Javno slušanje je otvorio zamenik predsednika Odbora za zaštitu životne sredine Ivan Karić i ukazao na značaj ovaj teme, kako u svetu, tako i u čitavom regionu Balkana.

Prof. dr. Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u uvodnom izlaganju je navela da je Republika Srbija članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) od 2001. godine, a Kjoto protokola od 2008. godine. Okvirna Konvencija UN definisala je osnovni cilj koji se odnosi na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a način ostvarivanja ovog cilja u periodu od 2008. do 2012. godine utvrđen je Kjoto protokolom. Imajući u vidu da su obaveze iz Kjoto protokola istekle, pregovori o novim obavezama za period od 2012. godine su započeti 2007. godine i još uvek traju. Cilj je da novi dogovor bude usvojen na 21. konferenciji država članica Okvirne konferencije UN, koja će biti održana krajem godine u Parizu, istakla je Snežana Bogosavljević Bošković. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku donacija Evropske unije i u saradnji sa drugim relevantnim institucijama, pripremilo je predlog mogućih smanjenja emisija gasova sa efektima staklene bašte u narednom periodu, tačnije do 2030. godine. Procene smanjenja će biti preciznije utvrđene nakon dodatnih analiza, a zatim prosleđene Vladi Republike Srbije na dalje razmatranje i usvajanje, navela je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine. Konstatovala je da je efekat emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2013. godini za 3,5 procenata manji u odnosu na 2010 godinu. Za potrebe Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja Srbije prema UNFCCC izrađeni su inventari u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine, a realizovani korišćenjem finansijskih sredstava Globalnog fonda za životnu sredinu, uz pomoć Programa Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP Srbija.

Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine navela je da su obaveze Republike Srbije usmerene na Okvirnu konvenciju UN o promeni klime, a koja se odnosi na izveštavanje, odnosno prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove kroz Nacionalni izveštaj i dvogodišnji ažurirani izveštaj, kao i na harmonizaciju nacionalnog sa zakonodavstvom EU. Predstavila je proračun emisije gasova ukazujući da energetski sektor proizvodi najveći efekat staklene bašte u Srbiji.

Predstavnica UNDP-a za Srbiju Steliana Nedera navela je da organizacija koju ona predstavlja, pomaže Republici Srbiji u rešavanju problema klimatskih promena, sprovođenjem raznih projekata, razvojem nacionalnog kapaciteta, pružanjem podrške u međunarodnim razgovorima kao i finansijskom podrškom.

U nastavku javnog slušanja, zamenik ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Republike Makedonije Stevo Temelkovski upoznao je članove skupa sa strateškim okvirom Republike Makedonije, navodeći da je njihova Vlada, u saradnji sa Nacionalnim savetom održivog razvoja, predstavila inventar gasova sa efektom staklene bašte, klimatski scenario, kao i mere za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

Skupu se obratio i Ben Martin, predstavnik Klimatskog parlamenta, objasnivši da njegov tim nastupa kao mreža zakonodavnih tela širom sveta, koja radi na podizanju svesti parlamentaraca o važnosti klimatskih promena, njihovom umrežavanju i pružanju podrške pri realizaciji kampanja i projekata.

U nastavku rasprave govorili su Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometerološkog zavoda, Davor Škrlec iz Evroskog parlamenta, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, prof. dr. Dragoljub Todić, ispred Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj.

Aktivnu ulogu na javnom slušanju imale su narodne poslanice Nada Lazić i Gordana Čomić, kao i predstavnici civilnog društva.

• INFORMACIJA O JAVNOM SLUŠANjU