Otvarajući skup, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, istakla je da je saradnja sa civilnim sektorom važna za funkcionisanje demokratije u svakom društvu, posebno u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

„U Narodnoj skupštini, u aktuelnom sazivu, postignut je politički konsenzus o punopravnom članstvu Srbije u EU. Ovo je naš spoljno politički prioritet i donošenjem mnogih zakona, kojim nastojimo da usaglasimo domaće zakonodavstvo sa evropskim, i sprovođenjem reformi, želimo da do 2020. godine budemo u potpunosti spremni za ulazak u ovu organizaciju evropskih naroda. Želim da naglasim, da ekonomske reforme koje smo započeli, kao i političke koje nas očekuju u narednom periodu, sprovodimo ne samo zbog članstva u EU, već pre svega zbog naših građana i želje da Srbija postane modernija i uređenija država“, istakla je predsednica Gojković.

Ona je upoznala prisutne sa važnim koracima koje je Narodna skupština načinila kako bi doprinela većoj uključenosti predstavnika civilnog sektora u procese odlučivanja, te je pomenula da je Narodna skupština zajedno sa Evropskim pokretom u junu 2014. godine osnovala Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, koji okuplja 571-u nevladinu organizaciju i time pokriva sve oblasti koje će biti predmet pristupnih pregovora.

„Njihova podrška i pomoć neophodna je i dragocena, posebno imajući u vidu da je pred nama sadržan i zahtevan proces pregovaranja o članstvu u Evropskoj uniji“, rekla je Gojković.

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić istakao je neophodnost saradnje vlade sa civilnim sektorom i to ne zbog imidža ili zato što to traži Evropska unija, već zbog partnerstva sa onima koji poseduju znanje, sposobnost i mudrost i koji su aktivni partneri države u izgradnji demoktratije.

„Civilni sektor je izvor stručnog znanja, ali i iskreni kritičar društva. U mnogome su nam pomogli u ophođenju prema izbeglicama, migrantima, u tome kako da pokažemo svoje pravo lice, a ne ono koje bismo možda, u nekom političkom smislu, pokazali", rekao je premijer Vučić.

On je primetio da se regionalna klima promenila i da su se političari, kako je istakao, opametili, pa je Srbija danas zemlja koja uspešno sarađuje sa svojim susedima. Upravo zato je zahvalio civilnom sektoru koji je uvek podržavao regionalnu saradnju, ne kao pitanje politike nego budućnosti svih građana Srbije.

Premijer je istakao da je zato opredeljenje Vlade uključivanje civilnog društva u odlučivanje o važnim pitanjima, posebno u procesu pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

Da je vlada uspela da prepozna značaj i uspostavi kvalitetnu komunikaciju sa civilnim sektorom smatra i ministarka bez portfelja zadužena za evrointergacije Jadranka Joksimović. Ona kaže da svi relevanti faktori traba da budu deo evropskih integracija, jer će time i Srbija biti bolje i uređenije društvo.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport ocenio je da je Međunarodna konferencija Evropskog pokreta u Srbiji odličan način za razmenu iskustava i pohvalio Evropski pokret što je u Beograd doveo tako impresivnu grupu učesnika. On je rekao da o značaju koji Evropska unija daje uključivanju civilnog sektora u procese odlučivanja svedoči i podatak da EU povećava podršku civilnom društvu iz pretpristupnih IPA fondova sa dva na 3,5 odsto ukupnog iznosa.

Prisutnima se obratio i predsednik Evropskog međunarodnog pokreta Jo Lajnen i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji prof. dr Mihailo Crnobrnja.