Na sastanku je predstavljen Indeks rodne ravnopravnosti – merenje rodne ravnopravnosti u Srbiji 2014, Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, koji omogućava sveobuhvatno merenje rodne ravnopravnosti kreirano u skladu sa kontekstom politike Evropske unije sa kojim se Srbija usklađuje tokom procesa pristupanja. Evropski institut za rodnu ravnopravnost ažurira Indeks rodne ravnopravnosti na svake dve godine i u 2015. lansirao je novo izdanje. Istraživanje je sprovedeno u domenu rada, novca, znanja, vremena, moći, zdravlja, nasilja i unakrsne nejednakosti.

Indeks rodne ravnopravnosti, koji je prvi put izračunat u Srbiji, pokazuje da Srbija nije ni na pola puta do dostizanja rodne ravnopravnosti, i da zaostaje za Evropskom unijom za 12%. Direktorka Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Virdžinija Langbak ističe da je najhitnije delovanje neophodno u domenu rada, novca, znanja i vremena, što su oblasti sa niskim rezultatima i velikim jazom između polova. Domen moći pokazuje donekle bolje rezultate, usled kvote u Narodnoj skupštini i činjenice da je guverner Narodne banke žena. Najbolji učinak primećen je u domenu zdravlja.

Koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Ljiljana Nestorović istakla je da ravnopravnost među polovima trebalo graditi i unapređivati pre svega u životnim oblastima, kao što su zapošljavanje, ekonomsko osnaživanje i smanjenje nasilja nad ženama. Zato je predložila da se organizuje dodatni sastanak kako bi se uspostavili mehanizmi koji bi promenili trenutnu situaciju.

Gordana Čomić je kao prioritet istakla promenu zakona o Vladi, koji bi insistirao na paritetu, odnosno na učešću 50% žena u Vladi. „Ako imamo razumno društvo, onda imamo i inovacije. Smatram da inovacija u politici treba da budu žene i to ne samo u Srbiji, nego i u Evropi“, istakla je Čomić.

Dubravka Filipovski ukazala je na preporuku Evropskog parlamenta da do 2020. godine u svim velikim kompanijama zastupljenost žena iznosi 40% i da je važno kontinuirano praćenje primene te preporuke. Ona se složila da je neophodno postići paritet u izvršnoj vlasti, pozivajući se na podatak da se u Srbiji izuzetno mali broj žena nalazi na poziciji direktora ili gradonačelnika. Filipovski smatra da je za bolji položaj žena neophodna promena unutar samih političkih partija i konstantan rad na ekonomskom osnaživanju žena. Sastanku su prisustvovale Ljiljana Nestorović, Sabina Dazdarević, Gordana Čomić, Nevena Stojanović, Dubravka Filipovski, Elvira Kovač, Vera Paunović i Olena Papuga.