Sastanak su otvorili predsednik Parlamenta Finske Mati Vanhenen i član Velikog komiteta Parlamenta Finske Kimo Kiljunen koji su istakli značaj nacionalnih parlamenata i pri tome pozvali na princip solidarnosti u rešavanju zajedničkih problema na nivou EU, koji je kamen temeljac evropskih vrednosti. Prisutnima se obratio i premijer Finske Anti Rine, koji je predstavio prioritete finskog predsedavanja: jačanje zajedničkih vrednosti i vladavine prava, konkurentnost i socijalna inkluzija, preuzimanje uloge globalnog lidera u borbi protiv klimatskih promena i sveukupna zaštita bezbednosti građana.

Šef delegacije Elvira Kovač je u okviru prve sesije „Finsko predsedavanje Savetu EU“ istakla da je „izuzetno važno da sagledamo ključne aspekte daljeg razvoja naše saradnje, u svetlu novih događaja i izazova u Evropi i šire, ali i razvojnih šansi koje su pred nama. Moramo imati u vidu da se stabilnost i saradnja potvrđuju kroz jednu od najuspešnijih politika EU – politiku proširenja“. Istakla je da Republika Srbija vredno i dosledno radi na ostvarenju reformi kako bi postala članica Evropske unije, uz to poštujući i uvažavajući sve različitosti i probleme sa kojima se suočava i sama Evropska unija. E. Kovač je istakla da smo do sada otvorili 17 pregovaračkih poglavlja i očekujemo da se na Međuvladinoj konferenciji do kraja godine otvore najmanje dva pregovaračka poglavlja. To bi bio korak napred u ovom osetljivom političkom trenutku kada nije doneta pozitivna odluka o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što je korak unazad za ove države ali i za ceo region. Politika podstreka i ohrabrenja, kao i konsolidacija stavova unutar EU po pitanju prijema novih država mora biti postignuta kako bi države još više ubrzale svoje reforme na putu ka EU, zaključila je Elvira Kovač.

Govoreći u okviru 2. sesije „Promocija vladavine prava i Evropske povelje o osnovnim pravima“, Elvira Kovač je istakla da je Republika Srbija posvećena poštovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda, i u proteklom periodu sprovela je značajne reforme u oblasti vladavine prava. Poslednji Izveštaj EK o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 (nonpaper), koji se bavi vladavinom prava, predstavljen je državama članicama na COELA 15. novembra 2019. Ostvaren je vidljiv napredak na planu zakonodavne i institucionalne reforme u više oblasti, uključujući nacionalne manjine, sprečavanje pranja novca i trgovine ljudima, azila, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Usvojen je veom važan Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. U pogledu Poglavlja 24, Srbija nastavlja s naporima u oblastima migracija i upravljanja granicama.

Član Delegacije Vladimir Đurić je u okviru druge sesije istakao da vladavina prava i demokratija predstavljaju osnovne evropske vrednosti, na koje građani svih evropskih država imaju pravo, i kao takve su dragocenije od bilo kog kratkoročnog političkog cilja. Suviše često vidimo kompromise, naročito u pogledu demokratije i slobode medija, zarad kratkoročnih političkih ciljeva u regionu. To podriva kredibilitet Evropske unije, širi neželjeni evroskepticizam i nameće sledeća pitanja: Šta je važnije –vladavina prava ili regionalna stabilnost? Koji od ova dva treba da bude osnovni cilj u regionu? Da li ova dva cilja mogu uopšte biti odvojena? Da li manjkavosti demokratije mogu biti oproštene u korist obećanih regionalnih agendi koje zapravo ne doprinose održivoj dugoročnoj stabilnosti? Jedno je sigurno – nema dugoročne stabilnosti bez demokratije, zaključio je Vladimir Đurić.

Drugog dana sastanka Vladimir Đurić je, govoreći na temu klimatske strategije za Evropu, istakao da su političari koji se bave pitanjem zaštite životne sredine u državama kandidatima tretirani kao oni koji nisu dovoljno kompetentni da se bave značajnim nacionalnim pitanjima, što pokazuje da se politika zaštite životne sredine mora dodatno promovisati. Građani su danas, na sreću, mnogo svesniji indeksa kvaliteta vazduha i ne vide u njemu kvalitet. Upravo zaštita životne sredine dodaje na značaju politici proširenja, jer zagađen vazduh ne poznaje granice, i nisu mu potrebne vize. Skorašnje informacije su da šest termoelektrana na Zapadnom Balkanu stvaraju zonu najvećeg zagađenja u Evropi. Pojedine studije pokazuju da bu uvođenje kvota za preveliku emisiju u državama kandidatima dovelo do neizdrživog povećanja cene struje. Republika Srbija je investirala najviše što je mogla poslednjih godina, ali našem energetskom sektoru još uvek su potrebne investicije od dodatnih 250 miliona evra godišnje i to još uvek neće dekarbonizovati energetski sektor. Države Zapadnog Balkana trebaju stoga biti važan deo evropskog „green deal – a“, jer u suprotnom, on neće biti ni dobar ni loš, zaključio je Vladimir Đurić.

Delegacija Odbora za evropske integracije je na marginama KOSAK-a imala više bilateralnih susreta koji su rezultirali konkretnim incijativama za unapređenje parlamentarne saradnje u oblasti evropskih integracija.

Naredni sastanak predsedavajućih KOSAK biće održan 18. i 19. januara 2020. godine, dok je plenarni sastanak zakazan za 25. i 26. maj 2020. godine u Zagrebu. Oba sastanka organizuje naredno hrvatsko predsedavanje Savetu EU, koje će formalno biti preuzeto 1. januara 2020. godine.