Gojković je rekla da Srbija ostaje čvrsto opredeljena za članstvo u EU i da pažljivo prati aktuelne događaje, u svetlu izazova koje je doneo proces „bregzita“.

„Smatramo da je upravo u ovom trenutku dalji proces proširenja od presudnog značaja, kako za očuvanje reformskog podsticaja za zemlje kandidate, tako i za samu EU u celini, posebno imajući u vidu činjenicu koju ističu i sami zvaničnici Unije – da se politika proširenja pokazala kao jedna od najuspešnijih politika EU, kao i da je u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu same EU“, poručila je Gojković i navela da kredibilnom i aktivnom politikom proširenja, EU može da povrati i ojača svoj strateški položaj, odnosno ulogu Evrope u svetu.

Gojković je rekla da očekuje da Evropski savet, a potom i Samit EU–Zapadni Balkan u Zagrebu, kao i Konferencija o budućnosti EU donesu pozitivan iskorak u tom pravcu, a od posebnog značaja je da stavovi zemalja u pristupnom procesu budu deo ove šire debate.

Predsednica Skupštine Srbije je ukazala da je parlament preuzeo obavezu da pomogne stvaranju novog političkog zamajca u procesu proširenja, koji će ispuniti očekivanja naših građana.

„Mi nastavljamo sa dobrom dinamikom sprovođenja reformi, one su vidljive na svakom koraku, kako u životu građana, tako u ostvarivanju napretka u ključnim oblastima“, istakla je Gojković.

Gojković je rekla da ohrabruju izjave koje su dali visoki zvaničnici EU koji su nedavno boravili u Srbiji – visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borel i evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Oliver Varhelji.

Gojković je napomenula da se nada da će predlog nove metodologije poboljšati pristupni proces i učiniti ga efektivnijim, predvidljivijim i kredibilnijim.

„Ključno je da se unese veća dinamika u pregovore sa kandidatima, a od posebnog značaja je da ovaj proces bude zasnovan na objektivnim kriterijumima, odnosno na zaslugama i individualnom napretku svake države“ rekla je Gojković i dodala da ćemo pažljivo analizirati predložene izmene i da je važno da Srbija, koja je uz Crnu Goru najviše odmakla u procesu pristupanja, može dobrovoljno da izabere da li će nastaviti sa starim pregovaračkim okvirom, ili će prihvatiti novu metodologiju.

Gojković je posebno naglasila da, u svetlu dilema nastalih u pogledu dalje politike proširenja, zahvaljuje zemljama Slavkovskog formata koje kontinuirano ističu da je neophodno konkretnije podržati perpektivu proširenja za Zapadni Balkan.

Predsednik Parlamenta Slovačke Andrej Danko, otvarajući skup, istakao je da politika proširenja treba da bude jedan od ključnih faktora evropske agende i da Slovačka pozdravlja strateški interes zemalja Jugoistočne Evrope da postanu deo Evropske unije, te napomenuo da kada su u pitanju odnosi EU sa Zapadnim Balkanom sledeći meseci će biti od ključnog značaja, i da je važno da proširenje EU postane pozitivna agenda.

Predsednik Parlamenta Austrije Volfgang Sobotka je, između ostalog, rekao da je austrijska politika na svim nivoima na istom fokusu i orjentaciji i da je Austrija fokusirana na proširenje, te izrazio nadu da će proces proširenja biti dalje pokrenut u martu, a predsednik Parlamenta Češke Republike Vondraček je naglasio da su Češka Republika i Slavkovski format zainteresovani za dalje proširenje EU. Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković je ukazao da je skup u Bratislavi prilika da se pojača parlamentarni dijalog i saradnja i izrazio uverenje da će današnji skup obezbediti dalju podršku procesu proširenja i naveo da želi da potvrdi posvećenost EU zemljama Jugoistočne evrope i njihove perspektive.