Konferencija se održava u Narodnoj skupštini Francuske u Parizu, u organizaciji Komiteta za migracije, izbeglice i raseljena lica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Cilj konferencije jeste da obezbedi platformu za politički dijalog između parlamentaraca zemalja članica Saveta Evrope i susednih zemalja na koje direktno utiče trenutna migraciona kriza, kao i drugih interesnih grupa u oblasti izbeglica i migracija. Učesnici diskutuju o posebnim izazovima sa kojima su se suočile zemlje prvog azila, tranzitne zemlje i zemlje krajnje destinacije, o mogućim kratkoročnim i srednjoročnim rešenjima, kao i o izvornim uzrocima za povećanje migracionih tokova, održivim rešenjima i saradnji sa zemljama njihovog porekla.

Meho Omerović je u uvodnom delu upoznao učesnike konferencije sa situacijom u Republici Srbiji kada je reč o migracionim tokovima. Tom prilikom on je istakao da, iako u osnovi tranzitna zemlja, Srbija ispunjava sve standarde u pogledu zaštite migranata. Od početka migracione krize Vlada Republike Srbije izabrala je proaktivan pristup kako bi se obezbedila adekvatna zaštita i pomoć onima koji su u nevolji i pokazala spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suoči sa situacijom velikog priliva migranata. Čine se ogromni napori da migrantima tokom boravka u Srbiji bude pružena adekvatna pomoć, omogućen odgovarajući prihvat, privremeni smeštaj, zdravstvena zaštita, pomoć u hrani i lekovima, kao i sve informacije o proceduri azila, uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava. Istovremeno se čine napori na pojačanoj kontroli granice i sprečavanju kriminalnih aktivnosti krijumčara i trgovaca ljudima. Dalje je naveo da Srbija ulaže maksimalne napore da sve migrante registruje, uzme im biometrijske podatke i omogući im efikasan pristup sistemu azila, ali da gotovo svi oni ne žele da zatraže azil u Srbiji. Istakao je i određene probleme sa kojima se susrećemo, a koji proizilaze iz ključnog pitanja da li Evropa pravi razliku između migranata koji imaju pravo da zatraže azil u EU i onih koji na to pravo nemaju. Na kraju je zaključio da nesumnjivo postoji potreba donošenja zajedničke politike ili platforme aktivnosti u vezi trenutnih migracija. Prvi korak je svakako razvijanje humanitarnog pristupa, što podrazumeva preduzimanje mera i akcija, koje bi bile usmerene na ovaj problem kako bi se predupredili migracioni tokovi, ali i kako bi se migrantima obezbedilo poštovanje ljudskih prava.

Na konferenciji su učestvovali i narodni poslanici Aleksandar Senić i Žarko Obradović, članovi Komiteta za migracije, izbeglice i raseljena lica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.