Члановима Одбора о Извештају су говорили Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције и Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији, а седници је присуствовала и Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ.

Председник Одбора Ненад Чанак истакао је да је 29. маја Извештај званично уручен Влади, 30. маја председници Народне скупштине и да су се по добијању превода стекли услови да се о њему разговара на седници Одбора. Он је навео да је ово добра прилика да се разговара о оценама о напретку и истакне улога Народне скупштине, као и да се разговара о положају и будућности земље у светлу Извештаја.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић навела је да је ово трећа недеља анализе Извештаја у институцијама, што показује да му је Србија посветила дужну пажњу и говори о посвећености процесу европских интеграција и спровођењу реформи. Она је додала да је важно говорити о методологији извештавања у секторским политикама у периоду од годину дана. Она је оценила да је овај извештај генерално позитиван, он констатује да нема назадовања ни у једној области, а забележен је напредак у већини области. Зато, навела је Јоксимовић, треба говорити о оценама по поглављима, односно, напретку у секторским политикама и рекла да у Извештају назадовање није констатовано ни у једном поглављу, без напретка је оцењено три поглавља (3,5,8), ограничен напредак је констатован у пет поглавља (1,13,15,23,27), одређени напредак, што представља умерен ниво припремљености за чланство, констатован је у 21 поглављу (2,6,7,9,10,12,16,17,18,19,20,21,22,24,25,28,29,30,31,32,33), добар напредак је констатован у четири поглавља (4,11,14,26), а врло добар напредак, што је потпуни ниво припремљености за чланство, није констатован.

Јоксимовић је додала да суштинског реформског напретка има у свим секторским политикама које преговарамо и подсетила да је Србија прва земља код које је примењена нова методологија ЕУ, а то је да се поглавља 23 и 24 отварају прва и затварају последња и да ће она увек бити предмет дубље анализе, јер суштински мењају друштво и уводе стандарде. Она је навела и да је Србија изразито позитивно оцењена у области регионалне сарадње и добросуседских односа, а посебно добре оцене је добила за економију, миграције, заштиту мањинских права. Србија је у политичким критеријумима и Поглављу 23 постигла ограничен напредак, а у појединим областима оцењено је да напретка нема, иако су забележени сви конкретни примери политичке воље посебно у области слободе медија и борбе против корупције, навела је Јоксимовић. Она је оценила да је најбоље да посланици разговарају о делу који се односи на рад Народне скупштине и додала да је председница већ најавила конкретне мере које ће се примењивати, што показује да се одмах реагује. Говорећи о дијалогу Београда и Приштине Јоксимовић је рекла да се у Извештају констатује да је Србија била активна, нотира се да је увођење такси узрок прекида дијалога, али да је изостала јасна осуда таквог чина. Она је оценила да је тај део релативно објективан и коректно констатован у Извештају. Јоксимовић је поручила да очекује да на основу оваквог извештаја Србија мора да настави са отварањем поглавља до краја румунског председавања.

Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији детаљније је представио Извештај, односно, дао детаљну слику напретка у свакој области са препорукама шта је потребно урадити у наредном периоду.

У расправи која је уследила било је речи о замеркама упућеним на рад Народне скупштине, поглављу које се односи на дијалог Београда и Приштине, односима Владе Републике Србије и ЕУ, питању политике проширења ЕУ, питању уласка земље у НАТО како би постала чланица ЕУ, примени препорука из извештаја из претходних година, Хашком трибуналу, економским питањима и друго.

Седници је председавао председник Одбора Ненад Чанак, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Душица Стојковић, Дубравка Филиповски, Милорад Хаџи Стошић, Драган Шормаз, Гордана Чомић, Весна Марковић, мр Дејан Раденковић, Вера Јовановић, Биљана Пантић Пиља, др Муамер Бачевац, Жарко Мићин, Александар Шешељ, Миљан Дамјановић, др Балинт Пастор и Звонимир Ђокић, као и народни посланици који нису чланови Одбора др Владимир Орлић, председник Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, Чедомир Јовановић и Владимир Ђурић.