Javnom slušanju prisustvovali su narodni poslanici, predstavnici brojnih državnih, međunarodnih i nevladinih organizacija, kao i nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Otvarajući javno slušanje, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović je rekao da je ovaj skup organizovan kako bi se obeležio Međunarodni dan ljudskih prava i ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca u našoj zemlji. Istićući da je Srbija učinila napor da se unapredi stanje u oblasti zaštite ljudskih prava, Omerović je posebno skrenuo pažnju na postojeće sistemske probleme kada je u pitanju izvršenje presuda Evropskog suda.

Predstavnica Odeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava pri Komitetu ministara Saveta Evrope Katarina Nedeljković predstavila je obaveze država članica u vezi sa izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava i nadzorne uloge Saveta Evrope. Istakla je da su presude Evropskog suda obavezujuće za sve državne organe i da Komitet ministara primenjuje dva vida nadgledanja presuda – sa standardnim i sa pojačanim nadzorom. Takođe je navela i da su sve informacije o izvršenju presuda dostupne najširoj javnosti preko sajta Odeljenja.
Zastupnik Republike Srbije u Evropskom sudu za ljudska prava Slavoljub Carić upoznao je učesnike javnog slušanja sa izazovima u postupku izvršenja presuda u Republici Srbiji. On je naveo da je Srbija na šestom mestu po broju predstavki koje se vode protiv Srbije pred Evropskim sudom u Strazburu. Naša zemlja za sada ima 72 presude pred tim sudom, od kojih je osam dobila.
Saša Janković, Zaštitnik građana je rekao da nema razloga za zadovoljstvo kad je reč o ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji, posebno socijalnih i ekonomskih prava. Po njegovoj oceni, najveće prepreke potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u zemlji su slabe institucije sa jakim pojedincima, premoć političke volje nad vladavinom prava, birokratija i formalizam.
Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda je istakla da samo jačanje domaćih institucija može dovesti do smanjenja broja pritužbi pred Evropskim sudom u Strazburu. Ocenila je da domaći sudovi sve više pažnje posvećuju praksi Evropskog suda, ali je potrebno i da država obezbedi edukaciju i obrazovanje sudija.

Zaključujući javno slušanje, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović predložio je zaključke u kojima se navodi da je Srbija je, kao članica Saveta Evrope, postigla vidljiv napredak u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda. Međutim, praksa Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Srbije može biti i snažan podstrek za sve državne institucije da se ta oblast u narednom periodu unapredi.
U tom smislu, neophodno je obezbediti:
- postojanje odgovarajućih i efiksanih mehanizama za sistemsku proveru usaglašenosti predloga zakona sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima;
- koordinaciju i saradnju nacionalnih institucija koje se bave izvršenjem presuda Evropskog suda za ljudska prava;
- redovno informisanje Narodne skupštine Republike Srbije i nadležnih skupštinskih odbora o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava;
- promovisanje dijaloga između nadležnih institucija za izvršenje presuda i najviših pravosudnih organa , kao i uključivanje nevladinih organiizacija, Zaštitnika građana i drugih institucija u oblast ljudskih prava u procesu izvršavanja presuda Evropskog suda;
- jačanje kapaciteta pravosudnih organa.

• INFORMACIJA O JAVNOM SLUŠANjU