. То смо урадили свесно. То није могло да се уради случајно, није пало са неба, него је то био стрпљив рад. Морало се разговарати о томе, морало се потписивати пуно папира, морало се ући у Генералну скупштину, морало се објаснити нашим савезницима да ми то желимо, да желимо да они буду искључени из преговора, да они буду искључени из живота на простору Косова и Метохије. То је урадила власт Бориса Тадића и Вука Јеремића. То су урадили.
37/3 ЈЈ/МТ

Знате, није могуће рећи да је неко други увео, слободно могу да кажем са огромним жаљењем границу, иако ћемо се ми тврдоглаво држати да је у питању административна линија, када сетите се оног паљења и сетите се ко је после ишао у затвор. Срби су ишли у затвор, хапшени од стране српских власти зато што су палили административну линију, зато што су се супротстављали ономе што је радила тадашња актуелна власт.
Донети, односно довести Еулекс, довести Царински споразум на коме на печату пише република Косово. Наравно, да то ми не можемо да спроведемо, не можемо да прихватимо. Боримо се против тога и то нас пуно кошта, али то су Срби прихватили. То је прихватила власт Бориса Тадића и Вука Јеремића, тада је Борко Стефановић био преговарач. То су они урадили, баш као што су прихватили и таблице промене на северу Косова и Метохије, а ми смо свих ових година успешно избегавали да до тога дође.

38/1 ВС/ЛЖ 17.55 – 18.05

Ја сам слушао разне нападе и слушао сам како је Србија слаба и никаква, али само ми објасните како је могуће да нисте успели да нађете ниједну земљу која је повукла признање, а ево ова слаба Србија то успева, и како је могуће да се Србија одупире свим овим притисцима свих ових година.
Слушао сам већ, не знам колико година, приче како ће нестати нашег финансирања, како више неће бити живота Срба на КиМ, како неће бити.
Као што знате, Србија исплати 40 хиљада личних доходака на простору КиМ, сваког месеца, а слушали смо приче да ће то престати, да ће то одавно престати.
Колико Србија има више ауторитета и више угледа него што је икад имала, па говори вам и пример, ево, сетите се резолуције о Сребреници, да је то била она власт ми бисмо, вероватно, прихватили ту резолуцију, прихватили би, да смо геноцидан народ, да није тада Александар Вучић разговарао са Владимиро Путином.
На Савету безбедности би се расправљало о томе да смо ми геноцидан народ. Али, то не можете да урадите, ако немате углед и ако немате ауторитет. То не можете да урадите ако се не верује у вашу реч и ако се не верује вашој земљи.
А, Србија јесте боља него што је била, јесте угледнија него што је била, и то би требало све да нас обрадује.
(Радослав Милојичић: Да, да….)
Али, није лако, неке старлете ми добацују, извините молим вас, ако…
Мени се учинило да ми неке старлете добацују зато што је немогуће да би народни посланици добацивали, ја не знам ко се препознао у томе, ја знам да народни посланици не добацују, мора да су неке старлете, умешале се вероватно негде.
(Маја Виденовић: Које старлете, на шта ово личи?)
Немогуће, не знам ко. Заиста не. Народни осланици не добацују. Немогуће да добацују. Немогуће.
ПРЕДСЕДНИК: Министре, молим вас, завршите ваш одговор.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Дакле, у сваком случају, молим вас да ми не добацују ти који сигурно нису чланови парламента, јер немогуће да би посланици добацивали, кршили ред. Немогуће. Јел, тако народни посланици? Па ви сте најбоље и најважније што имамо. Немогуће да би неко кршио ред тиме што би добацивао човеку који..
ПРЕДСЕДНИК: Молим вас да завршите ваш одговор.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Дакле, оно што свакако хоћу да кажем, то је да не можете у дану када се ваша земља суочава са страшном претњом, претњом насиља која долази на простору КиМ, да је нападате и да је опањкавате.
Не можете. Не можете ако верујете у своју земљу. Не можете то да радите и ако мислите добро својој земљи. Ми то када смо били у опозицији никада нисмо урадили. Мислим да би било добро да бар то разумемо да то не треба да радимо. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Посланик Мирослав Алексић.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Синоним за вашу власт је лаж и бруталне лажи су политика ваше власти.
Што се тиче граничних прелаза, у међувремену је министар Дачић напустио салу, а није одговорио на ово што сам питао, а то је да је он потписао закључак о успостављању административних прелаза.
Што се тиче тога где се данас преговара о Косову, шта тражите у Савету безбедности УН, ако је то измештено одатле? Зашто тражите да се нађе на дневном реду? И то је лаж.


38/2 ВС/ЛЖ

Да наставимо даље, дакле, 2018. године у априлу месецу, Александар Вучић је рекао да ће до краја априла изаћи са решењем за Косово и да су идеје о подели неозбиљне, да би у августу 2018. године, рекао да се залаже за разграничење, али не дуго после тога да је та политика доживела пораз, вероватно разграничење и да су за то криви плачни народ Србије, Сава Јањић, Рада Трајковић итд.
Постављам питање, да ли је у току израда споразума правно обавезујућег споразума о разграничењу као решењу кризе на Косову и шта подразумева у смислу територије Републике Србије и у смислу тога да ли ће потписивање споразума, Косово постати члан УН?
Дакле, да ли ћете потписати такав споразум као што је ваш коалициони партнер и пријатељ Рамуш Харадинај, данас и рекао?
Дакле, да ли ће министри напустити владу на Косову као одговор на све ово што се дешава или ће се то завршити само на посланицима, односно председницима општина, извињавам се, који су, зато што су погођени, као и ваш председник Александар Вучић. тиме што је ухапшен, односно покушало се хапшење Милана Радојичића, и више вас је погодило то, него убиство Оливера Ивановића, и они су изашли одмах и дали оставке на своје функције, али министри и даље седе са тим истим Рамушом Харадинајем, који је данас рекао да ће такса од 100% бити укинута, онда када Србија буде признала независност Косова. Хоћете ли то да урадите?
И наравно, ко је убио Оливера Ивановића, ако је председник рекао да зна да Милан Радојичић није, тиме преузео и улогу Тужиоца и судије и полиције.
Дакле, он је то сам одлучио. Ко је онда, ако зна ко није, ко је емитовао и ко је наручио заправо емитовање спота којим се цртала мета Оливеру Ивановићу на чело и докле ћете више у Србији да ширите агресију, насиље и мржњу, које ће имати катастрофалне ефекте, разбијање глава људи који другачије мисле, и како што видите, и убистава.
Само у овој години, 32 убиства имате, господине министре.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Да кренемо од овог последњег. Знате, у овој земљи у време наше власти, није убијен неко зато што је дошао на митинг политичке странке, па држава послала полицију да га изгази и да он умре због тога.
То је урађено у време ваше власти. У време ваше власти, убијен је Ранко Панић. Име тог човека, већина тих људи неће да изговори, неће да изговоре његово име, зато што он није био на тој страни. Када није био на тој страна, његова смрт није ни вредна. А тај човек није повредио никога. Није увредио никога. Није можда чак ни викнуо на митингу политике у коју је веровао, није бацио камен на било кога, није урадио ништа што би заслужило прекршај, а не да држава дође и да га убије.
Држава, чију су тадашњу власт чинили Борис Тадић, Драган Ђилас, Вук Јеремић, Борко Стефановић, и сви они. Ти људи нису хтели да погледају мајци Смиљи у очи, нису хтели то вече да изађу на телевизију, нису хтели да кажу – дешава се ужасна ствар у Србији, нећемо да будемо земља у којој се људи убијају због другачијег политичког мишљења.
Нећемо да будемо таква земља. Нису ни водили истрагу. То што се у медијима данима није појавила ни вест ни у 29 минуту неке информативне емисије, то треба да им служи на част, али то она реченица Верице Бараћ, да је у потпуности успостављена контрола над медијима, објашњава. Ту нема говора. Бесмислено би било да то уопште објашњавамо даље.

38/3 ВС/ЛЖ

Дакле, тада су убијани политички противници, пребијани људи, легитимисана она деца која су лепила плакате. Био сам више пута присутан, полиција долази у пола ноћи, малтретира децу која лепе плакате. Зашто лепите плакате ? Зато што нису баш плакати на којима је Драган Ђилас? Е па када није Ђилас, шта ћете ви у Београду да лепите плакате на којима нема Ђиласа? Тако је изгледала Србија.
Данас пролазе митинзи, пролазе велики скупови, полиције готово да и нема. Немате полицију која некога малтретира, немате полицију која блокира, немате полицију која на било који начин узнемирава људе. Полиција ради свој посао у складу са законом.
И као што сам оштро осудио напад на Борка Стефановића, и осуђујем га и данас, и тражим високе казне за те људе, иако је то у надлежности тужилаштва, али ево дајем себи за право да то кажем и кажем да је то зликовачки чин, јер Србија неће да буде таква земља.
И полиција за четири сата ухапсила је све те људе, који су осумњичени за та дела, предала их тужилаштву, и полицајац подметнуо своја леђа да заштити Борка Стефановића.
Ја не могу да замислим у том периоду, замислите да је полицајац подметнуо своја леђа да заштити Александра Вучића, када је добио батине, када су њега тукли, јер је имао другачије политичко мишљење.
Када су Бориславу Пелевићу испалили гумени метак у око.
Да ли можете да замислите када су их тукли и сузавцем и воденим топовима?
Министар сам четири и по године, кутија сузавца није случајно бачена. Водени топови, не знају како изгледају, грађани водени топ на улици. Све је било другачије. Све је било другачије, зато што тадашња власт, врх власти је одлучивао. Не мислите ваљда да је одлучивао неки полицијски командир или старешина, одлучивао је Борис Тадић.

39/1 ДЈ/ВК 18.05 – 18.15

Борис Тадић је командовао државом, одлучивао, све и свја био. Зна се кога су звали у Председништво да питају да ли смеју да ураде ово или смеју да ураде оно. Зна се то. Причају полицајци. Причају старешине. Имају извештај. Зна се кога су звали и зна се кога су морали да зову да добију овлашћења за то.
То вам говорим о томе како ситуација изгледа, а о атмосфери агресије, насиља најбоље говори да, знате нама није тешко да осудимо насиље над било ким зато што не желимо да ова земља буде земља насиља. Стварно мислим и као отац малолетног детета да морамо да градимо друштво у коме наша деца неће да страхују на улици од било чега.
Нажалост, када се деси да неко из редова тих људи каже да треба да силујемо премијерку, стрељамо председника, да вешамо посланике, да радимо не знам шта, онда нема некако, знате наш је па хајде да га баш не осудимо. Нема тог јасног – да овај човек је направио ужасну ствар, осуђујемо његов говор мржње, осуђујемо то што је рекао, осуђујемо нападе на жене, осуђујемо нападе на жене које су новинари испред телевизије. Супер, не свиђа вам се Гордана Узелац и Мара Драговић али не треба да их неко умлати зато што имају другачије мишљење и зато што раде свој посао испред телевизије у којој раде. Не свиђа вам се телевизија „Пинк“, немојте да је гледате, али не значи да треба да идемо да је спалимо, да одузимамо фреквенције и да те новинаре умлаћујемо зато што нам се не свиђају. Па, где би то дошло када бисмо се тако понашали?
То је атмосфера мржње која се нажалост свакодневно и мени је жао што ти људи то не виде. Ја то осуђујем где год се појави и ко год да изговори са ове или са оне стране и из овог и из оног спектра и људи који припадају мојој странци и они други, али проблем је што ми имамо снаге да то осудимо. Проблем је што ова друга страна то не види и не жели да прихвати. Не жели да прихвати да то инспирише мржњу да такве ствари доводе до мржње. Наш посао је да као друштво радимо на томе и на томе морамо да радимо.
Што се кризе тиче на Косову и Метохији, стално се импутира некакво решење. Људи, председник је исто врло јасно рекао, нажалост решење није ни на видику, ни на видику. Не постоји никакво решење. Не постоји нешто што је ту пред нама, ево ту се сад прави па ће сад да се, нема тога. Просто га нема. Нема га.
Приштинске институције неће било какво решење. Сматрају да је решење да чекају да велике западне силе заврше цео посао за њих. Оне су признале њихову независност. Они сматрају да имају велику и снажну подршку тих земаља, да могу да раде готово шта желе.
Још имамо некакву улогу КФОР-а који чува некакав крхки мир тамо и дај Боже да тако и остане јер ми сви морамо да радимо на томе и то је најважнији задатак да не буде било каквог крвопролића или нестабилности. То је посао свих нас и то ради ова Влада, то ради председник.
Али, нажалост, не постоји било каква спремност људи који су данас у руководству приштинских институција да разговарају о било чему суштинском. Ми смо потписали Бриселски споразум који гарантује стварање заједница српских општина. Пет година се тај Споразум не спроводи и то није срамота само приштинске институције, опет кажем, не очекујем превише од њих. Не мислим ни да ти људи имају превелике домете нити институције, али сам очекивао да они који су били гаранти, Брисел, зашто се преговори воде у Бриселу? Па зато што су нас тамо померили резолуцијама УН, да се преговори више не воде у УН него у оквиру ЕУ.


39/2 ДЈ/ВК

Каже - поштовани народни посланик, а што идете онда пред Савет безбедности и то је крунски доказ? Па зато што је Србија чланица УН. Има право да тражи заштиту од тела чијег је члан. Члан је УН и има право да тражи заштиту од тог тела. То тело, нажалост, је политичко тело које има право да уложи вето, које има право да доноси одлуке на различите начине и да ли тамо можемо да нешто успемо велико да постигнемо, шта смо успели да постигнемо велико у УН, не ми, шта је било ко је успео да постигне? Шта?
Велике силе када се не договоре уложе вето, не може ни да прође резолуција, не може да прође ни ово ни оно. То је истина, али смо ми натерани да одемо да преговарамо вашом одлуком, одлуком ваше власти на терену који нам је мање повољан, тамо где су људи који су у већини, другачије посматрају визуру од нас.
Они то посматрају као независну државу и они са своје тачке гледишта поступају онако као што верују у то, али ми нисмо требали да одемо да преговарамо у ЕУ, него под окриљем да инсистирамо да преговарамо што дуже можемо у оквиру УН, јер су нам изгледи бољи тамо. То је истина и то је била грешка, велика скупа грешка која и данас кошта Србију. Велика и скупа грешка.
Нажалост, то решење кризе није ни близу, није ни на помолу било какво. Министри који су из редова Срба су тамо поднели оставке и ти људи де факто ни не учествују у томе. Они су заједно са својим народом на протестима. Можете да погледате свакога дана, али да вам кажем да они играју неку кључну улогу, да не обмањујемо народ, да су они кључни фактор, да су они ти који одлучују о свему на Косову, нису. Апсолутно нису.
Зна се ко одлучује тамо. Нису то, нажалост, ни Албанци. Њих има само биолошки довољно више да су значајни фактор од Срба, али нису ни они кљуни фактор и зато ми никад не апелујемо и не очекујемо да ће они нешто да донесу или они да одлуче. Не иду они сада у Америку случајно. Иду да им се каже шта ће да мисле о овоме, шта ће да ураде око овога, шта ће овако, шта ће онако.
Ја сам очекивао много више од ЕУ, да вам кажем искрено. Ја живим у Европи. Ми не желимо да будемо ни америчка ни руска колонија, било чија. Ја сам очекивао од Европе, ја желим да припадам европском континенту, ЕУ, тој врсти вредности.
Очекивао сам да ти људи ураде нешто. Знате, гарантовали смо нешто, ви сте то потписали, ја сам вам гарантовао, ја ћу да их натерам онда у ону страну која не испуњава да то испуни. Онда добијете оно чувено, најежим се када то чујем – позивамо обе стране. Онда то више губи смисао.
Србија и даље покушава да буде врло озбиљна и одговорна, пре свега због оних људи који живе на Косову и Метохији, а ја верујем да ми нашим одлукама заиста смо се показали као неко ко је показао апсолутну посвећеност и одговорност. Да ли је лако? Апсолутно није лако, јер ја сам то рекао и Александру Вучићу, који је поред тога што је председник ове земље и мој пријатељ, ја сам му рекао да му је за њега много паметније било, могао је да као и сви остали прође поред те теме и да каже – нека то решава неко други, што бих ја себи навлачио ту беду на врат. Ево, оставићу некој следећој генерацији. Што? Хоће неко да му каже хвала за све што је уради? Хоће неко да му каже хвала што иде да се бори, што иде да се туче тамо? Неће. Називаће га и једна и друга страна ће га називати како год хоћете, али он је рекао – носим тај крст, носим свој крст због будућности Србије. За њега лично би било много лакше да није радио ништа, као што су радили већина његових претходника, апсолутно ништа и да каже само – то треба да се решава, остајемо посвећени, тврди, чврсти и довиђења, пријатно.

39/3 ДЈ/ВК

Шта би се тиме добило? Да ли би Србија нешто имала од тога? Да ли би наш народ нешто имао од тога? Човек се ухватио да проба да нешто реши, да проба да не остајемо неком следећем тај терет на леђима, некој нашој деци да морају за 10, 20, 30, 40 година да решавају то. Нажалост, то што не постоји довољно политичке воље у свету да се то реши, указује незрелост једног дела елите којима је некад важније неки избори у Европи у јуну, па немојте сада да решавамо ово, а некоме је важније да ли ће да има овако или онако, некоме је важније да се прави луд да не види ово шта раде институције Приштине и Албаније у укидању и царина и граница и иста застава.
На Косову немате једну заставу која је истакнута, они се убише да нас терају да истичемо косовску заставу, људи не истичу ни једну, нема једне. Можда имају негде у некој званичној институцији, нема једне те заставе, све су заставе Албаније. Кад је дан заставе, нема заставе Косова, а убише се на оним такмичењима спортским да нас натерају да истакну заставу, химну, итд.
Дакле, хоћу да вам кажем, много труда је уложено и мислим када би у нашој земљи нашли много више јединства да ми изађемо са јединственим ставом како да се боримо за нашу земљу да би то било боље за наше грађане.Често то нажалост није случај, често видим да људи покушавају због неких својих политичких поена да што горе то боље. То је лоша политика по нас.

40/1 БД/ВЗ 18.15 – 18.25

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Имате ли коментар? Изволите.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: За разлику од министра, ми имамо ограничено време за дискусију. Наравно, познато је то да одговорност као реч за вас не постоји. За све су криви неки други. За ових седам година ви очигледно не сносите никакву одговорност, ни кривицу, али то је ваша политика. Грађани ће једнога дана то схватити.
Што се тиче убиства Ранка Панића, које помињете, ја бих вас подсетио да је организатор тог догађаја, господине министре, био Александар Вучић, да је министар полиције у том тренутку био ваш садашњи коалициони партнер господин Ивица Дачић, да је директор полиције био данашњи саветник за безбедност председника Републике господин Вељовић. Дакле, они су ти који су требали да решавају то убиство о коме ви говорите, они су управљали полицијом, па питајте њих и око сузавца и око водених топова и око гумених метака и свега осталог што вас занима.
Али, када говорите о Ранку Панићу, било би коректно да поменете шта се догодило са убиством Славка Ћурувије, који је убијен испред врата, док је Александар Вучић тада био министар информисања. И то би било коректно, такође, да одговорите грађанима.
Наравно, пошто се један од вас малочас позивао на извор „Викиликса“, ево, да прочитам и ја нешто од депеша „Викиликса“, а тиче се управо министра Стефановића. Па, каже - Стефановић је рекао Коштуничиним језиком, како пише „Мантер“, да је подела Косова једино реално решење и да се сваки Србин сваке ноћи моли да подела Косова буде, још 2011. године.
Дакле, нисте одговорили ни на једно питање које сам вам поставио - како ћете решити кризу на Косову, како ћете помоћи грађанима Србије који су доле угрожени на Косову, већ сте се бавили јефтиним политиканством, сваљујући одговорност на све остале осим на вас, да је понесете. Сили сте и на народ плачљив и на Цара Лазара, и на свет…
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Марјан Ристичевић има реч. Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Захваљујем.
Даме и господо народни посланици, ја знам зашто су ови Јеремићеви нервозни, али да кренемо редом.
Ја ћу кренути од дама. Госпођи Ђукић Дејановић - колико новца је издвојио њен ресор за потребе популационе пронаталитетне политике на нивоу локалних самоуправа? Колико општина и градова је аплицирало за добијање новчаних средстава у оквиру ове политике? То је за госпођу Ђукић Дејановић.
За госпођу Јоксимовић, с обзиром на ове таксе, ЦЕФТА, ССП, да ли постоји шанса да Србија поднесе одштетни захтев и колико то може да износи? Дакле, Албанци морају да плате за своје враголије.
Идемо даље. За господина Шарца - шта мисли о дуалном образовању,? Колики је то значај и шта се очекује у привредној активности? Шарчевића, извињавам се. Колики је то значај за привреду, с обзиром да сам ја поборник применљивог знања?
Идемо даље. Министар спорта, шта мисли о националном стадиону? Колико је то значајно, не само за грађевинску индустрију, него колико је то значајно и за спортске приредбе и туризам, који би проистекао из спортских приредби?
За господина Лончара - шта мисли о обнављању клиничких центара и болница? Колико је то значајно? И о у даљој набавци нове опреме.


40/2 БД/ВЗ

Сада да се додирнем министра финансија, с обзиром да је пукла ова брука Јеремића Вука. Малопре је његов посланик, који је променио једно пет-шест партија, ја више не знам, изгледа да је сада његов, дакле, његов посланик је прочитао оно што су заједно писали Харадинај, вероватно су заједно писали Харадинај и Вук Јеремић. Они поодавно сарађују и учествовали су заједно у изградњи дивље државе КиМ. С тим у вези, он је умешан у једну бандитску корупционашку аферу, међународну. И, ја питам министра финансија да ли ће порески органи, односно органи Министарства финансија доставити нашим органима за гоњење одговарајуће информације да ли је Вук Јеремић пријавио приходе које је остварио од господина Хоа, односно да ли је тих 666.000 евра плате коју је тамо остварио док смо му ми плаћали, грађани Републике Србије, стан, кола, послугу, возаче итд? Ми смо му плаћали да он од јавне функције направи приватне бизнисе. Да ли се с тим у вези у Министарству финансија покреће нека контрола која би са органима гоњења могла да доведе до привођења правди овде Вука Јеремића, не само због издаје на КиМ, не због тога што пуши томпусе од 1300 евра, већ због тога да се задовољи правда?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Захваљујем, уважени посланиче.
Даме и господо народни посланици, чини ми заиста част да и тема демографије и популационе политике буде у склопу питања која су упућена Влади, због тога што је 2016. године, када је садашњи председник, тада премијер, Александар Вучић, вама предложио да један од ресора у Влади буде Кабинет за популациону политику и демографију. Ви сте заправо тај предлог подржали. То је први пут да се Влада активно бави сопственим ресором овим питањима.
Стручњаци су средином прошлог века оценили да је демографско-популациона политика изузетно велики проблем Србије. Упозоравали су и чак један доста пристојан састав стручњака направио је изванредну Стратегију за подстицање рађања 2008. године. Када сам дошла на чело кабинета, у име кога сада и говорим, нашла сам тај добар папир у фиоци дубоко прекривен другим папирима.
Дакле, стручњаци од средине прошлог века до 2008. године, односно до 2016. године упозоравају, а политички слух, смелост да се и овим проблемом бавимо заправо потиче од иницијатора који је сада и председник Националног савета за популациону политику, председник Вучић.
Морам рећи да је Влада више него посвећена овим питањима. И, као што знате, међуресорни рад Владе једино и може дати некакве резултате. Резултате не можемо, наравно, очекивати преко ноћи, јер су нас демографи научили да је јединица за мерење добрих поступака и одлука и понашања у овој сфери најмање 10 до 15 година. Због тога ово није пар екселанс политичко питање. Ово је питање будућности Србије и ја заправо водим ресор који се не бави политичким питањима, јер брзих одговора позитивних неће бити.
Шта је циљ Стратегије за подстицање рађања коју смо ми донели, а коју је, наравно, Влада Републике Србије, на челу са госпођом Брнабић и свим министрима разматрала и усвојила? Пре свега, да се пронаталитетна политика заиста води, али да у проблеме решавања ове политике укључимо и питање миграција.
Тек кад је неко данас питао зашто одлазе лекари одавде, морамо се сложити да су миграције цивилизацијска реалност и да људи из Немачке одлазе у Америку, у Канаду, иако је стандард јако добар. Дакле, слобода кретања људи, па и образованих људи, је једна реалност, која никако не може да се фокусира и веже само за Србију.

40/3 БД/ВЗ

Никада ова Влада неће чинити забрану онима, нити може, нити има такву тенденцију, који планирају да оду. Ми ћемо радити на јачању веза са младим образованим људима који одлазе из Србије, јер ниједна влада до сада се није бавила овим питањима.
Оно што мислим да је конкретан одговор на ваше питање, проистиче из чињенице да поред тога што су врло значајна документа на националном нивоу донета и што су опредељена финансијска средства, нема заправо добре популационе политике и добрих корака ако јединице локалне самоуправе, општине и градови не донесу своје планове везане за демографију и популациону политику. И због тога смо се определили да укупну суму од 500 милиона заправо у форми субвенција доставимо јединицама локалне самоуправе које имају своје програме и које су апликовале након јавног оглашавања.

41/1 ТЂ/МЈ 18.25 – 18.35

Дакле, 119 општина је разматрало тему демографије у својој средини и мислим да је то највећи квалитет, јер је ова Влада успела да подигне видљивост теме до јединица локалне самоуправе до Савета за демографску политику и здравствених савета, ако немају савете за демографију на нивоу јединица локалне самоуправе и припремали су се и врло озбиљно приложили своје пројекте. Дакле, 61 општина и град су добили неповратна средства у вредности од 500 милиона. Захваљујем на питању.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Јадранка Јоксимовић. Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Посланиче Ристичевићу, ви сте заиста поставили једно добро питање, ја чак нисам ни очекивала да ћете поменути могућност одштете, али заправо сте одлично питање поставили.
Ми не можемо да добијемо одштету, дакле, везану за ове мере Приштине и управо зато је то Приштина између осталог и урадила. Она као ентитет, самопрокламоване државности, није чланица бројних међународних организација и она управо овим, не само да поручује Србији, пошто је наш став познат, него поручује ЕУ да она хоће да решава проблеме у име тзв. Косова зато што они нису чланице међународних организација. То је, између осталог, један од политичких мотива за ову потпуно неекономску и политички мотивисану меру, и то је заправо не само усмерено против интереса Србије и не заборавите БиХ, а пре свега против интереса грађана на КиМ. Највише Срба, али и Рома, Горанаца, Албанаца. Они су таоци једног режима, једне политике која се одметнула од европских вредности. Дакле, ово је њихова порука и ЕУ и притисак на ЕУ са њихове стране. То нас наравно не треба да занима, али желим да вам објасним да је ваше питање заправо на доста, рекла бих, интересантан начин, између осталог, открило део позадине ове политичке мере, а не економске мере.
Што се тиче ЦЕФТА, дакле, ми смо већ покренули процес дискусије овом насталом проблему унутар ЦЕФТА као регионалног економског аранжмана. Тренутно Приштина председава ЦЕФТА. Пошто се консензусом доносе одлуке, ЦЕФТА нема начин да директне мере предузме против неке од партнера у оквиру ЦЕФТА, али може да буде упућено на, прво, дискусију, затим и евентуално арбитражу. Дакле, ми смо већ механизам покренули.
Кључно, ЦЕФТА је чак и секундарна у овоме. Кључни документ који је прекршен и који показује праву позадину ове антиевропске мере, а кад кажем антиевропске, не заборавите нису то неке апстрактне вредности, то су по ССП, између осталог, и по оквирним споразумима свим: слобода кретања трговине, односно роба, услуга, капитала и људи. Дакле, то су вам темељне вредности на којима је ЕУ и настала. Према томе, када на КиМ Албанци спаљују српску робу, они спаљују европске вредности кретања капитала, услуга и, пре свега, роба и слободне трговине.
Споразум о стабилизацији и придруживању, ССП, Приштина је потписала у новембру 2015. године са ЕУ. То је највећи домет њиховог могућег уговорног односа са ЕУ, с обзиром, на пет држава чланица које не признају независност Косова и ми ћемо, наравно, на један активан дипломатски начин покренути то питање кроз подршку и, верујем, уз подршку земаља непризнавача, који свакако, надамо се, ће бити отворени за то да подрже, пре свега, не само регионалну сарадњу, јер ово више није тема регионалне сарадње. Овде су темељне вредности на којима је заснована Европа данас, и то говорим о овим економским, без обзира што је сама одлука политичка.
Између осталог, ми смо у три правца дипломатски деловали као озбиљна држава која не одговара унилатералним актима, већ одговара као активан, дакле, члан међународне заједнице, неко до доприноси регионалном и европском поретку мира и безбедности и ми ћемо се обратити свакако и Организацији за европску безбедност и
41/2 ТЂ/МЈ

сарадњу, Савету Европе, када су у питању и решавање људских права, слобода, територијалног интегритета, које су све дефинисане релевантним међународним конвенцијама.
Према томе, Србија је озбиљна држава, ми нажалост, као што је потпредседник Стефановић објашњавао, као озбиљна држава морамо да преузмемо и обавезе које су неке претходне Владе, у име ове државе, доносиле, колико год нам се то не свиђало, и ми то као озбиљна и суверена држава радимо, гледајући да учинимо или да спречимо неку штету на рачун интереса Србије или да смањимо штету на рачун интереса наше земље.
Према томе, одштете тешко да ћемо, пошто је то ваше конкретно питање било, добити, али у сваком случају ћемо све остале механизме покренути, јер смо показали да знамо како се озбиљне државе понашају, како се користе дипломатски инструменти и ми ћемо институционално одговарати на све оно што неки други, нажалост, кажу – биће изоловани, биће изоловано Косово. Мислим да су они изоловани одавно од разумевања европских вредности, од разумевања дијалога и од разумевања одговорности. Нажалост, грађани су таоци и највеће жртве тога, а Србија ће свакако, не заборавите, ја вас молим да посланици имају на уму, овде је на удару и БиХ, такође, једна суверена држава у региону. Значи, шта ради, подржано изјавом, понављам, албанском премијера Раме који каже да је ово одмазда за неку агресивну дипломатску политику Србију. Шта, када направе царинску унију са Приштином, онда ће и они да нам уведу, нама и БиХ, 100% такси? Да ли се тако понашају суверене државе у региону, као што је Албанија? Не говорим о Приштини, наравно.
Према томе, овде је у питању, верујте, нешто што подрива озбиљно регионалну стабилност и регионални мир, а није ни ЕУ имуна на то и ја, иако сам, као и све моје колеге, непријатно, нисам изненађена, али заиста на неки начин, заиста непријатно погођена тиме што ЕУ показује нити да има неку кондициону спремност сада да заштити своје европске вредности, јер су у главама већ у изборима за идућу годину и ништа друго отприлике није важно, а мислим да то затварање очију и та немост може да доведе до нежељених последица. Према томе, Србија показује одговорност и ми ћемо учинити све, прво, да постанемо стабилан партнер ЕУ, јер на крају проћи ће и ти европски избори и проћи ће многе ствари, а ми морамо да радимо у интересу наших грађана и морамо да заштитимо стабилност наше земље, на неки начин, али и да заштитимо интересе свих наших грађана. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Шарчевић.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Поштовање и да кажем Маријану да је пре 200 година моје презиме, односно породично, било Шарац, тако да је та основа и да су сви Шарци заиста, што каже, шира породица са Шарчевићима, где год били у региону. Мене то свакако не тангира, чак имам и надимак.
Оно што је јако важно, када говоримо о дуалном образовању, јер смо тај факултативни израз усвојили, иако се то некима овде не свиђа, увек сам говорио, када смо усвајали тај закон овде, тај први закон који се односио на средњи ниво образовања, о дуалном образовању у ужем смислу. У ширем смислу смо донели силне законе који говоре да је та парадигма много шира и много значајнија, него што смо у том тренутку сами знали и мислили.
Да је то тако, говорим о страним коморама које раде на тлу Србије, не говорим само о националној комори. Ако говоримо да Немачка комора запошљава преко 52 хиљаде људи, Швајцарска 26, Аустрија преко 22, италијанска преко 20, САД преко 20, говоримо о озбиљним коморама које овде имају доста компанија и које су заинтересоване да овде развијају даље свој бизнис. Ако имају довољно радне снаге на
41/3 ТЂ/МЈ

нивоу ужег, значи, троје, четворогодишњег средњег образовања, многе ове компаније размишљају или почињу то да раде и на области науке, високог и технолошког развоја. Ми само ослушкујемо потребе и реагујемо благовремено да би управо омладина остала у земљи, да би имала сигурно запослење и да би могла да формира своје породице.
Ако кажемо да је дуално у ужем смислу обухватило средњошколско образовање, већ у првој години је преко 4.500 ученика увело модел образовања. Да није лако уписати говоре подаци са уписа где се негде јављало три на један, а негде чак и седам или 10 на један кандидата за неке атрактивне профиле.
Овде заиста говоримо само о оном добром односу опште образованих вредности у оквиру курикулума тог образовања са праксом и уско стручним и опште стручним предметима да би демаскирали сваку причу.

42/1 АЛ/ЦГ 18.35-18.45

Истовремено ради свих оних потреба за квалитетним образовањем и студијама у Србији смо направили реформу гимназија, која у оквиру себе има и ИТ сектор, односно надарених одељења за информатичаре, које само по себи захтева одређену врсту праксе. Тиме смо са 20%, где се до 22 никада није дошло, дошли на 25,5% гимназијалаца.
Оно што је јако важно, преко 600 компанија имају, тврде, уговоре о дуалном моделу, што је био циљ када смо овде дискутовали о заштити права интереса тих малолетних грађана Србије које наравно штите њихови родитељи. Тада смо увели и компоненту тзв. педагошког инструктора, а то је наставник практичне наставе који заједно са инструктором из компаније надзире рад да не би дете било случајно у неком лошем стању или позицији.
Оно што је јако битно, што ћу поново нагласити, што је највећа вредност овог модела јесте добра пракса у технолошко развијеним условима. Ово је образовање уз практичан рад. Никако није рад са образовањем јер ако имате застареле машине у силним напуштеним фабрикама тамо нећете децу ничему паметном научити, односно они немају где да раде после.
Да говоримо праву ствар, ми смо иза овог закона донели још и Закон о високом образовању и у њему донели измене које захтевају да се улога савета послодаваца сада види на један потпуно другачији начин. Већ говоримо о дуалном у ширем смислу. Ми смо 31 образовни профил направили на средњошколском нивоу. Покрили смо све оне области које су дефицитарне. За следећу сезону се још девет нових профила дизајнира заједно са Заводом за унапређивање васпитања и образовања.
Само ћу поменути неке, да видите колико могу бити и врло атрактивни, због повећања ауто индустрије и компонената у Србији имамо индустријског кројача у ауто индустрији. Имамо техничара за војне потребе, техничара за наменску индустрију, сајбер сигурност коју захтева Италијанска комора која је везана за математичке процесе, рачуноводствени техничар кроз банкарство, четворогодишњи профил, затим фриго монтер – грејни и расхладни уређаји, који захтева компанија „Горење“ у великом делу. Имамо јасно и компаније које ово од нас захтевају и то је директна веза. Руковаоц грађевинском механизацијом, што је јако тражено, и ту нам је повећање интереса због нараслог туризма као гране и великих могућности које та грана сада носи са собом морали смо да модернизујемо туристичко-хотелијерског техничара јер новоотворени хотели захтевају потпуно другачије спремне младе људе за рад. Трговац мора да има једну модернизацију и формира се нови излаз кроз тзв. електронску врсту трговине.
Говоримо само о новим профилима, а могу рећи да је неки посланик констатовао да варилац не треба да има три, имају плате и до 2.000 евра. За 600 места аплицира 950 кандидата и ту је тај скок очигледан.
Савет послодаваца је укључен сада у системски рад на високом образовању, а са друге стране смо скоро при крају, обавестићемо јавност око струковног образовања у Србији и то смо од летос подигли једну озбиљну прашину и успели да докажемо да то образовање је без икакве везе са привредном, да искључиво паразитира на леђима студената, а да стратегија о високом образовању не да није додирнута, него је заобиђена, која захтева већи квалитет и захтева већи број академских грађана.
Уједно уводимо и универзитетске професоре који ће радити екстремну еволацију високих струковних школа и заиста сада та блиска веза Министарства образовања и Привредне коморе има апсолутну везу са технолошким развојем. Сви наши институти су у тој функцији са компанијама. Сви наши договори и ширење свих даљих центара имају везе и са технолошким парковима. Поред Београдског, који је пун, где нема више ни један квадрат за било који вид старт ап компаније, Новосадски је у
42/2 АЛ/ЦГ

интензивној фази завршавања који већ додаје нових 29.000 квадрата. У нишком смо прошле недеље поставили камен темељац и он ће за годину и три месеца бити готов. Једанаест милиона евра ће бити припремљено. Старт апови се раде и у мањим универзитетским центрима а говоримо да се раде само оне области које имају интензиван развој. Није то само више ИТ. Свакако је све више пољопривреда. Свакако је све више технологија разна.
Сада имамо један озбиљан задатак и доћи ћемо вероватно у неко догледно време у овај дом да објаснимо да смо у структури средњег образовања направили две озбиљне реформе, после 40 година озбиљне гимназије добили смо све међународне похвале и направили озбиљну реформу у оквиру дуалног. Остао је онај највећи део који је најскупљи део, а који је непродуктиван, а то је тзв. средње стручно образовање. У области техничких и технолошких наука имамо најнеатрактивнија занимања, а ту је потреба привреде велика.
Такође смо прошли кроз Одбор за образовање и заиста даље говорим о дуалном у ширем смислу и убрзо ће бити у Скупштини закон о ученичко-студентском стандарду и нови модели стипендирања и добрих ученика и перспективних ученика и говоримо о новом закону који је при крају, о тзв. дуалном образовању на високом нивоу, јер сви технички факултети, Машински у Београду, ЕТФ, Електронски, ФТН у Новом Саду немају ни једног слободног студента за стипендирање ни на трећој ни на четвртој години. Послодавци који долазе код нас и у Комору морају да схвате да то морају да крену испочетка.
Ми смо јако разрадили један модел у сарадњи са најбољим немачким покрајинама, а имамо добре уговоре са покрајинама као што је Бадемвитемберг, а ако говоримо са Баварском, Брандембургом, Хесеном, онда смо ваљда изабрали најбоље партнере. Ако компанија која овде развија индустријски високотехнолошки ниво захтева да задржите младе људе овде јер она у Немачкој има довољно инжењера и других стручњака, она има 40% уштеде јер разлика у трошковима живота у Немачкој и Србији је управо толика.
У недавној посети Берлину са премијерком Брнабић поставили смо питање колика је плата рецимо те медицинске сестре у Берлину. Око 1.200 евра. Стан је 700 евра, трошкови живота не могу са 300 да се покрију, тешко је да се уштеди између 150 до 200 евра, врло тешко. Тако да не цветају руже и није баш тако како се то прича.
Са друге стране, јако је важно да ми радимо на новим технолошким моделима у сарадњи са великим компанијама. Дакле, 7. децембра ће у Крагујевцу ће бити отворен први Технолошки центар за тренинг, обуку људи који су завршили одређене струке и морају да се прилагођавају тржишту. То је оно што смо овде кроз Закон о националном оквиру и квалификацији усвоји, кроз неформално образовање и кроз целоживотно образовање или доживотно образовање, како год га воли звати.
Могло је да се деси да нам силне раднике покупи „Сименс“ и групације којима то треба, у Чешкој фале радници, у Пољској фале, и да они оду тамо и да се не врате. Србија улаже огроман напор да дизајнира шест центара, почев од Лесковца па до Суботице, Крагујевачки је први, где се прави управо једна веза по вертикали. Две техничке школе у Крагујевцу су формиране као једна велика техничка школа, струковно-техничко образовање се увезује као средња категорија са техничким факултетима у Крагујевцу и уз овај центар који је уз јавно-приватно партнерство са компанијом „Милановић“ је прва лиценцирана да по „Сименсу“ ради обуке.



42/3 АЛ/ЦГ

У недавној посети, то је заиста хај тек технологија, у Берлину опрема кошта 600 милиона евра, где наши ђаци могу учити по тим стандардима, где када погледате како ради варилац, он је километрима далеко од места где ради, он не осећа ни смрад, има одређену кацигу као да игра неку сајбер игрицу и низ других три Д штампача и ЦЦ машина где ни једна није јефтинија од милион и по евра.
Када говоримо о таквом технолошком напретку и ономе што треба српској привреди, онда не говоримо о најпростијој радној снази, него говоримо о високотехнолошким захтевима, а мислим да наше министарство у сарадњи са Привредном комором Србије и другим гранама, са универзитетом, струковним образовањем и нашом науком управо ради ону ствар која одговара захтевима привреде и прати. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Владимир Маринковић): Хвала.
Реч има др Златибор Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Што се тиче питања везаних за клиничке центре, оно што је сада у фази рада то је Клинички центар Србије у Београду. Могу да вас обавестим да динамика радова, да су радови у току и да је динамика у прописаним роковима. Иде добро. Мислим да ће то и да се заврши у предвиђеном року. Да не објашњавам колико ће то да значи за здравствени систем и за Београд и за целокупну Србију за све пацијенте.
Документација за Клинички центар Војводине је готова. Састанак са Европском банком ће бити у наредних седам до десет дана, где очекујемо да ће се покренути процедура и за избор извођача радова за Војводину, за Нови Сад.

43/1 МГ/МЋ 18.45 – 18.55

Мислим да то све може да се заврши до пролећа и да се закључи уговор и да крену радови на пролеће за Нови Сад. Ту желим да нагласим једну ствар, онај део који је био до нас који је везан за пројектну јединицу, за министарство и све да је он одрађен, ово је сад остало да се испоштују процедуре Европске банке и зависи од њихове ажурности да то урадимо.
При самом крају је документација за Крагујевац, али пошто Европска банка инсистира на томе да се иде један по један пројекат, неће да раде два пројекта у исто време и то ће бити завршено, док се заврши процедура за Нови Сад. Бићемо спремни да се распише тај тендер за Крагујевац и у најкраћем року у њиховој тој процедури да се спроведе.
Што се тиче апарата, морам да вас обавестим, односно да обавестим све грађане Србије да смо ми у завршној фази договора са Светском банком, а то је та кредитна линија где ћемо заменити све дотрајале скенере и магнетне резонанце у Србији. Морам да вас подсетим да имамо апарате који су стари преко 10, 15 и 20 година и да је апсолутно неисплативо да се они сервисирају и њихово одржавање много кошта.
Тако да смо направили један програм да то буде као део скрининга за превенцију карцинома везано за дијагностику. Сем магнетних резонанци и скенера обновићемо све апарате, ултразвучне апарате за целу Србију. Не само што ћемо обновити апарате који већ постоје и стари су, него ћемо купити нове апарате за поједине болнице које их тренутно немају, али смо урадили анализу и видели да су негде већи трошкови за транспорт пацијената до друге установе да се уради дијагностика скенера или магнетна резонанца и да је исплативије да та установа има скенер или магнетну резонанцу и да то има економски ефекат. То је једна ствар, а друга ствар која је много битнија, да пацијент остаје малтене у свом месту и да му се одради комплетна дијагностика, не мора нигде да путује. То је само део тих апарата.
Оно што још мислимо, што је већ при крају процедура сама, а то је за набавку још једног акцелератора за Војводину и скенера који ће пратити тај акцелератор. Оно што ми гледамо да не затворимо ту причу на томе, још једном на акцелератору и скенеру него да нађемо начина и средстава, можда из нашег буџета, да купимо још један додатни акцелератор да заменимо оним, имају тамо три стара акцелератора. Да заменимо, јер постоје услови, значи имате простор, то је посебно опремљен простор да би се убацио акцелератор односно апарат за зрачење и да то заменимо да имају довољно везано за Војводину.
И оно што је план за следећу годину, а то је да су одвојена средства, да идемо за још два „пет скена“, сада имамо два један у Београду и један у Новом Саду, да имамо још два. Да имамо циклотрон, односно једно постројење које ће производити то што је неопходно, те регенсе који су неопходни да би радио „пет скен“.
Да подсетим само наше грађане да ми ту имамо ограничен рад, јер нама ти регенси, изотопи стижу из Италије и њихово време полураспада је само три дана. Они стижу уторком и онда ми само уторак, среду и четвртак можемо да радимо прегледе, а остале дане не, јер истиче време полураспада. Овако сада, са ова још два „пет скена“ и сами када будемо производили те изотопе, ми ћемо моћи да снабдемо наша четири тада апарата „пет скена“ и они ће моћи да раде не само три дана, него ће моћи да раде целу недељу. Не само што ћемо моћи да производимо од та четири апарата, него ћемо моћи да производимо изотопе и да их продајемо у региону онима којима су неопходни, којима смо ми ближи, којима се више исплати да их узму од нас, због времена транспорта, а и сигуран сам да ћемо бити конкурентни са ценом.


43/2 МГ/МЋ

Планирана је набавка и акцелератора, једног савременог акцелератора још за Клинички центар Србије. Такође, још један акцелератор за болницу Бежанијска коса. То су планови где су одвојена средства само у следећој години, да не идем даље за неке ствари, неке најсавременије апарате за које мислим да можемо у наредном периоду да набавимо, али под условом да се понашамо одговорно и да постоји та финансијска дисциплина, без опуштања и да буде довољно средстава да се уложи. Подсећам, здравство је изузетно скупо и без великог новца немогуће је то урадити.
Не само ти апарати што ћемо помоћи нашим пацијентима, него ће и допринети да људи који заврше овде, да остану овде, јер ће имати прилику да раде на тим најбољим и најновијим апаратима, неће морати да иду у иностранство и омогућавамо већ сада, и тада ћемо омогућити да дођу страни стручњаци да их додатно обучавају овде, а све из разлога да помогнемо нашим пацијентима.
Тако да нас много новина очекује уз неке измене и промене неких правилника и овога што ћемо причати у наредном периоду, што ће одговарати нашим пацијентима и целокупном здравственом систему. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала др Лончар.
Реч има министар спорта и омладине, Вања Удовичић.
Изволите.
ВАЊА УДОВИЧИЋ: Хвала председавајући.
Поштоване даме и господо народни посланици, хвала много на овом питању, јер као што сте и сами приметили, изградња националног стадиона је много више од изградње спортског и инфраструктурног објекта. Сам такав један велики капитални инфраструктурни пројекат вуче са собом изградњу пратећих објеката на самом стадиону, али и око стадиона, као и јачање инфраструктуре путне, што повлачи развијање целог једног дела града.
Оно што је нама показала анализа ефеката када смо гледали у другим градовима где се градио национални стадион, показало се да тај део града где се гради, реновира или прави национални стадион, повлачи са собом велики број инвестиција и јача тај део града. Самим тим желимо да Београд добије нови спортски симбол, једну модерну арену, један модеран стадион и да има нови препознатљиви симбол по чему би био препознат Београд.
Са друге стране, изградња националног стадиона повлачи могућност да можемо да се кандидујемо за највећа спортска такмичења. Желимо да организујемо у Србији завршницу, финале Лиге шампиона у фудбалу, желимо да организујемо и да конкуришемо и да се боримо са највећим земљама, да организујемо европско првенство у фудбалу, светско првенство у фудбалу, али није само спортски садржај на националним стадионима. Поред тога, можемо да озбиљно мислимо на јачање културног туризма, на јачање компанијског туризма. Желимо да кроз таква улагања повећамо број страних туриста који би дошли у нашу земљу.
Жеља нам је да кроз изградњу националног стадиона појачамо и наше селекције, побољшамо услове за тренирање наших спортиста и да наши спортисти се припремају у нашој земљи, не иду у иностранство, што смо већ успели у највећој мери да зауставимо и да са јачом спортском инфраструктуром, са бољим и квалитетнијим дворанама и теренима наши спортисти остају у нашој земљи и припремају се овде.
Нама је жеља, пошто је ово година апсолутних рекорда, у овој години имамо највећи број освојених медаља, када гледамо претходних 19 година. Године 2013. Србија је освојила само 12 медаља. За сада Србија је освојила 45 медаља, скоро три пута више у односу на пре пет година Србија има више медаља и тежићемо у наредном периоду да освојимо још више медаља. Ова година је рекордна када је реч и о давању
43/3 МГ/МЋ

стипендија нашим спортистима, када је реч о организацији великих европских, међународних такмичења, првенствено мислим на организацију „Финал фора“ у кошарци, али и три европска такмичења која је Србија организовала ове године, што се никада није десило када је реч о спорту, али и када је реч о изградњи спортске инфраструктуре. Сутра се отвара реновирани стадион у Суботици, сутра отварао прву фазу реновираног стадиона у Суботици.

44/1 БМ/МТ 18.55 – 19.00

Реновирали смо трим стазу, тј. атлетску стазу која је реновирана по свим европским и светским стандардима, па ће Суботица моћи да конкурише за организацију међународних такмичења. Дата је могућност да атлетичари имају најбоље услове. Промењен је терен, свлачионице су у потпуности адаптиране, тако да Суботица добија од сутра ново место са којим ће се дичити, али и суботички фудбалери ће моћи да играју на најмодернијем стадиону од сутра па на даље.
То је само прва фаза, јер нама је жеља да се реновирају и трибине у Суботици, али и још 10 стадиона широм Србије у наредних три године, да завршимо где би Србија могла да се дичи са 10 најмодернијих стадиона и да конкуришемо на тај начин за организацију и нижих такмичења, али и да будемо конкурентни када је реч о нашем клупском фудбалском такмичењу. Јер, наш фудбал сада бележи врхунске резултате, поново и наш клупски фудбал, али репрезентативни фудбал има значајну улогу на међународном такмичењу и жеља нам је да кроз овакво улагање поспешимо и развој фудбала у Србији.
Али, сматрамо да све ово није трошак и сматрамо да давањем у спорт и спортску инфраструктуру улажемо у нашу садашњост, улажемо у нашу будућност, подстичемо једну нову вредност, али пошто је ту и министар здравља, превентивно утичемо на здравље наше нације убудуће.
Зна се да истраживања кажу да данашњи један динар уложен у спорт јесу три динара мање уложена у здравство. Желимо данас да улажемо у нашу будућност, желимо да касније мање дајемо здравству и желимо да кроз спорт промовишемо оне здраве стилове живота, али и подстакнемо све грађане да се баве рекреацијом, да се баве спортом, да прихвате здраве стилове живота.
Мени је драго да ће Србија у наредном периоду бити домаћин великих међународних такмичења, што смо заслужили врхунским домаћинством, али што смо заслужили и добром спортском инфраструктуром. Следеће године Србија је домаћин Европског првенства за жене у кошарци, 2021. године смо домаћини Европског првенства за жене у одбојци заједно са Бугарском и Румунијом, што је тест за кандидатуру за Европско и светско такмичење 2028. и 2030. у фудбалу, али желимо да на тај начин привучемо што већи број деце, али и да изградимо нову спортску инфраструктуру.
У наредне три године жеља нам је да десет наших највећих савеза добије своју националну кућу и да има своје место где ће тренирати најквалитетнија и најбоље услове за обављање онога што наши спортисти најбоље знају, а то је да на међународним такмичењима освајају највећа одличја. Жеља нам је и да они мали спортови који нас сада поново после 40 година веселе на међународним такмичењима, првенствено мислим на карате, теквондо, џудо, рвање, кик-бокс али и на друге спортове који су сада већ постали стандардни када је реч о освајању медаља, да имају најбоље услове у својој земљи и да из региона, али и из целокупне Европе и света долазе спортисти у нашу земљу, да се припремају са нашим спортистима и понављам, да поново подстакнемо економију наше земље кроз јачање спортског туризма. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала министре Удовичићу.
Реч има министар Синиша Мали. Изволите.
СИНИША МАЛИ: Хвала пуно.
Господине Ристичевићу, мислим да сте поставили једно веома добро питање. Мислим да грађани Србије имају право да знају податке и статус имовине свих јавних функционера и свих оних који се баве политиком у Србији, полазим и од себе, више пута је и моја имовина била проверавана на такав начин.

44/2 БМ/МТ

Интересантно је да те десетине хиљада или долара које је Вук Јеремић примио у претходном периоду, а сазнајемо то сада, и из Кине, из Америке, из неких других земаља, видећемо и проверићу, у овом тренутку немам сазнања да ли је пријавио или није пријавио, али ћемо проверити. Видећемо шта је од своје имовине пријавио, шта није и да ли је испоштовао Пореску управу Републике Србије.
Оно што је мени још важније, а то је да ми наредне године, као што сам имао прилику данас да кажем, планирамо велику реформу Пореске управе, велику реформу пореског система у целини и мислим да ћемо на такав начин наше пореске органе направити да буду још ефикаснији и још бољи како би грађани Србије у сваком тренутку имали информацију управо по природи коју сте ви навели, да ли је и колико је новца Вук Јеремић примио из разних извора по целом свету и да ли је то пријави или није пријавио Пореској управи. Хвала пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала министре Мали.
Захваљујем потпредседнику Владе и министрима у Влади Републике Србије на раду и одговорима на питања посланика.
Завршавамо седницу и рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.
Обавештавам народне посланике да настављамо са радом сутра у 10,00 часова. Хвала.


(Седница је прекинута у 19.00 часова.)