„Destabilizacija na Bliskom istoku rezultat je, ne samo građanskog sukoba, već i činjenice što neke zemlje imaju svoje sopstvene političke i ekonomske ciljeve. Pojedine države podgrevaju međukonfesionalnu zavadu na tom terenu, što vodi teškim posledicama. Kada naoružavaju ubice, kidnapere i ekstremiste, nemoguće je opravdati to dalekosežnim političkim ciljevima. Podržana spolja, destabilizacija celokupnog Bliskog istoka dovela je do toga da se hrišćani u nekoliko zemalja suočavaju sa opasnošću potpunog istrebljenja. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je označio 'čistku' hrišćana na Bliskom istoku, kao zločin, ali se vlasti nekih vodećih zemalja međunarodne zajednice o ovome problemu još nisu izjasnile“, kazao je Čotrić.

On je poručio da je „neophodno aktivno nastaviti sa radnjama u cilju ukazivanja svetskom javnom mnjenju na tragično stanje hrišćana na Bliskom istoku i težiti mirnom razrešenju sukoba međureligijskim i međunarodnim dijalogom“.

„Za Interparlamentarnu skupštinu pravoslavlja podrška progonjenim hrišćanima je od posebne važnosti i jedan je od ključnih zadataka delovanja. Poznato nam je da ekstremisti ruše crkve i hrišćanske objekte i istrebljuju svetinje koje su od značaja za sav hrišćanski svet. Stradanja sirijskih i iračkih hrišćana primamo kao svoja sopstvena. Srpskom narodu je dobro poznato šta znače rat i progon hrišćanske vere, jer nam se nešto slično događa već decenijama na Kosovu i Metohiji“, rekao je Čotrić.

„Potrebno je da pitanje stanja hrišćana na Bliskom istoku redovno stavljamo na dnevni red međunarodnih konferencija i događanja, u prisustvu verskih i političkih velikodostojnika. Moramo stalno da se obraćamo međunarodnoj zajednici, međunarodnim organizacijama, političkim i verskim liderima, ističući opasne posledice masovnog egzodusa hrišćana iz njihovih vekovnih zavičaja i pozivamo ih da preuzmu mere kako bi se zaštitilo i očuvalo hrišćansko prisustvo u tom regionu“, rekao je narodni poslanik Čotrić.

Konferenciju u Atini je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Grčke, a bavila se humanitarnom krizom s kojom se trenutno suočavaju verske zajednice i kulturni subjekti u regionu Bliskog istoka, zbog postojećih sukoba, napetosti i ekstremizma.

Učesnici Konferencije, patrijarsi i poglavari hrišćanskih crkava, verski lideri muslimanskih i jevrejskih zajednica, ugledne verske ličnosti, predstavnici međunarodne politike, akademske zajednice i civilnog društva, izrazili su zabrinutost zbog teške humanitarne situacije i osudili su kršenja ljudskih prava, dela terorizma i nasilnog ekstremizma koji su počinjeni nad verskim i kulturnim zajednicama u kontekstu dugotrajnog sukoba u ovoj oblasti, posebno u Siriji i Iraku.

Konferencija je, u zvanično usvojenim zaključcima, zatražila da se doprinese podizanju svesti o ovim pitanjima i ulože hitni međunarodni napori za neposrednu humanitarnu pomoć ovim zajednicama, da se obezbedi zaštita od nasilja, progona i diskriminacije i bezbedan povratak prognanih.

Učesnici Konferencije su istakli potrebu da svi odgovorni subjekti preduzmu potrebne mere da se hitno zaustave sukobi i da se obezbedi poštovanje osnovnih prava i verskih sloboda svih zajednica, kao i pravo njihovih pripadnika da ostanu u svojoj i zemlji svojih predaka, u kojima su prisutni hiljadama godina, kao i da odbrane univerzalne vrednosti – toleranciju, multikulturalnost, pluralizam i mirni suživot.

Učesnici su ukazali da je neophodno da se budno prati situacija i da se razmenjuju ideje u vezi s grčkim predlogom za uspostavljanje mehanizma za praćenje situacije na Bliskom istoku i formiranje Centra u Atini. Centar će proveravati situaciju u pogledu slobode religije i kulturnog pluralizma, kao i kodifikovanja različitih problema, kako bi se izradili konkretni predlozi za njihovo rešavanje. Učesnici konferencije pozvani su da učestvuju u aktivnostima ovog Centra.