Gojković je samitu, gde predsednici parlamenata razgovaraju o jačanju parlamentarne dimenzije procesa proširenja i osnaživanje parlamenata u regionu, rekla da Srbija ostaje opredeljena za članstvo u EU i da u potpunosti podržava politiku proširenja.

„Verujemo da će i ovaj mandat Evropske komisije, kroz konkretne korake, nastaviti ovu politiku. Mora se prepoznati da je ona važna ne samo za naš region, već i za Evropu u celini“, naglasila je Gojković.

Predsednica Skupštine Srbija je ukazala da je Srbija posvećena ovim vrednostima i nezavisno od procesa evrointegracija, kao i da reforme koje sprovodi na putu ka EU, čak i kada su teške, ostvaruje u interesu svih naših građana.

„Očekujemo da Evropski savet, a potom i Samit EU-Zapadni Balkan u Zagrebu, kao i Konferencija o budućnosti EU donesu pozitivan iskorak. Posebno je važno da se to ogleda i u novom budžetskom ciklusa EU za 2021-2027“, rekla je Gojković i navela da je važno da se definiše vremenski okvir i jasna metodologija budućih pregovora za članstvo u EU, kao i da to mora da dovede do unapređenja kvaliteta pregovora sa EU i otkloni neizvesnost za sve nas koji se nalazimo u ovom procesu.

Gojković je istakla da Parlament ima važno mesto u procesu pregovora o pristupanju, i da osim što usklađuje nacionalno zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU i učestvuje u donošenju pregovaračkih pozicija, suštinski predstavlja i približava građanima strukture i procese EU.

„Upravo da bi parlament mogao da obavlja ovaj važan posao, neophodno je da pred sobom ima jasan put evrointegracija“, rekla je Gojković i naglasila da je rad Narodne skupštine unapređen polazeći, između ostalog, i od preporuka Evropske komisije. Gojković je zahvalila na angažmanu Evropskom parlamentu u međustranačkom dijalogu, koji je doprineo unapređenju izbornog procesa za predstojeće parlamentarne izbore i u debatu uključio veliki broj političkih subjekata.

Gojković je napomenula da u Parlamentu predstoji rasprava o smanjenju izbornog cenzusa sa dosadašnjih pet na tri odsto i istakla da se ovim rešenjem značajno unapređuje reprezentativnost parlamenta, daje snažan dodatni impuls evropskoj vrednosti pluralizma i pruža mogućnost da širi spektar različitih političkih ideja i pogleda bude zastupljen u najvišem zakonodavnom telu.

„Reč je i o važnoj liberalizaciji pravila, koja doprinosi razvitku političkog života unutar institucija i predstavlja važno ulaganje u budućnost demokratije“, navela je Gojković.

Gojković je istakla značaj regionalne saradnje pod okriljem EU u okviru „Berlinskog procesa“ i napomenula značaj CEFTA sporazuma, koji je omogućio stvaranje zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, te pozvala sve potpisnice CEFTE da bezuslovno i u punom obimu, poštuju i primenjuju ono što su potpisale.

Na samitu je usvojena Zajednička deklaracija predsednika parlamenata Zapadnog Balkana, zajedno sa predsednikom Evropskog parlamenta i predsednikom hrvatskog parlamenta koji predstavlja hrvatsko predsedavanje Savetu EU, u kojoj se potvrđuje ključna uloga parlamenata u promovisanju reformske agende EU i ispunjavanju evropskih aspiracija naroda Zapadnog Balkana.

Poziva se Evropski savet da nastavi da podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana na osnovu ispunjavanja kriterijuma za pristupanje i pošalje jasnu i pozitivnu političku poruku o otvaranju pristupnih pregovora i odobravanju statusa kandidata.

U Zajedničkoj deklaraciji se navodi da bi Samit u Zagrebu trebalo da ima suštinsku ulogu u vraćanju kredibiliteta politici proširenja i davanju novog, delotvornog podsticaja ovom procesu kroz konkretne zaključke koji bi dodatno približili region Evropskoj uniji i osigurali održivost evropske perspektive Zapadnog Balkana.