Gojković, koja je pokrovitelj projekta, istakla je da kao društvo ne smemo da zaboravimo da žene ne žive samo u gradovima, već i u našim selima, a tamo često ostaju zapostavljene, dok su problemi sa kojima se suočavaju, u mnogim aspektima, teži i složeniji od onih u gradskim sredinama.

„Zato je naš cilj da zajedno pokušamo da dođemo do njih, da ih saslušamo i podignemo svest o njihovim problemima i povećamo njihovu vidljivost u našem društvu. Želimo da pokažemo da zavređuju jednaku pažnju, podršku i šansu“, rekla je Gojković i navela da će se razgovarati sa ženama, za početak, u seoskim područijima Čačka, Sombora, Kikinde, Zaječara, Požarevca, Subotice i Novog Sada.

Predsednica Skupštine Srbije je napomenula da se seoska područja u Srbiji, kao i u drugim državama regiona, Evrope i sveta, suočavaju sa brojnim izazovima, kao što su nedovoljna razvijenost, nedostatak adekvatne putne infrastrukture, pristupa zdravstvenim uslugama, migracije i pražnjenje seoskih sredina i navela da je u takvim uslovima posebno težak položaj žena.

Gojković je ukazala da su žene često preopterećene poslovima u domaćinstvu, da su prve na njivi, u voćnjaku, često nemaju ni subotu ni nedelju, kao ni odmor, a pri tome, njihov rad se uglavnom ne prepoznaje i ne vrednuje na pravi način i dodala da mnoga istraživanja pokazuju da se suočavaju sa odsustvom mogućnosti bilo kakvog izbora kada je reč o zaposlenju, da nemaju sve potrebne uslove za adekvatnu brigu o svom zdravlju i da najmanje imaju vremena za sebe.

Predsednica Skupštine Srbije je podsetila da život u najčešće patrijarhalnoj i tradicionalnoj sredini dovodi do toga da su muškarci uglavnom vlasnici imovine, pa tako je samo 12 odsto žena vlasnica kuća u kojima žive, a 16 odsto ima svojinu nad zemljom.

„Problemi sa kojim se suočavaju su još veći kada se uzme u obzir činjenica da je više od 50 odsto žena nezaposleno i da su u mnogo manjoj meri pokrivene zdravstvenim i penzijskim osiguranjem u odnosu na muškarce“, ukazala je Gojković.

Gojković je naglasila da ukoliko želimo da omogućimo ženama na selu dostojanstven život i stvorimo uslove sa opstanak, ozbiljno moraju da se razmotre mere podrške, pre svega povećanje mogućnosti zaposlenja i sticanja znanja i kvalifikacija, kroz programe namenjene razvoju ženskog preduzetništva i podsticaje ženama poljoprivrednicama.

„Svi zajedno moramo da osiguramo da svaka žena, ma gde da živi, mora da ima zdravstvenu zaštitu i mogućnost da bude ekonomski ravnopravna i da dostojanstveno živi i stari“.

Predsednica Skupštine Srbije je istakla da kada govorimo o zastupljenosti žena u donošenju političkih i drugih važnih odluka za život zajednice, najčešće mislimo na žene u gradskim sredinama i podsetila da u Narodnoj skupštini ima 93 narodne poslanice, što je dobro, ali da su one većinom iz Beograda, Novog Sada i drugih urbanih sredina.

„Uglavnom zbog tradicionalnog načina odlučivanja i ustaljenih običaja, žene se najčešće isključuju iz odlučivanja o razvoju seoskih sredina u kojima žive. Zato, moramo u većoj meri da podržimo one koje su odlučile da ruše nametnute barijere i da se angažuju u svojim seoskim sredinama, kao i da podstaknemo druge žene da se više uključuju u te tokove“, poručila je Gojković.

Gojković je naglasila da žene na selu ne smeju da bude zapostavljene i ukazala da su žene te koje su stubovi svojih porodica i čitavog društva i bez njih nema razvoja. Predsednica Parlamenta je dodala da su žene u Srbiji uvek bile hrabre i odgovorne, brinule o svojoj porodici, a takav posvećen odnos su imale i imaju i prema društvu i državi.

„I zato svakog dana, ne samo danas, moramo da insistiramo na punoj rodnoj ravnopravnosti“, poručila je Gojković.

Skupu se obratio i Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitanja koji je tom prilikom istakao da ministarstvo koje on predvodi, zajedno sa Vladom RS, daje veliki značaj temi rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja žena koje žive na selu.

Ministar Đorđević je naveo da je položaj žena koje žive na selu gorući problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu zbog neplaćenog rada. „Ova statusna konferencija na kojoj govorimo o temi koja nas sve pogađa, je od izuzetne važnosti, ne samo za srpsko društvo već i za druge zemlje u svetu, jer su nezaposlenost i rodna ravnopravnost na tržištu rada globalni, nacionalni i lokalni problemi u održivom razvoju, za koje ni razvijenije zemlje od Srbije ne nalaze adekvatne odgovore“, naveo je ministar.

Takođe, dodao je da su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada RS i predsednik Republike Srbije jedinstveni u stavu da je ovo pitanje od ključnog značaja za dalji demokratski razvoj našeg društva. Vlada RS aktivnim pristupom ovom problemu razvija i primenjuje programe namenjene upravo podsticanju ženskog preduzetništva na selu, zadrugarstvu i osnivanju firmi u oblasti turističkih i ugostiteljskih usluga, naveo je Đorđević.

Ministar je dodao da će se ove godine, pred Narodnom skupštinom naći novi zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će znatno unaprediti normativna rešenja u ovoj oblasti.

Ministarka u Vladi zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović istakla je da je 8. mart datum koji simbolizuje napore za postizanje socijalne, ekonomske i političke ravnopravnosti muškaraca i žena, i dodala da žene koje žive na selu zavređuju posebnu pažnju našeg društva i veliku podršku. Prema podacima iz 2017. godine, u seoskim domaćinstvima živi preko 2.700.000 ljudi i to podjednak broj muškaraca i žena, ali je tek svaka peta žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva i to najčešće u situacijama kada je ona jedina naslednica, navela je ministarka Đukić Dejanović. Starije žene na selu su posebno ugrožena kategorija stanovništva, imajući u vidu specifičnost zrelog životnog doba, navela je ona i istakla da je neophodno razvijati kod svih žena svest o značaju redovnih preventivnih pregleda. Zajedničkim delovanjem treba da radimo na stvaranju sveta po meri svih građana i građanki, zaključila je svoje izlaganje ministarka Đukić Dejanović.

Ambasador Švedske Jan Lundin je pozitivno ocenio uspeh Srbije koja, iako nije članica EU, beleži najviši stepen uključenosti žena u političke procese u Evropi.

On je istakao da Švedska ulaže velike napore u cilju postizanja što većeg procenta zaposlenosti žena na globalnom nivou, o čemu svedoče i brojni projekti koje ta zemlja sprovodi.

Sekretarka za finansije u Vladi AP Vojvodine Smiljka Jovanović navela je da je osnovni cilj da se utvrde svi problemi i nejednakosti i pokrenu društveni mehanizmi, kako bi se položaj žena na selu učinio boljim. Predstavila je politike i mere koje sprovodi pokrajinska vlada, i posebno naglasila značaj rodnog budžetiranja, u cilju postizanja jednakih mogućnosti za sve žene i jednakog vrednovanja potreba žena koje žive u urbanim i ruralnim sredinama.

Milana Rikanović, direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, istakla je da moramo da prepoznamo da su žene na selu raznolika grupa i da im treba prilagoditi niz mera, kako bi se pokrile sve njihove potrebe.

O važnosti osnaživanja devojčica i devojaka na selu govorila je Jadranka Milanović iz Unicefa, što za tu organizaciju, kako je istakla, predstavlja moralni imperativ. Ona se u svom izlaganju posebno osvrnula na obrazovanje devojčica iz ruralnih sredina i to počev od predškolskog uzrasta. „Devojčice i devojke moramo da osnažimo tako što ćemo ih podučavati o dečijim i ženskim pravima, upoznati sa mogućnostima stručnog usavršavanja i ohrabriti da se aktivno uključe u procese odlučivanja u zajednicama u kojima žive“, zaključila je Milanović.