Председница Парламентарног форума др Александра Томић истакла је да је енергетска транзиција у Србији део енергетске транзиције у целој Европи и да се спроводи по моделу Немачке, која предњачи у том дуготрајном процесу. Битна је промена свести грађана Србије о појму енергије и њеном значају за очување животне средине, навела је Томић и додала да се енергетска ефикасност треба посматрати као нови енергетски извор. Она је указала и да су овај Парламентарни форум и Народна скупштина допринели да се ове значајне теме отворе у друштву.

Представница Амбасаде СР Немачке у Србији Ан-Кристин Пиплица указала је да је енергетска транзиција најважнија политичка, привредна и друштвена тема у Немачкој, Србији и широм света. Немачка, као индустријска земља, усвојила је климатски пакет којим је предвиђено да до 2038. године потпуно престане са коришћењем угља, а да ће 2050. бити већ климатски неутрална, навела је она. Пиплица је истакла и да сада 40 одсто струје Немачка покрива из обновљивих извора енергије – ветра и сунца, и додала да су на тај начин настала и нова тржишта са новим радним местима и одрживим технологијама. За транзицију на обновљиве изворе енергије и очување животне средине неопходне су структурне промене и политичка подршка, али је и сваки појединачни грађанин обавезан да пружи свој допринос, истакла је она.

Директор Фондација Конрад Аденауер за Србију и Црну Гору Норберт Бекман-Диркес је указао да се кроз пројекте ова фондација бави очувањем квалитета живота и конкретним политикама, како би се дошло до промене свести и промене свакодневних навика људи.

Директор Фондације Хајнрих Бел Симон Илзе навео је да је енергетска транзиција у правцу декарбонизације и употребе обновљивих извора енергије надстраначка и интердисциплинарна и указао на значајну улогу парламента за доношење закона који подстичу употребу обновљивих извора енергије.

Чланови Одбора и Парламентарног форума, као и остали учесници размотрили су прописе и финансијске механизме потребне за енергетску транзицију. Међународна експерткиња Соња Ристеска из Агора Енергивенде представила је Студију о управљању ризиком, у којој је назначила механизме за привлачење више инвестиција у употребу обновљивих извора енергије (сунце и ветар) у Србији и осталим земљама југоисточне Европе. Битно је да се спозна економски потенцијал и инструменти практичних политика за енергетску транзицију, навела је. Искуства и добре праксе представили су чланица Европског парламента испред Посланичке групе Зелени Виола фон Крамон-Таубдел и представник Савезног удружења немачке индустрије др Еберхард Фон Ротенберг.

Овом приликом разговарало се и о Извештају о напретку Републике Србије у енергетици у 2019. години, који је образложио директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач. У расправи, коју је модерирала председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Снежана Б. Петровић, учествовала је државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Мирјана Филиповић и председник Савета Агенције за енергетику Републике Србије Дејан Поповић.

Седници је председавала председница Одбора Снежана Б. Петровић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора Момо Чолаковић, др Александра Томић, Маја Мачужић Пузић, Зоран Бојанић, Снежана Р. Петровић, Наташа Ст. Јовановић, Ана Чарапић, Драгана Костић и Снежана Пауновић.