Prvog dana zasedanja parlamentarci su učestvovali u raspravi na temu: Češko predsedavanje Evropskim savetom, budućnost Evrope i strateška autonomija EU.

Elvira Kovač se zahvalila Parlamentu Češke na uspešnoj organizaciji i sprovođenju šestomesečnog predsedavanja. Kako je rekla, polazeći od aktuelne situacije u kojoj se našao evropski kontinet, Češka je na najispravniji način, a u skladu sa aktuelnim međunarodnim okolnostima definisala energetsku bezbednost, jačanje odbrambenih kapaciteta Evrope i bezbednost sajber prostora, stratešku otpornost evropske ekonomije i otpornost demokratskih institucija kao prioritete svog predsedavanja. Ona je dodala da je i politika proširenja jednako važna i da ne bi trebalo da bude zapostavljena i obesmišljena i da bi trebalo da bude vrednovana na osnovu individualnog napretka svake zemlje kandidata za članstvo u EU.

Po rečima Elvire Kovač Republika Srbija i Narodna skupština nastavljaju da vredno i dosledno rade na ostvarenju reformi kako bismo postali ravnopravna članica Evropske unije i tom prilikom istakla da se u Republici Srbiji veoma pažljivo prate unutrašnja dešavanja u EU i dodala da nas brinu isti problemi sa kojima se zemlje članice suočavaju na ekonomskom i spoljno-političkom planu.

U okviru panela posvećenom budućnosti Evrope, poptpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač je rekla da je u trenutku kada naša zajednička budućnost deluje neizvesnije, više nego ikad, tema Budućnost Evrope je aktuelna i veoma značajna. Kovač je u nastavku iznela da se od EU očekuje jačanje sopstvene političke strukture i reformisanje procesa proširenja na takav način da građani u zemljama kandidatima budu u mogućnosti da iskoriste prednosti članstva u EU čak i pre formalnog pristupanja.

Po rečima Elvire Kovač EU je izgubila dragoceno vreme i veliko poverenje na Zapadnom Balkanu u poslednje dve decenije. Ona je podsetila učesnike da su u Srbiji pristupni pregovori u toku od 2014. i kako je rekla veoma je teško održati entuzijazam građana toliko dugo. Naravno, proširenje je dvosmerna ulica, ali se ne može očekivati da zemlje Zapadnog Balkana ispune kriterijume za pristupanje bez da EU ponudi kredibilnu perspektivu proširenja i stvarne podsticaje koji mogu pružiti stvarna rešenja za strukturne probleme ili otvorena bilateralna pitanja.

Na kraju svog izlaganja Elvira Kovač je istakla da je neophodan jasan politički stav i da EU mora da napravi izbor da li će i dalje biti samo ekonomska unija ili će se transformisati u pravog geopolitičkog aktera u međunarodnoj areni.

Drugog dana zasedanja učesnici su raspravljali na temu aktuelne situacije u Ukrajini, njenoj rekonstrukciji i migracijama i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i zemalja istočnog partnerstva.

Natan Albhari je imao izlaganje u okviru prvog panela posvećenog aktuelnoj situaciji u Ukrajini. Kako je rekao u Skupštini Srbije su sada prisutni i drugi glasovi koji se ne slažu sa zvaničnim stavom Vlade Republike Srbije po pitanju usaglašavanja spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U nastavku je dodao da je za žaljenje što osam meseci nakon agresije Rusije na Ukrajinu Vlada Srbije još uvek sedi na dve stolice. Kako je rekao Srbija mora da se usaglasi sa svim zahtevima sadržanim u okviru evropskog akija, a posebno sa onim koji se tiču slobode medija, vladavine prava, a posebno da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Kako je rekao Natan Albahari očekuje se da će se u Skupštini Srbije pokrenuti pitanja usklađivanja spoljne politike koju vodi Vlada Republike Srbije sa spoljnom politikom EU i da će se zalagati za promenu zvanične spoljnopolitičke pozicije.

Drugi panel je bio na temu EU perspektiva Zapadnog Balkana i država Istočnog partnerstva. Elvira Kovač je podsetila da je u maju 2021. godine Savet EU počeo sa primenom nove metodologije na pristupne pregovore sa Crnom Gorom i Srbijom.

„Smatramo da je odluka o otvaranju Klastera 4 dobra. Politika podstreka i ohrabrenja, kao i konsolidacija stavova unutar EU po pitanju prijema novih država mora biti postignuta kako bi države još više ubrzale svoje reforme na putu ka EU. Ohrabreni smo rezultatima Samita u okviru Berlinskog procesa održanog 3. novembra. Takođe pozitivno sagledavamo i ideju Evropske političke zajednice za koju smatramo da ni u kom slučaju ne bi trebalo da predstavlja zamenu za proces daljeg priširenja. Međutim, javnost Zapadnog Balkana nekad sa zbunjenošću posmatra političke signale, načelno pozitvne, koji se šalju iz Brisela, u okviru kojih se, rekla bih, ne vrednuje i valorizuje na pravi nači dosadašlji trud i učinak učesnica sa Zapadnog Balkana. Smatramo da Srbija i ostale učesnice sa Zapadnog Balkana, kao pouzdani partneri u dijalogu sa EU, mogu značajno da doprinesu budućoj konstrukciji Evrope, jer je budućnost Evrope i njihova sopstvena budućnost“, zaključila je Elvira Kovač.

Natan Albahari je rekao da smo svesni našeg domaćeg zadatka i smatra da bi vlada trebalo da koristi izveštaj o napretku kao mapu puta za napredovanje u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. „Istovremeno, EU takođe mora da se drži dogovora. Kada države kandidati ispune uslove i izvrše velike promene, kao što je promena imena Severne Makedonije, onda se proces mora ubrzati, a ne zaustaviti. Kada se u Briselu potpisuju sporazumi, oni se moraju sprovoditi, a ne ignorisati 10 godina“, rekao je Natan Albahari.